Nagrada za njegovu glavu bila je 4.000.000 $: Zašto su Ruždiju pretili smrću?

Ser Ahmed Salman Ruždi rođen je 19. juna 1947. u Bombaju u Indiji. Njegov prepoznatljivi književni stil kritičari najčešće nazivaju magičnim realizmom. Povezanosti, rascepi i migracije između Istoka i Zapada predstavljaju preovlađujuću temu njegovog stvaralaštva. Kako zbog svojih književnih dostignuća, tako i zbog brojnih kontroverzi i skandala koji ga prate, predstavlja jednog od najznačajnijih pisaca 20. veka.Rođen je u muslimanskoj porodici srednje klase u Bombaju (današnji Mumbaj). Kao jedini sin uglednog poslovnog čoveka i učiteljice školovao se najpre u Bombaju, a potom u Engleskoj na Kraljevskom koledžu u Kembridžu, gde je diplomirao na odseku za istoriju 1968. godine.Za vreme rata između Indije i Pakistana, njegova porodica se seli u Pakistan. Po završetku studija jedno vreme radi na televiziji u Pakistanu, a zatim odlazi u London, gde se bavi glumom i marketingom i uporedo objavljuje svoj prvi roman "Grimus" (1975) koji prolazi prilično nezapaženo kod čitalačke publike i kritičara. Međutim, "Deca ponoći" (1981), alegorijska priča o rođenju moderne Indijske nacije, donosi mu popularnost svetskih razmera i Bukerovu nagradu za najbolji roman u oblasti fantastike te godine.

Ruždijev treći roman, "Sramota" (1983), bajkovita priča o istoriji jedne pakistanske porodice, predstavlja snažnu kritiku političkih previranja u tadašnjem Pakistanu. Godine 1988. objavljuje svoj četvrti roman, "Satanski stihovi" koji izaziva snažan talas protesta i demonstracija u muslimanskom svetu zbog, po njihovom shvatanju, uvredljivog opisa proroka Muhameda, koji je predstavljen kao običan čovek od krvi i mesa. Zamereno mu je, između ostalog, što su dve prostitutke u knjizi nazvane po suprugama proroka Muhameda. Naslov se odnosi na dva stiha koje je Muhamed izbacio iz Kurana, zato što je verovao da su inspirisana đavolom.U januaru 1989, muslimani u Bredfordu su ritualno spalili primerak knjige, a novinski lanac V.H. Smit prestao je da je izlaže u svojim radnjama. Ruždi je odbacio optužbe za svetogrđe, ali su u februaru ljudi stradali u antiruždijevskim nemirima na indijskom potkontinentu, a britanska ambasada u Teheranu je kamenovana. Iranski verski vođa Ruholah Homeini izriče 14. februara 1989. godine fatvu (smrtna presuda) za Salmana Ruždija i obećava nagradu od četiri miliona dolara za njegove ubice. Suočen sa pretnjama smrću i fatvom, Ruždi se skriva gotovo čitavu deceniju uz pomoć britanske vlade i policije, pojavljujući se samo sporadično u javnosti.Za to vreme u Velikoj Britaniji, neki muslimanski lideri pozvali su na umerenost, dok su neki drugi podržali ajatolaha. SAD, Francuska i druge zapadne zemlje osudile su pretnje smrću. Ruždi, koji se tada već sa suprugom krio pod policijskom zaštitom, izrazio je duboko žaljenje zbog uznemirenosti koju je izazvao među muslimanima, ali je ajatolah samo obnovio poziv na autorovu smrt. Demonstracije su redovno održavane ispred londonske kancelarije Viking Pingvina, izdavača knjige, a pretnje smrću poslate su i u njenu njujoršku kancelariju. Ali, knjiga je postala bestseler sa obe strane Atlantika.Ruždi nije bio jedina osoba ugrožena zbog sadržaja knjige. Japanski prevodilac "Satanskih stihova" pronađen je ubijen na univerzitetu severoistočno od Tokija u julu 1991. Policija je saopštila da je prevodilac Hitoši Igaraši, koji je radio kao vanredni profesor komparativne kulture, izboden više puta i ostavljen u hodniku ispred svoje kancelarije na Univerzitetu u Cukubi.Ranije istog meseca, italijanski prevodilac Etore Kapriolo izboden je u vlastitom stanu u Milanu, ali on je preživeo napad.

Godine 1998. tadašnji predsednik Irana Muhamed Hatami povukao je fatvu i najavio uspostavljanje diplomatskih odnosa između Velike Britanije i Pakistana. Međutim, i danas se mogu čuti zagovornici teze da se islamski verski zakoni ne mogu menjati i da je fatva za Salmana Ruždija i dalje na snazi. Uprkos svemu, ovaj pisac ostaje sekularista i snažan kritičar islamskog fundamentalizma, neprestano ukazujući na pogubnost svake, a naročito verske isključivosti. Time u javnosti postaje svojevrstan simbol odbrane slobode govora i izražavanja.Salman Ruždi nastavlja da piše i objavljuje knjige. Godine 1990. izlazi iz štampe knjiga za decu "Harun i more priča". Sledi zbirka eseja "Imaginary Homelands: Esseys and Criticsm 1981−1991" (1991). Knjiga kratkih priča "Istok, zapad" (1994) je sasvim drukčija. Ona je pokušaj da se kroz devet priča razume Istok i opravda Zapad.Za kratkim pričama sledi roman "Mavrov poslednji uzdah" (1995). Knjiga "Tlo pod njenim nogama" (1999) predstavlja svojevrsnu alternativnu istoriju moderne rok muzike, a piše i pesmu istog naziva zajedno sa pevačem grupe U-2 Bonom Voksom.U svoja dva romana "Bes" (2001) i "Shalimar the Clown" (2005) intenzivno se bavi problemom terorizma. U poslednje dve decenije objavio je knjige "Klovn Šalimar", "Čarobnica iz Firence", "Dve godine, osam meseci i dvadeset osam noći", "Kuća Goldenovih" i "Kihot".Ruždi je bio oženjen četiri puta i ima dvoje dece. Trenutno živi u SAD, a odlikovan je titulom viteza 2007. za doprinos književnosti. Godine 2012. objavio je "Džozef Anton: Memoari", svedočanstvo o sopstvenom životu posle kontroverze koju su izazvali "Satanski stihovi".Salman Ruždi je dobitnik mnogih nagrada i priznanja za svoje stvaralaštvo uključujući i "Austrian State Prize for European Literature" (1993) i "Aristeion Literary Prize" (1996). Radi kao počasni profesor na Institutu za tehnologiju u Masačusetsu. Član je "Royal Society of Literature". Bio je predsednik "PEN American Center" organizacije od 2004. do 2007. godine.

Kraljica Elizabeta II na službenoj proslavi povodom svog 81. rođendana u junu 2007. godine odlikovala je Salmana Ruždija titulom viteza, najvišim odlikovanjem britanske krune.Književni stilSalman Ruždi je najznačajniji postkolonijalni pisac prve generacije čije je stvaralaštvo, u literarnom smislu, oformilo čitave generacije indijskih pisaca koji pišu na engleskom jeziku. Inspiraciju za svoja dela pronalazi u indjskoj tradiciji, kulturi i mitologiji, ali njegov književni stil ima snažno uporište u evropskoj prozi. Sam Ruždi kaže da sebe ne smatra indijskim piscem i da su presudan uticaj na njega izvršili evropski pisci poput Migela Servantesa, Nikolaja Gogolja, Čarlsa Dikensa, Mihaila Bulgakova i Gintera Grasa. U njegovim delima prepliću se dimenzije bajke i politički angažovane literature.Bonus video: Napad na Salmana Ruždija u Njujorku

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=njujorknapadnaruzzdijaik-novas-worldwide&stream=sp500&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="3957523"]