Na mojim platnima letenje simboliše paradoks savremenog čoveka: Petar Mošić o svojoj izložbi "Let"

Na iziložbi će biti prikazano 11 slika nastalih u poslednjih godinu i po dana. Biće predstavljeni radovi različitih formata, od srednjih do kapitalno velikih, podjednako majstorski izvedenih, na šta je domaća pubika već navikla. Kroz portrete, koji posetioce dočekuju i posmatraju, Mošić ukazuje na problematičan položaj individue u modernom društvu koje relativizuje ideje dobrog i lošeg. Autor nudi svoje poglede i kritiku suštinski važnih tema koje se odnose na neutemeljene vrednosti današnjice, njegovo slikarstvo je društveno angažovano na način jedinstven na savremenoj srpskoj sceni, i to ne samo među umetnicima srednje generacije.

Nakon uspešne prošlogodišnje izložbe pod nazivom „Deca loših uzora“, Petar Mošić ove godine započinje svoju umetničku turneju sa izložbom u Beogradu, nakon čega slede samostalne izložbe u Ljubljani, Dubrovniku, Mastrihtu i Kragujevcu.

O svom radu, Petar Mošić je zapisao: "Kopno nam nije bilo dovoljno, pa smo osvajali mora i okeane. Hteli smo da osvojimo i nebo, ali ne možemo da letimo. Pokušali smo da sebi zalepimo krila, smislili balon, padobran, avion… i dokle smo stigli?

Letenje je veoma čest motiv u snovima i umetnosti. Ono obično predstavlja osećaj oslobođenja, kao da se sanjar konačno oslobodio okova ljudi, situacija ili okolnosti koje su ga sputavale ili su mu na neki način nanosile štetu.Usred tuge i bola, lucidni snovi letenja pružaju nadu. Letenje predstavlja slobodu od spoljnih problema. Sa psihološkog aspekta letenje se može tumačiti i kao čežnja za autonomijom i nezavisnošću, da smo uspešno prevazišli svoja ograničenja i da se sa lakoćom možemo kretati u teškim situacijama u svakodnevnom životu.

Na mojim platnima letenje, koje je iskazano kroz prikaz ptica ili leptira, simboliše paradoks savremenog čoveka. Ušuškani u svom pozlaćenom kavezu, mi smo istovremeno osnaženi u toj zoni komfora ali i paralizovani degradacijom i konfuzijom savremenog čoveka. Savremen način života sa sobom donosi sve veću otuđenost čoveka od čoveka, čoveka od njegovog rada. Jedan od najlakše uočljivih aspekata otuđenja urbanog načina života vidimo u pojavi usamljenosti u masi. Usred masovnog milionskog auditorijuma svako sedi kao hipnotisan, gledajući u magični ekran, upijajući program, najčešće davno sažvakan raznim tehnikama i tehnologijama. Iako smo svi mi stanari jednog velikog društva, ipak se često osećamo usamljeno. Otuđenost čoveka od čoveka i čoveka od društva stvara pogodno tle za razvoj samoljublja, egocentričnosti i perverzija. Mera je u nečemu između našeg ja i onoga što je kolektiv, ali svedočimo da u savremenom svetu pojedinac to teško pronalazi.

Na kraju krajeva, ključno je pitanje da li nas je taj divan san o letenju doveo do toga da se sve više udaljavamo od realnosti, jedni od drugih?

Moje umetničko istraživanje na ovu temu proizilazi iz goruće potrebe da razumemo svoje mesto u ovoj kakofoniji postojanja. Ono nije puko objašnjavanje, već prkosan ples pred prazninom, šaputavi razgovor sa platnom, sa nadom da će njegovi odjeci zapaliti iskru u drugoj duši. Nije to samo umetnost; to je poziv za let u jatu".

Petar Mošić (1981, Beograd) završio je doktorske umetničke studije na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu. Ovaj umetnik višestruko je nagrađivan za osobeni, publici i kritici sada već prepoznatljiv stil. Jedna od značajnijih nagrada jeste priznanje „Igor Belohlavek“ na 65. Oktobarskom salonu u Šapcu (2022), nagrada za crtež na temu „Ecce Homo“ u Kranju (2022), nagrada za slikarstvo Zadužbine “Momčilo Momo Kapor” (2020), priznanje za najuspešnijeg gostujućeg umetnika na Glo’Art međunarodnoj rezidenciji u Belgiji (2019), Zlatna paleta sa Prolećne izložbe ULUS-a (2016), nagrada za slikarstvo na II Otvorenom oktobarskom salonu (2013) i prva nagrada za karikaturu “Mali Pjer” (1996). Radovi Petra Mošića nalaze se u brojnim privatnim i javnim kolekcijama u zemlji i inostranstvu, ali krase i nekoliko javnih beogradskih zgrada, u vidu murala. Živi i stvara u Beogradu.

Bonus video: