1
Knjiga "Dobar rep" postala je kultna, i svakako je vaš najbolji izbor za novogodišnji poklon.
Među malobrojnim autorskim knjigama o popularnoj muzici na srpskom jeziku, jedna se izdvojila i visoko odskočila svojom originalnošču tokom prošle godine. U pitanju je izdanje pod imenom „Dobar rep (kako sam objasnio i završio pravi rep)“ (Popbooks), čiji autor je Predrag Vukčević sa Dorćola, široj javnosti poznat pod imenom Bege Fank, a ranije i DJ_Ape. Ne postoji jasna žanrovska kategorija u koju bismo je mogli svrstati: ona je istovremeno autobigrafija i istorija hip hopa, kod nas i u svetu. Šta više, ona tvrdi – krajnje drsko, ali sasvim primereno – da je njenim izlaženjem završena priča o rep muzici.
Priča je jednostavno postavljena: radi se o odrastanju kroz hip hop u našoj zemlji. O audio-kasetama i vinilima, blejanju na Trgu republike, o patikama i duksevima, i sve to na ulicama Beograda tokom devedesetih i kasnije. U njoj se u prvom licu govori o jednom gradskom sazrevanju kroz provaljivanje nove muzike sa svojim društvom (što je životni ciklus kroz kog smo valjda svi prošli), kao i o otkrivanju osnovnih pojmova hip hop kulture. I ne samo to – radi se o osvešćivanju te kulture kao svoje sopstvene, kroz lično iskustvo i razmišljanje, i traženju odgovora na pitanje o njenom smislu. Krase je ozbiljne fusnote, dugačke napomene, veliki indeks, što sve navodi na dubinsko, ali krajnje zabavno čitanje.
Velika vrednost ove knjige i jeste u tome što nam je razjasnila & dočarala poreklo hip hopa kroz objašnjenje društvenog konteksta u kome je nastao u SAD. Druga bitna stvar je u tome što je ona u srpski društveni milje prenela, u njemu prepoznala i na naš jezik prevela, sve ključne elemente hip hopa kao afroameričke kulture. Tako je uspostavila vertikalu koja je nedostajala, što spaja repere, brejkdensere i grafiti umetnike sa obe strane Okeana neraskidivim bratstvom i sestrinstvom.
Ispostavlja se da je bilo vrlo moguće napraviti takvu vezu sa Srbijom devedesetih, koja je i sama ličila na jedan veliki geto. Zapravo je genijalno otkriće knjige “Dobar rep” to da je centar hip hop sveta svakako mogao biti u Beogradu i Srbiji u tom trenutku. Kod nas su svi osnovni preduslovi za to postojali – svaka vrsta muljaže bila je dozvoljena, štaviše pretvorila se u pravilo po kome se živi. “Mućke” su postale stvarnost, da bi se preživelo, a upravo iz tog miljea, pretvaranjem muljanja i naročito kurčenja u estetske kategorije, svojevremeno je stvoren rep kao umetnost.
Zbog toga se slobodno može reći – kao što “Dobar rep” uostalom i tvrdi – da se određivanje smisla hip hop kulture odvijalo na podjednako važan način i u Srbiji, kao i Njujorku ili Los Anđelesu. Druga generacija rep muzike kod nas, ona iz devedesetih, imala je posebno bitnu ulogu, ne samo u njenom prevođenju na naš jezik, nego i kroz ponovno osmišljavanje repa kao jedinstvenog srpskog iskustva sa urbanom i moralnom degradacijom koju je sa sobom donela ta decenija, a od čega se do danas još nismo oporavili.
Pred nama promiču lokalni heroji – od Badvajzera i Smoke Mardeljana do Đusa, Moskrija, Bad Copy, General Two i mnogih drugih, paralelno sa globalnim savremenicima kao što su NWA, A Tribe Called Quest, Ice T ili Geto Boys, Nas, Wu-Tang Clan, Guru, sve do Jay Z-ja i Kanye Westa. Preplitanjem pogleda na svet i sudbina domaćih i stranih repera stvara se potka ove storije, u kojoj je jasno da je naše promišljanje bilo ili jeste na nivou sa onim napolju. I to je tačno. Malo ko će vam to tako jasno reći, ali hip hop generacija je sa uspehom odgovorila na onu svoju osnovnu dužnost – zadatu još u vreme “novog talasa” – da se svojim promišljanjem svetskih pop kulturnih tokova smestimo u taj veliki svet. Bege Fank je sa “Dobrim repom” dao tom procesu ključan doprinos.
Promišljanje je ponekad čak i važnije od samih umetničkih dostignuća. U tom smislu nije ni važno da li je domaća hip hop scena prepoznata u svetu, jer je odigrala istu osvešćujuću ulogu u okvirima našeg kulturnog podneblja. Posebno u našem jeziku, čineći ga sposobnim da aktivno komentariše stvarnost oko sebe – njegova živa moć često je jedino što zaista imamo od kulture.
Izuzetno je interesantno, tokom ovog dela od čak 255 strana, pratiti autorove privatne promene koje on iznosi bez skrivanja i foliranja. Zapravo, ovo je jedna od najviše anti-folirantskih knjiga koje smo imali priliku da čitamo, a da su došle iz Beograda, gde sa foliranjem imamo dosta problema već generacijama. Njegovi sažeti opisi odrastanja na estradi, i prelaska u funk model razmišljanja sa onog striktno rap tokom dvehiljadedesetih, deluju kao istorijat zbivanja na toj sceni, sa zabavnim uvidom u način razmišljanja i funkcionisanja, što je redak dokument nastao o njoj iznutra.
Predrag Vukčević AKA Bege Fank je sa “Dobar rep” napisao knjigu kakva se piše samo jednom i osvetljava duh generacije. Treba je čitati onako kako se sluša rep – pratiti flow, i dodavati svoje između redova. O tome se i radi – nema istorije hip hopa, ako ona nije naša, privatna istorija.
Bonus video: Ivan Ivanović Đus
