3
Dragoljub je toliko toga uradio tokom karijere, ali čini mi se da je najvažnija stvar koju je u životu uradio, bilo to što je izašao na ulicu protiv Miloševića, kaže za Nova.rs muzički kritčar Petar Janjatović povodom smrti Dragoljuba Đuričića.
Pišu: Jelena Koprivica, Suzan Sudar
Muzički kritičar seća se perioda studentskih i građanskih demonstracija 1996/1997. godine, a i potom i svirki na ulicama tokom kasnijih protesta protiv režima Slobodana Miloševića i za Novi milenijum na trgu Dragoljuba Đuričića i njegovih bubnjara:
– To je bila mnogo velika radost. Kad on sa tom „dečurlijom“ i tim dobošima krene da svira po ulicama, to je bilo neopisivo… Zapravo, to je bilo pogonsko gorivo čitavih protesta. Dragoljub je toliko toga radio tokom karijere, svirao sa najvećim imenima, radio i za pozorište, napravio nekoliko solo albuma, organizovao bubnjarske koncerte, pa i Dan bunjara u Ateljeu 212… Ali, čini mi se da je najvažnija stvar koju je u životu uradio, to je bilo što je izašao na ulicu protiv Miloševića – smatra Janjatović.
Novinar Aleksandar Timofejev, koji je u to vreme pratio proteste kao lutajući reporter B92, dobro se seća Dragoljuba Đuričića i njegovih bubnjara.
– Upoznao sam ga 80-tih godina prošlog veka, kada je svirao u „Kerberu“. Gostovali su u mom rodnom gradu Kikindi a ja sam organizatoru dao svoje bubnjeve na kojima je on svirao. Posle smo se sretali tokom 90-ih, kada je aktivno učestvovao u osvajanju demokratije, da to tako nazovem, sa svojim bubnjarima. Ne volim da pravim gradacije i komparacije koliko je bio simbol promena, ali dovoljno je da su svi znali ko je on. Bio je čovek koji je plenio svojim optimizmom i energijom. Kad kažeš Dragoljub, znalo se ko je to – priča Timofejev za Nova.rs.
– Bio je čovek sa instinktom vođe koga ste bez pitanja mogli slediti – nadovezuje se na ovu priču jedan od najuglednijih savremenih srpskih kompozitora Zoran Erić.
On slikovito opisuje Đuričićevu harizmu koju su osetili i oni koji su tih godina šetali ulicama boreći se za demokratiju:
– Velika sila, mogao je na vas preneti oduševljenje, mogao vas je povesti bilo gde.
Dragoljub Đuričić je imao osećaj lojalnosti prema ljudima sa kojim je radio o čemu svedoči priča koje se prisetio Petar Janjatović kada je čuo da nas je Dragoljub napustio:
– Svirao je u „Ju grupi“. Međutim, 1980. godine „Ju grupi“ se desila velika nesreća, zapalio im kombi i oni su odlučili da prestanu da rade. Žiku Jelića, koji je dobio opekotine u toj nesreći, Dragoljub je posetio u bolnici i pitao ga je: „Žiko, šta ćemo?“ A Žika mu je na to rekao: „Idi dalje…“ A „između redova“ je zapravo hteo da mu kaže da ga je Vlatko Stefanovski već pitao da pređe u „Leb i sol“. Lojalnost koju je osećao prema ljudima sa kojima je radio upravo je u toj slici – kazuje Petar Janjatović.
Dragoljub je bio oktopod, svirao je puno i sa svima, dodaje on.
Grupa „Leb i sol“ bio je bend u kome je Đuričić proveo najviše godina. Iako je u jednom trenutku napustio sastav, posle šest godina, kako bi se pridružio „Kerberu“, ponovo se potom vratio Stefanovskom i ekipi. Čak je i Vlatka nazivao najznačajnijom muzičkom osobom u svome životu, uprkos nebrojenim imenima sa kojima je sarađivao. Zato Janjatović pominje i ovo:
– Svaka čast Garabetu Tavitjanu, koji je bio originalni bubnjar „Leb i sola“, ali Dragoljub je na neki način pojednostavio njihovu svirku, odnosno mnogo je funkcionalnije svirao. Nije bio razmetljiv dok je svirao sa njima, i na neki način ih je učvrstio. Prosto, bio je potporni zid i Vlatku i Bodanu Arsovskom. Koliko god da su se meni sviđali svi ti ukrasi koje je Garabet radio, Dragoljub je nekako više bio deo celine u „Leb i sol“ – ocenjuje Janjatović.
Zoran Erić kaže da je imao mnogo lepih trenutaka sa Dragoljubom, ali mu je jedna stvar posebno ostala urezana u sećenje.
– Umislio je Dragoljub jednom prilikom da bi moj „Cartoon“ bilo interesantno izvesti na koncertu na kome bi nastupili gudači Svetog Đorđa i on sa svojim bubnjarima među kojima bih bio i ja. Učinili smo to krajem februara 1998. u Sava centru na jednom od njegovih divnih i atraktivnih koncerata. Bilo je kako je Dragoljub i predvideo. Energično, neobično, uzbudljivo. Hvala mu na tome. Hvala mu na svemu što je za nas učinio. Zauvek ću ga voleti i pamtiti – ističe Erić.
Legendarni bubnjar Dragoljub Đuričića preminuo je 15. marta u 69. godini u bolnici „Dragiša Mišović“ od posledica koronavirusa. Biće kremiran u četvrtak, 18. marta, na Novom groblju u Beogradu.
– Divno je bilo biti u njegovom društvu. I samo mogu da kažem, putuj kolega i čast mi je što sam ga poznavao – poručio je na kraju Timofejev.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
