1
Šnajder i Oltvanji u novim knjigama pišu o svetovima eks Jugoslavije.
Slobodan Šnajder, „Anđeo nestajanja“, Akademska knjiga, 2023.
„Psovka je kratak spoj među ljudima koji se ne vole“, ali kletva je, međutim „uzrok nesreća“; rat je „strašno pijanstvo“. U svojim romanima dramskog i istorijskog naboja Slobodan Šnajder stvarnost smešta u pojmovni okvir dvostruke biografije koja izvire iz dokumentarnog i uvire u snovidno, a istine osurovelog sveta kazuje u poslovicama i predskazanjima.
Dramatične partije politike, istorije i ličnih priča kojima vrvi „Anđeo nestajanja“ kibicuje zagrebačka dvospratnica koja čita snove svojih „prenoćnika“ i daje glasove snevačima i otimačima, ali je grdno zbunjena jezovitom javom u kojoj oni, voljno ili nevoljno, uzimaju učešća. „Poneki od mojih stanara zausti da su oni, sad ne znam, Srbi ili Židovi, krivi za sve, premda ne znam za što sve“, kaže kuća, u kojoj živi i „ustaša za po kući“, koji bi preko i jednih i drugih da se uspne „na drugi kat jer su tamo sobe pune svjetla“.
Ovim romanom Šnajder ponovo potvrđuje reči Viktora Žmegača: „Književnost je zrcalo koje spaja, stapa, iskrivljuje, prenoseći u isti mah slike iz drugih zrcala“. U vrtlogu kolektivne istorije našla se Anđa Berilo, stanarka kuće koja nije pasivni i ustrašeni svedok, već hrabra, nesebična ilegalka, partizanka, golootočanka, čija dobrota i trpljenje iskupljuju strahote, jade i bizarnosti istorije.
Šnajderovi junaci su žrtve istorije, nošeni njenim pokretima i inercijama; no isto tako su i njeni činioci, čak i ako žele da iz nje ispadnu kao „zrnce kafe iz vreće pune tame“.
Oto Oltvanji, „Polje meduza“, Laguna, 2023.
U novom trileru Ota Oltvanija sudaraju se i prepliću enigme nestanka dve žene, majke i ćerke. Jedan zagonetni nestanak desio se pre trideset, drugi deset godina pre početka radnje romana. Motiv odsutnih i nestalih majki premrežio je tekst kao krvotok: sve ostalo, i ono loše po pravdu i ono dobro po zaplet, ide na račun očeva diktatora, pripadnika elite koja je vodila sve poslove i svaku politiku od raspada SFRJ pa sve do 2019.
Teritorijalno i akciono, „Polje meduza“ povezuje Rovinj i Kotor, Ljubljanu i Beograd, hipi ideologiju i milenijalske svetinje sa vrtložnom energijom generacije Z. Skeptik je etički centar romana, posvećeni detektiv sa srcem u oklopu i mozgom u sefu. Istinoljubiv i impulsivan, on je vitez koji ne veruje u pobedu dobra i pravde, ali je spreman da rizikuje sve principe i protokole da bi demantovao svoju rezigniranost i osporio sopstvenu nevericu.
Kao i u ranijim romanima, Oltvanji oblikuje inspektorke, heroine i dobrotvorke, ne samo fatalne lepotice ili manipulatorke koje su obavezna bižuterija detektivke. Retki su pisci detektivskih romana koji umeju i uspeju da prizovu mirise, ukuse, regionalne govore i krajolike, a Oto Oltvanji osmišljava junaka koji je poreklom iz ravnice, karijerno i životno zazidan u velegradu, iako zanavek zanesen morem. Skeptik je lik usmeravan piščevom idejom vodiljom koja nema u sebi mnogo skepse: ideja podrazumeva da je bitno stegnuti u čvor zapleta ceo prostor već mitske eks-Jugoslavije, sa svim zakopanim tajnama i zazidanim telima.
Mada je bivša domovina bila Skadar na Bojani, neretko prevrtljiva u pitanjima nadanja i nagodbi, tajne su ostale duboko skrivene dok ih nije raskopao pripadnik generacije iks, upravo one koja je i identitete i verovanja gubila u talasima.
Bonus video: Pisac Georgi Gospodinov
