Najviše me je iznenadilo saznanje o postojanju zaista iskrenog i dubokog emotivnog odnosa između Jovanke i Tita, koji je trajao tokom svih 30 godina njihovog burnog bračnog odnosa i nadživeo sve potonje nesuglasice u njihovoj vezi, kaže u intervjuu za Nova.rs Nedeljko Kovačić, reditelj serije "Jovanka Broz i tajne službe".
Svakog ponedeljka u 21.50 na Prvom programu RTS-a emituje se dokumentarno-igrana serija „Jovanka Broz i tajne službe“ koja kroz deset epizoda prati životni put Jovanke Budisavljević, kasnije Broz. Od njenog dolaska na rad u Beli dvor, udaje za Tita, glamurozne dame i simbola jedne epohe Titove Jugoslavije, do nesporazuma, sukoba, afera, osnovanih i neosnovanih optužbi, razdvajanja od Tita, potpune izolacije, ponižavanja i života u nehumanim uslovima. U igranom delu serije pojavljuju se naši poznati glumci u ulogama nekih značajnih ličnosti iz tog perioda. Jovanku Broz igraju Milica Tomašević i Snežana Savić, Tita Nebojša Dugalić, Rankovića Gordan Kičić, Ljubičića Branislav Lečić, Bakarića Svetozar Cvetković, i drugi.
Producentkinja serije je Danka Milošević i produkcija GFC. Autor scenarija Svetko Kovač, a narator glumac Tihomir Stanić.
Reditelj Nedeljko Kovačić u intervjuu za Nova.rs priča o svemu što je vezano za seriju „Jovanka Broz i tajne službe“ koju gledaoci već nedeljama hvale.
Kako je došlo do ovog projekta? Otkud ideja?
– Do ideje za realizaciju projekta došlo je tokom prethodne saradnje sa produkcijskom kućom GFC i producentkinjom Dankom Milošević na serijalu o istoriji tajnih službi Srbije, kada smo iz obilja materijala shvatili da postoji velik broj fascinantnih priča iz tog domena naše istorije koje do sada nisu bile ispričane na pravi način, a posebno onih koje se tiču žena i njihove uloge u tome. General Svetko Kovač je neumorni istraživač arhiva, autor više knjiga i nesumnjivo najbolji poznavalac istorije obaveštajnih i kontraobaveštajnih službi u našoj zemlji – budući da je pisao scenario za već pomenuti serijal „Tajne službe Srbije“, te da je i lično poznavao Jovanku Broz, bilo je sasvim prirodno da on i napiše ovu priču.
Koliko ste dugo radili na pripremi serije?
– Istraživanje obimne arhivske građe je oduzelo nekoliko meseci, kao i pisanje nekoliko ruku scenarija u aktivnoj komunikaciji sa generalnim direktorom RTS Draganom Bujoševićem, koji je svojim novinarskim instinktom pokazao veliko interesovanje za ovu temu. Kada je scenario usvojen, usledila je opsežna priprema filmskog arhivskog materijala kog su nam ustupile Filmske novosti, a zatim klasična priprema snimanja, koja je podrazumevala izbor lokacija, kasting glumaca i odabir sagovornika za dokumentarni deo serijala.
Šta ti je najveće iznenađenje od stvari koje ste saznali o Jovanki tokom pripreme serije?
– Najviše me iznenadilo saznanje o postojanju zaista iskrenog i dubokog emotivnog odnosa između nje i Tita, koji je trajao tokom svih 30 godina njihovog burnog bračnog odnosa i nadživeo sve potonje nesuglasice u njihovoj vezi. Takođe, bio sam iznenađen grubim i surovim odnosom jugoslovenskog državnog i partijskog vrha prema Jovanki nakon Titove smrti, čak i kasnijim decenijama, kada su i ta država i socijalistički sistem već uveliko bili nestali.
Kakva je u stvari bila žena Jovanka Broz?
– Jovanka je, kao i svi živi ljudi uostalom, imala svoje vrline i mane. S jedne strane, bila je hrabar borac u ratu, iskrena u svojim ideološkim opredeljenjima i do krajnosti odana svome suprugu i ulozi prve dame koju je igrala pored njega. Bila je spremna da s puno truda učenjem prevaziđe svoje nedostake u obrazovanju i životnom iskustvu i da uspešno ispunjava i zvanične i neformalne segmente funkcije koju je obavljala – da se ravnopravno nosi kako sa domaćom političkom elitom, tako i sa svetskim državnicima. S druge strane, bila je pre svega jedna odvažna, dostojanstvena, ponosna žena, bez dlake na jeziku i veliki perfekcionista – što su njeni protivnici, i za života i posle, često bili skloni da predstavljaju u negativnom smislu.
Danas smo sve skloniji da u svemu vidimo teoriju zavere pa se sada čini da je i njena veza sa Titom bila teledirigovana.
– Nesumnjivo je nakon rata postojala jedna vrsta „kastinga“ za prvu damu maršala Jugoslavije i Jovanka je došla na to mesto zato što je uspešno ispunjavala partijske i bezbednosne kriterijume koje je ta uloga zahtevala. No, takođe, kako sam već naglasio, između nje i Tita postojala je nesumnjiva ljubav i bliskost koji su trajali do poslednjeg dana.
Jovanka je bila uzor ženama Jugoslavije u modi, manirima, ponašanju, odnosu prema mužu. Koliko će ova serija sve to izmeniti?
– Ne verujem da će serija izmeniti ovakvu sliku Jovanke kakvu ste predstavili – naprotiv, verujem da će je u velikoj meri potvrditi, jer zaista jeste bila jedna velika dama i simbol jedne epohe i jedne države koje više nema.
Zna li se za koliko otkaza ljudima iz Maršalata je stvarno kriva?
– Jovanka se iz svog velikog zaštitničkog odnosa prema Titu, kao i iz sopstvene potrebe da učvrsti svoj položaj u vrhu jugoslovenske države naspram drugih visokih rukovodilaca, zaista često aktivno mešala u kadrovska pitanja. Bez sumnje je uticala na odlazak sa funkcije brojnih ljudi iz Brozovog okruženja, ali je u svemu tome uvek dejstvovala iz najbolje namere, odnosno želje da zaštiti svog supruga i položaj na kom se on nalazio od svih eventualnih pretnji.
Jovanka Broz je za puno toga krivila generala Ljubičića i Staneta Dolanca, misliš li da su oni stvarno toliko krivi za njenu poziciju?
– Prema dostupnim zapisnicima sa sednica jugoslovenskog partijskog i državnog vrha, i neformalnim saznanjima, činjenica je da su njih dvojica imali velikog udela u stvaranju nepovoljne pozicije u kojoj se Jovanka na kraju svog braka i života našla – čemu uzrok, pre svega, treba tražiti u internim obračunima visokih rukovodilaca u borbi za političku moć u Jugoslaviji nakon Titove smrti, pri čemu je ona bila percipirana kao moguća pretnja za određene ljude, uključujući i njih dvojicu.
Koliko je na njen život i njeno ponašanje uticalo to što nije imala decu?
– Psiholozi koji su učestvovali kao stručni saradnici u dokumentarnom delu serijala spominju to kao jedan od mogućih faktora koji su uticali na njen život i ponašanje – ali opet, ističući kako je to ipak bila svesna odluka i s njene i s Titove strane.
Jovanka se poslednji put pojavila 14. juna 1977. na prijemu za norveškog premijera, pune tri godine pre Titove smrti u maju 1980. Šta se dogodilo između Tita i nje?
– U te poslednje 3 godine Titovog života između njih dvoje se dogodilo fizičko razdvajanje, na koje su u velikoj meri uticali ljudi iz maršalovog okruženja. U smislu ličnog odnosa, mislim da je to udaljavanje bilo iznuđeno političkim faktorima, a da je emotivni odnos preživeo do poslednjeg časa.
Kako je protekao kasting za seriju?
– Imali smo veliku sreću da za noseće uloge dobijemo upravo glumce koje smo iz prve i želeli – tu pre svega mislim na izvanredne Milicu Tomašević i Snežanu Savić kao mlađu i stariju Jovanku, te Nebojšu Dugalića kao Tita, ali takođe smo imali sreće i da galeriju likova oko njih popunimo glumcima za koje smo smatrali da što fizičkim izgledom što energijom odgovaraju istorijskim ličnostima koje tumače.
Priželjkujete li interesovanje za seriju u regionu?
– Serija je izazvala veliko interesovanje u slovenačkim, hrvatskim, crnogorskim i bosanskohercegovačkim medijima, što se može ispratiti na Internetu. U smislu mogućeg reemitovanja u regionu, to pre svega zavisi od RTS.
Ova serija je i veliki povratak Snežane Savić, i ponovo se vidi da je ona jedna od naših najlepših glumica. Kako je bilo raditi sa njom?
– Snežana je veličanstvena, izuzetno profesionalna glumica – ne samo što je u ovim godinama svog života neverovatno fizički nalik Jovanki, već je i, zahvaljujući činjenici da se ranije bavila njenim likom, bila sjajno pripremljena za ulogu, pa je rad sa njom bio jedno veliko zadovoljstvo.
Ovih dana aktuelna je američka serija “Impičment” o aferi Monike Levinski u životu Bila Klintona. Koliko su žene i uopšte intimni životi političara važna tema u kontekstu njihovog morala, ali i uticaja na njihovu popularnost i uspeh?
– Žene političara – kako one zakonske tako i one vanbračne – svakako su od izuzetnog značaja za njihovu popularnost i uspeh, odnosno eventualnu nepopularnost i neuspeh. Ta se tema prelama svakako kroz kontekst ne samo glamura, već i morala – ali u smislu onog morala koji važi u epohi u kojoj su ti političari bili ili jesu aktivni, kako u svetu (gde imamo ne samo Hilari Klinton, već i priče poput kralja Edvarda i Valis Simpson, Džona Kenedija i Džeki Onazis, ili čuvene afere Profjumo u Britaniji), tako i kod nas, još od vremena kraljice Natalije i Drage Mašin, pa do Mirjane Marković. U tom smislu, za Jovanku možemo ponajpre reći da bi bila jugoslovenski pandan Eviti Peron, jer je doprinela popularnosti svog muža i ostala autentičan simbol za sebe.
Šta novo radiš za televiziju? Ima li nešto na vidiku?
– Trenutno sam sa istom produkcijskom kućom GFC i producentkinjom Dankom Milošević u pripremama za realizaciju igranog filma „Vera“ i istoimene TV serije od 10 epizoda koja će biti emitovana na RTS. Reč je o malo poznatoj i do sada neobrađenoj priči o Veri Pešić, najvećoj srpskoj špijunki u Drugom svetskom ratu – dakle, još jedna tema koja vezuje žene i aktivnosti tajnih službi. Snimanje bi trebalo da počne na proleće i nadam se da ćete „Veru“ biti u prilici da gledate krajem sledeće godine.
Bonus video: Jovanka Broz i tajne službe- gost Svetko Kovač
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar