1
Komemoracija povodom smrti dramskog umetnika Vladana Živkovića (1941-2022), koji je bio predsednik Udruženja filmskih glumaca Srbije i član Upravnog odbora Filmskog centra Srbije, održana je danas u prisustvu porodice, prijatelja, kolega i poštovalaca u Jugoslovenskoj kinoteci u Beogradu.
Glumac i član predsedništva UFGS Radomir Nikolić istakao je da je Živković bio naš „najlepši glumački glas“, kome je pored svih uloga na filmu, televiziji i u radio dramama najbitniji bio rad na organizaciji festivala glumačkih ostvarenja Filmski susreti u Nišu, kome je posvećivao „neverovatnu energiju“.
– Festiva je shvatao kao glumački zadatak i bio je posvećen. Ta strast u njegovim očima, ljubav prema glumcima… – rekao je Nikolić.
Iako Živkovića nije poznavao privatno, istakao je da je sa njim poslovno „popio 100, 200, 300 kafa u kancelariji i svaki razgovor je bio o glumcima, o anegdotama, o festivalu, o greškama koje treba da se isprave“.
Prema Nikolićevim rečima, nakon što je dobio da igra ulogu Zorana Radmilovića u filmu „Toma“ (2021), Živković je počeo da mu se obraća sa „kume“ – pošto je Radmilović Živkoviću bio venčani kum.
– Otišao je čovek koga sam voleo kao kuma i kao najrođenijeg dedu – rekao je Nikolić.
Predsednica Upravnog odbora FCS Jelena Trivan je istakla da je Živković bio u UO godinama „kada mu sve to nije trebalo, niti je morao da se nekome dokazuje, niti je morao da ulazi u sukobe sa čitavom filmskom industrijom“.
– Nikada nijednog trenutka nije hteo da se povuče. Neposredno pred smrt kada je krenula poslednja kampanja protiv FCS pozvala sam ga da ga pitam da ga isključimo iz toga, da ga spasim da bolesne dane ne provodi braneći se od besmislenih napada. Rekao je: „Ja nikad ne odstupam Jeco. Stojim uz tebe“ – rekla je Trivan.
Prema njenim rečima, Živkovićeva borba tokom boravka u FCS-u je bila za status, mesto i živote glumaca.
– Svaki njegov razgovor u UO je bio na koji način pravno, ljudski da se vrati dostojanstvo glumcu koji je postao vlasništvo producenata i onih koji imaju novac. Da se vrati vreme kada je njegovo veličanstvo glumac imao poštovanje koje danas nema – rekla je ona.
Istakla je da je Živković dodatna sredstva za Filmske susrete tražio i dobio za glumačke nagrade:
– Rekao je da glumac u opštoj poniženosti ima pravo bar za najveću rolu da dobije nagradu koja će biti dostojna njegovog imena – kazala je Trivan i dodala da se u vreme pandemije Kovid-19 Živković, tražeći susrete sa premijerom i predsednikom, „borio kao lav, kao da je pitanje života, da Filmski susreti budu održani – i bili su održani“.
– Sve što je radio, radio je za druge, sa takvom upornošću da vi to ne možete da razumete. Kada je stajao iza naših odluka stajao je pred nekim klincima, mangupima kojima su bili važni novci, uticaj itd, i stoički trpeo sve, smatrajući da brani ono što je ispravno – rekla je Trivan.
Prema njenim rečima, zahvaljujući Živkoviću je reditelj i scenarista Dušan Kovačević, „koji je prvog dana…bio ispod crte kao nedovoljno važan“, ipak snimio svoj film „Nije loše biti čovek“ (2021).
– Napravili smo najgledaniji bioskopski film „Toma“ i televizijski „Daru iz Jasenovca“. Napravili smo velike uspehe, Vladane i to što smo istrpeli imalo je nekakvog smisla, kao što u životu uvek ima smisla biti ispravan. Žao mi je što nisi dočekao sve te uspehe da nagradimo, da te zagrlim, da ti kažem hvala što si bio sve vreme uz nas u FCS-u – rekla je Trivan.
Filmski poslenik i kritičar Dejan Dabić je ocenio da je za njega nakon višegodišnje zajedničke saradnje u organizaciji niškog festivala Živković „bio sinonim za Filmske susrete“.
– On će svojim duhom i idejama koje je ostavio uvek biti sa nama – naglasio je Dabić.
Prema njegovim rečima, Živković je bio i bard dramskog stvaralaštva pošto je „glasom koji je bio tako dominantan“ snimio preko 700 uloga u radio dramama u kojima je, između ostalog, igrao Vojvodu Živojina Mišića, Karađorđa i dramatizacije dela Bore Stanovića.
Od Živkovićevih uloga na filmu i televiziji Dabić je izdvojio „kao jednu od njegovih najboljih“ u „Doručku sa đavolom“ (1971), a podsetio je i na njegove pamtljive likove četnika u „Povratku otpisanih“ (1976), Mileta Kontraša u seriji „Vruć vetar“ (1980), Olivera Nedeljkovića u „Tesnoj koži“ (1982), kao i u filmskoj trilogiji „Rad na određeno vreme“ osamdesetih.
Da je Živković bio „ozbiljan glumac sa ozbiljnom karijerom“ Dabić je naveo njegovo pojavljivanje u ratnom filmu „Gvozdeni krst“ legendarnog holivudskog reditelja Sema Pekinpoa snimanog u Jugoslaviji 1977. godine.
– Snimao je po desetak filmova godišnje. Društveni rad ga je možda odvojio od većih uloga, ali imao je uloge dovoljne da ima posebno mesto u našoj kinematografiji. Zaokružio je karijeru u „Pucnjima u Marseju“ – rekao je Dabić.
Direktor Niškog kulturnog centra i Filmskih susreta Srđan Savić je ocenio da je Vladan „imao stas, glas i glumačko umeće, a njegova robusna pojava ostala je u sećanju“.
Podsetivši da je Živković pomogao da „festival preživi neke od najtežih godina devedesetih“, Savić je rekao da je glumac bio „delatnik starog kova koji je insistirao na tradicijama, principima i konvencijama“, i kao takav bio je „dobri duh“ Filmskih susreta.
Direktor FCS Gordan Matić je rekao da mu je čast što je Živković poslednju ulogu odigrao u njegovom rediteljskom filmu „Pucnji u Marseju“.
– Na snimanje je došao “našpanovan“ i spreman. Kako je došao na set osvežio je sve. Doneo je pozitivnu energiju. Teško je to pripisati samo glumcu. Pamtiću ga kao dobrog čoveka – istakao je Matić.
Filmski producent Feti Dautović je rekao da je bio dugogodišnji prijatelj Živkovića koji „nije imao ružnu reč ni za koga, i kao dečak je bio čist“. Dautović je naglasio da je „Vladan bio veliki glumac“, jer treba verovati i Pekinpou koji je kod Živkovića prepoznao „jednostavnost, iskrenost i čestitost“.
Bonus video: Branka Petrić se pesmom oprostila od Laneta Gutovića