Mur udario na ekologe, oni uzvraćaju: Njegov film je opasan

Nagrađivani reditelj Majkl Mur, koji se u svojim dokumentarcima bavi škakljivim temama poput labavog zakona o nošenju oružja, lošeg zdravstvenog sistema ili veza između Bušovih i Bin Ladenovih, sada je svoje kritičko oko uperio ka aktivistima za očuvanje okoline ili, kako stoji u reklami za film, „našim svetim kravama”. On je producent i glavni promoter filma, koji je režirao njegov dugogodišnji saradnik i koproducent Džef Gibs.U „Planeti ljudi” Mur i Gibs tvrde da su električni automobili i solarna energija nepouzdani te da i oni, kao izvori energije, zavise od fosilnih goriva. Žestoko kritikuju i bivšeg potpredsednika Ala Gora, sada zelenog aktivistu, kome zameraju promovisanje korporacija koje favorizuju manjkave tehnologije umesto pravih rešenja za klimatsku krizu.https://www.youtube.com/watch?v=4pXCftKF4uIOd kada je pušten besplatno onlajn, 21. aprila, dokumentarac je pogledalo blizu pet miliona ljudi, ali je istovremeno izazvao i gnev pojedinih naučnika i aktivista.Dok, s jedne strane, Mur tvrdi da je zeleni pokret licemeran i da se prodao interesnim grupama, sa druge strane ti isti „zeleni” kažu da je Murov film opasan, destruktivan i da ljude dovodi u zabludu. Čak zahtevaju da bude skinut sa interneta.Džoš Foks, autor dokumentarca „Zemlja gasa” (Gasland), napisao je otvoreno pismo koje su potpisali razni naučnici i aktivisti. U njemu zahteva uklanjanje ovog „šokantno dezinformišućeg i apsurdnog” filma koji daje lažne podatke o obnovljivim izvorima energije.„Planeta ljudi” zasniva svoje stavove na već „opovrgnutim tvrdnjama ljudi iz industrije fosilnih goriva”, koji preispituju  „dostupnost i pouzdanost solarne i energije vetra”, navodi se u pismu i ističe da su te alternative jeftinije za korišćenje od fosilnih goriva poput uglja.Majkl Man, naučnik i jedan od potpisnika Foksovog pisma, kaže da je film pun „raznih izvrtanja činjenica, poluistina i laži” i da su njegovi autori „učinili ozbiljnu protivuslugu nama i planeti promovišući stavove protivnika klimatskih promena”.Džef Gibs, reditelj i scenarista, nagoveštava u filmu da neukrotiv rast ekonomije i populacije treba da budu glavna tema boraca za očuvanje okoline a ne tehnološka rešenja, dok je Majkl Mur dokumentarac opisao kao delo koje se usudilo da kaže ono što niko ne sme – da gubimo bitku sa zaustavljanjem klimatskih promena jer sledimo vođe koje idu pogrešnim putem i koje su prodale zeleni pokret bogatašima i korporativnoj Americi.„Ovaj film je poziv na buđenje i suočavanje sa realnoću koja nas sve plaši: da usred događaja koji pokušava da nas istrebi, a koji su izazvali ljudi (misli se na koronu), odgovor pokreta za očuvanje okoline su besmislena i neprikladna rešenja zasnovana na istim tehnologijama poritv kojih se bore. Premalo i prekasno”.

Jedan od sagovornika u filmu, Bil Mekiben, prozvan je od strane Mura i Gibsa da se prodao korporacijama. Mekiben tvrdi da nije ni penija uzeo od bilo koje grupe.- Navikao sam na beskrajno uznemiravanje i napade od industrije fosilnog goriva i dajem sve od sebe da se ne obazirem na doživotne pretnje smrću od desničarskih ekstremista, ali jako me boli kada me napadaju oni koji sebe smatraju ekolozima – izjavio je Mekiben.Kako navodi „Gardijan”, naftne kompanije i njihove lobi grupe dugo već predstavljaju obnovljivu energiju kao skupu i nepouzdanu. Oni decenijama dovode u pitanje istinitost nauke koja se bavi klimom i podrivaju napore za radikalnim smanjenjem emisije gasova koje zagrevaju planetu.„Tehnologija koja se koristi za proizvodnju energije od sunca i veta poslednjih godina je značajno napredovala, a troškovi su opali. Istina je, za proizvodnju samih električnih kola kao i struje na koju ona idu koristi se energija na fosilno gorivo, ali je jedno istraživanje pokazalo da ona i dalje emituje manje štetnih gasova i manje zagađuje vazduha od standardnih kola koja idu na benzin ili dizel.Totalno prelaženje na obnovljive izvore energije zahtevaće značajne izmene na mrežnoj infrastrukturi, ali naučnici smatraju da je cilj dostižan. Oni tvrde da planeta mora da padne na nula neto emisije do 2050. ako želimo da izbegnemo katastrofalno globalno zagrevanje koje će izazvati još strašnije oluje, toplotne talase, porast nivoa okeana i društvene nemire”, zaključuje „Gardijan”.