1
Atelje 212 oduvek svoje rođendane slavi malo drugačije od većine ostalih teatara. Nema onih uobičajenih godišnjih dodela nagrada, diploma i zahvalnica. A to je Atelje, kao što su to i samo dve zajedničke glumačke garderobe, jedna ženska i jedna muška. Taj duh zajedništva negovao se od samih početaka i, evo, traje 67 godina, kaže za Nova.rs direktor ove pozorišne kuće Novica Antić.
Kultno beogradsko pozorište osnovano je na današnji dan, 12. novembra 1956. godine u maloj sali stare „Borbe“ kada je izvedena prva predstava, koncertno izvođenje Geteovog „Fausta“ u režiji Mire Trailović.
Nastalo iz potrebe za novim mestom na kome će se izvoditi nove, manje, kamernije dramske forme, ali i nova, avangardna drama, Atelje 212 je bilo prvo pozorište jugoistočne Evrope u kome je izvedena najznačajnija drama 20. veka „Čekajući Godoa“ Semjuela Beketa. Tako je postao mesto na kome se promovišu i prvi put izvode savremeni dramski autori. A kada se preselio iz zgrade „Borbe“ na sadašnju adresu, na sceni su se pojavili domaći pisci.
– Ove godine smo odlučili da Dan pozorišta obeležimo u skladu sa podnaslovom sezone “To smo mi! To smo mi? To smo mi…”. Ko smo to mi? Na ovoj izložbi o nama govori umetnik koji prvi put u to svojstvu ulazi u našu kuću, a reč je o umetničkom fotografu Saši Čudanovu. S druge strane, o tome ko smo mi, pričaju i crteži naše koleginice, suflerke Anke Milić. Mi – viđeni okom umetnika sa strane ali i umetnice koja je deo Ateljea 212 – priča Antić.
Saša Čudanov je, dodaje, fotografisao ono što publika obično nikada ne vidi, a to je život pozorišta van scene.
– Zabeležio je jedan običan dan u našem pozorištu, dekoratere koji nameštaju scenografiju, garderobere, šminkere, majstore, u radionicama, organizatore i suflere na probama, zaposlene u kancelarijama, portire, tonce, majstore svetala, zvuka… I, naravno, glumce, ali ne tokom predstave, već u pripremama za nju. Zabeležio je naš krvotok, naše vene i naše arterije koje se, u konačnici, završavaju na sceni. Naša Anka Milić i sama glumica i suflerka, ima naviku da tokom proba crta krokije glumaca, ponekad ih ilustrujući i delovima teksta iz predstava. Ona je naše unutrašnje oko i smatrali smo da je dobro i korisno da pokažemo posetiocima i to svedočanstvo o našem pozorištu…
A izložbu otvara Gordan Kičić ili kako upravnik Antić kaže – naš glumac, koji će govoriti o ovom događaju i o Ateljeu 212, a uveče će igrati na Sceni „Mira Trailović“.
Obeležavanje Dana pozorišta nastaviće se, kao što je i red, na pozornicama, ističe naš sagovornik.
– Na naš rođendan odigraćemo dve naše najnovije predstave – „Obraćanje naciji“ i „Akademija smeha“. Iako su te komade pisali savremeni dramski pisci koji nisu iz Srbije, jedan je Italijan, a drugi je Japanac, na neki čudan način – i to smo mi! Predstave govore o problemima, mukama, bizarnim i strašnim, komičnim i vrlo ozbiljnim stvarima kroz koje i mi, kao pojedinci ali i kao društvo prolazimo. I publika to prepoznaje. Eto, u Japanu, u Italiji, u Beogradu i u Ateljeu, “To smo mi! To smo mi? To smo mi…”. Mi ljudi, kakvi sebe vidimo, kakvi želimo da nas drugi vide, i kakvi jesmo u oku nekog ko nas posmatra.
Bonus video: Ovacije za predstavu „Kao i sve slobodne djevojke“ Ateljea 212 u Berlinu
