0
Mihizova drama "Banović Strahinja", iako napisana pedesetih, i danas je aktuelna, kaže reditelj Bojan Lazović uoči večerašnje premijere u pozorištu "Teatrijum".
U dugoj karijeri reditelj Bojan Lazović sarađivao je i drugovao sa najvećim imenima jugoslovenske kinematografije i pozorišta – Pepijem Lakovićem, Nedom Arnerić, Batom Paskaljevićem, Petrom Kraljem… Nakon što je diplomirao režiju u klasi Svetozara Rapajića i Borjane Prodanović postavljao je komade „Kraj partije“, „Smešne ljubavi“, „Krajputaše“, režirao brojne radio-drame.
Pre tridesetak godina, Lazović se susreo sa tekstom Borislava Mihajlovića Mihiza „Banović Strahinja“, koji mu se toliko dopao da je odlučio da ga režira. U podeli su tada bili Marko Nikolić, Pera Kralj, Ljubivoje Tadić… Međutim, tadašnje, ratne okolnosti su ga, kako priča za Nova.rs, pozvale da ode na drugo mesto – tamo gde se dešava pravi život sa svim slabostima, moćima, hrabrostima, kukavičlucima, izdajama. To mu je, ističe, „bila neka vrsta dužnosti“.
I nakon toliko godina, vraća se Mihizovom tekstu i s mladom ekipom glumaca (Fedor Đorović, Vladan Gajović, Gala Šalipur, Beta Đurevska, Nikola Živanović) postavlja „Banović Strahinju“, čija će premijera biti večeras u 21 čas na sceni Pozorišta „Teatrijum“.
– Sama drama sadrži sve što je potrebno za jednu ozbiljnu predstavu starog kova. Ima novonastale moćnike, ima potpuno osiromašenog plemića stare loze skrajnutog iz aktuelnog dnevno-političkog života, junaka prilično sirovog i spremnog da se uhvati u koštac sa bilo kim da bi sačuvao vekovima negovanu čast. Mihizova drama je u stvari drama o realizovanju volje i želje jednog pojedinca i potrebe potpuno suprotne sa moćnim ljudima koji donose presude i kazne – objašnjava reditelj.
Naglašava da mu se ova drama dopada i danas posle 32 godine:
– Drago mi je što su me mladi glumci pozvali da napravimo predstavu. Privukla me je celina. U životu obično začin nekom događaju, pa i lepoti života, uz sve udarce, daju sitnice i detalji. Tako je i u ovoj drami. Pojedine scene, naizgled tanušne, daju dramatičnost, neku vrstu trilera, poezije tekstu, koji sve vuče da bude tragedija. Ali, je ona izbegnuta.
Čuvena narodna pesma je Mihizu bila samo povod, a drama je, kako ističe Lazović, iako napisana pedesetih, i dalje aktuelna.
– Izvukao sam jasnu liniju sudara politički ambicioznih i moćnih skorojevića sa čašću plemića, junaka, koji odlučno kaže „ne“. Posle tog „ne“ pojavljuju se tragovi početka ljubavi između Strahinje i njegove žene. Do tada je između njih bio stakleni zid – napominje reditelj.
U pesmi junak Banović Strahinja prkosi patrijarhalnim vrednostima i surovosti toga doba i umesto moći i sile hrabro bira plemenitost, a na pitanje koliko smo od tada napredovali, Lazović kaže da je razlika samo u mehanizmu, novim alatima, oružjima…
– Osnovna razlika što se ljudi tiče je minimalna. I u ono, a i u ovo doba postoje čestiti, časni, izdajnici, prevaranti, ambiciozni, povučeni… Napredovali smo, ali u rikverc. Patrijarhalne stege su podrazumevale određenu zakonitost, disciplinu, datu reč, naravno i kaznu manje više surovu i poštovanje – ocenjuje Lazović.
U Mihizovoj drami, podseća, prisutni su jaki i nezavisni ženski likovi, što je takođe danas aktuelno.
– I glavni junak i njegova žena sprovode svoju volju. A tu je i majka Jugovića, koja donosi odluke. Da njih dve nisu takve, drame ne bi ni bilo. Drama se pravila iz senke majke Jugovića i definitivne odluke žene Banović Strahinje da okonča zajednički život sa čovekom koji joj je nezanimljiv. U ovoj drami dobrovoljni odlazak žene sa vlah Alijom je pokretač ljubavi i savezništva između nje i Banović Strahinje – objašnjava Lazović.
Nakon premijere „Banović Strahinje“ prva repriza zakazana je za 30. jul, a reditelj, kako nam otkriva, radi i na dramatizaciji Hemingvejevog romana „Preko reke i u šumu“, i planira da postavi „Dane Turbina“ Bulgakova.
Bonus video: Aplauz za predstavu Petrijin venac