2
Uštogljena civilizacija nakon Drugog svetskog rata, koja je podrazumevala da se stvari iz spavaće sobe ne iznose u javnost, susrela se sa muškim seks simbolom. Mlad, lep momak sa gitarom počeo je vrti kukovima, priča publicista i rokenrol znalac Dejan Cukić, prevodilac knjige "Biti Elvis" Reja Konolija istakavši da je Elvis Presli bio jedna od najvećih muzičkih zvezda 20. veka, ali izrazito tragična figura.
Knjiga „Biti Elvis“ autora Reja Konolija u izdanju beogradske Lagune poštovaocima rokenrola donosi priču o Elvisovom životu – od siromaštva do neviđene slave – zasnovanu na detaljnom istraživanju.
Istovremeno publika širom sveta gleda film slavnog ausutralijskog reditelja Baza Lurmana sa jednostavnim naslovom „Elvis“, a 16. avgusta navršiće se tačno 45 godina od kada nas je napustio „Kralj rokenrola“. Cukić ističe da Presli nije stvorio rok, ali je bio generator rokenrol revolucije.
– Rok muzika je nastala u studijima gde su je stvarali neki drugi pioniri te muzike, poput Ajka Tarnera, Litl Ričarda, Čak Berija… spajajući tradicionalni crnački ritam i bluz i belački kantri. Međitim, Elvisova harizma je uspela da prebaci mnoge barijere. Pre svega barijeru između bele i crne publike. Elvis je uspeo da rokenrol proda čitavom svetu, devojčice su počele da vrište… – kaže Cukić.
Za njegovu generaciju su, kako ističe, najvažniji bili Elvisovi sledbenici Bitlsi, Rolingstonsi…
– Ti bendovi su prevazišli još jednu granicu: između nove američke kulture koja je izrodila rokenrol i evropske tradicije. Prepoznajemo u muzici Bitlsa uticaje francuske šansone i italijanske kancone, ruskih pesama…
Za njega nema dileme da je Elvisov „veliki prasak“ bio deo jedne specifične slagalice.
– Drugi svetski rat je bio sukob koji do tada svet nije video. Imali smo antihrista Hitlera u kojeg se zbila sva negativnost na svetu, a nakon toga iz Amerika je došao trend veselijeg života, što je i logično jer se tamo nije odvijao rat. Iz Amerike je kroz rokenrol dolazio novi zvuk koji je simbolizovao naboj i šarenilo. Razvoj medija je takođe doprineo popularizaciji rokenrola. Televizija je postala dominantni medij u odnosu na radio. Film je takođe bio veoma značajan element Elvisove priče uspeha. Imamo seksualnu revoluciju istovremeno… Uštogljena civilizacija koja je podrazumevala da se stvari iz spavaće sobe ne iznose u javnost, susrela se sa muškim seks simbolom. Mlad, lep momak sa gitarom počeo je vrti kukovima – kazao je Cukić.
Prema njegovim rečima za Elvisov muzički uspeh bilo je važno njegovo iskustvo u gospel crkvenom miljeu crnog dela Amerike.
– Jako je voleo gospel i dobro je pevao tu duhovnu muziku. Na osnovu tog iskustva uspevao je da prepozna dobru pesmu, ali za njegovu karijeru je najveći problem bio što nikada nije bio autor. Nije umeo da napiše dobru pesmu, a istovremeno je bio u kandžama sopstvenog menadžera Toma Parkera. Čoveka vrlo mračne prošlosti koji je pobegao iz Holandije u SAD. Bio je počasni pukovnik koji je čin dobio na osnovu organizacije neke priredbe. U stvari bio je klasičan cirkuski prevarant od čega nije pobegao do kraja života – kaže Cukić i dodaje da Parker nije čuo Elvisa pa se zaljubio u to što je čuo, već je shvatio da ima dobru predstavu i „zlatnu koku“.
– Njegove odluke su bile često pogubne za Elvisa. Neverovatno je da je Elvis zapravo pripitomljeni roker. Snimio je neke strašno loše filmove koji su naudili njegovoj karijeri. Imao je iracionalnu potrebu da bude glumac. Njegov idol je bio Džejm Din. Naravno, njegov menadžer je procenio da muzika nije dovoljno isplativa u odnosu na eventualnu holivudsku karijeru. Elvis je snimao filmove B produkcije i pevao je pesme u tim ostvarenjima koje mu se nimalo nisu sviđale. Njegov menadžer je imao ugovore sa izdavačkim kućama i Elvis je morao da peva pesme u filmovima koje su prolazile kroz te izdavačke kuće – kazao je Cukić i dodao da ni Džon Lenon nije mogao da dođe do Elvisa da mu ponudi posao.
Veliki dečacki san da napravi svetsku turneju Elvis nije uspeo da ostvari jer njegov menadžer, kako je Cukić rekao, nije želeo da izlazi iz SAD.
– Parker je ilegalno ušao u SAD i nije želeo da reskira probleme sa policijom eventualnim odlaskom u inostranstvo. Takođe, Parkerova posesivnost prema Elvusu je bila ogromna i nije želeo da ga prepusti nekom na eventualnoj turneji u inostranstvu – istakao je.
Kako je Cukić naglasio, ni Elvis nije bio bog kako ga je plasirala američka kultura sve do danas.
– Bio je često nesnađen, slabo obrazovan, često nestabilan… Nije bio ni previše pametan. Elvis je imao pogrešnu socijalnu situaciju… Bio je okružen Menfis mafijom… Došao je iz sirotinje do slave i novca i uvek se plašio da će ostati bez novca… Bio je to ključ kojim ga je menadžer držao u šaci. Jednom mu je bokser Muhamed Ali kazao da izađe malo i druži se sa ljudima. Elvis je imao izolovanu situaciju. Bio je okružen sa ljudima koji su zavislili od njega i koji su mu ulivali lažnu sigurnost. Nije bilo ljudi koji bi mu kazali „Stani, to ne valja“ – kaže Cukić.
Elvis je prema njegovom mišljenju ostao uskraćen za situaciju u kojoj se sada nalazi Pol Makartni.
– Pitali su Makartnija zašto još uvek održava koncerte. On je lako to objasnio rečima da putuje nikada udobnije, odseda po pristojnim hotelima i što je najvažnije provodi iz večeri u veče dva sata sa gitarom pred publikom… A, to kaže najviše voli. E, upravo za takvu situaciju je Elvis ostao uskraćen u životu – kazao je Cukić i dodao da su Bitlsi bili veliki Elvisovi obožavaoci.
– Lenon je jednom kazao da su sve njegove pesme ponikle iz Elvisove „Heartbrake hotel“. Cela postava Bitlsa je u adolescenciji gledala Elvisa i pomislila kako je to dobar posao da izađeš na binu i da devojke vrište. To je zapravo deo ženske seksualne revolucije. Muškarci su imali Merilin Monro, a žene su dobile Elvisa umesto uštogljenih tipova sa brčićima – zaključuje Dejan Cukić.
Bonus video: Nepoznate zanimljivosti o poznatima kroz mitove i anegdote
