3
Nedeljnik koji dodeljuje priznanje za roman godine saopštio je nedavno da je urednici Književnog programa Doma kulture Studentski grad Tamari Mitrović istekao mandat u žiriju za dodelu NIN-ove nagrade, a ona tvrdi da je izašla iz žirija pre četiri meseca, i to ne zbog okončanja mandata.
Otvoren je konkurs za naše najuglednije književno priznanje, NIN-ovu nagradu za najbolji roman u ovoj godini. Iako je odnedavno u toku prijavljivanje za najbolji roman u 2025, iz redakcije, koja dodeljuje ovo priznanje, saopštili su da su već počele da im pristižu knjige, te je tako takmičenje za najbolje romaneskno delo, objavljeno u ovoj kalendarskoj godini, već počelo. Konkurs je otvoren do 1. decembra, odnosno do 15. decembra za romane koji su objavljeni tokom prve dve nedelje poslednjeg meseca u godini uz uslov da se žiriju najavi objava dela do prvog dana decembra.
Upućen je poziv svim izdavačima i autorima da svoje romane napisane na srpskom jeziku i prvi put objavljene tokom 2025. godine pošalju u šest primeraka na adresu NIN-a s naznakom „Za NIN-ovu nagradu“. Shodno tradiciji krajem godine žiri će dati osvrt na aktuelnu produkciju kad je o romanima reč i najpre načiniti širi, a potom i uži i najuži izbor, dok će u drugoj polovini januara naredne godine saopštiti i ko je 72. dobitnik NIN-ove nagrade. Do tada laureat će biti Marinko Arsić Ivkov za roman „NGDL“.
Ali, osim što je raspisan konkurs za roman godine, novina jeste što je došlo do promene u žiriju koji odlučuje o najboljem književnom delu. Naime, Tamara Mitrović više nije članica žirija za dodelu NIN-ove nagrade, a na njeno mesto dolazi Jelena S. Mladenović. Iz ovog nedeljnika, otkrivajući personalne promene u NIN-ovom žiriju, saopštili su da je „Tamara Mitrović nakon isteka mandata – tokom kog je njena aktivnost bila više nego hvale vredna – istupila iz NIN-ovog žirija, kako je kazala, iz svojih razloga“. Takođe i da „novu članicu Jelenu Mladenović s Univerziteta u Nišu, među ljudima iz sveta kulture, prate izuzetne reči hvale“.
I Tamara Mitrović je za Nova.rs potvrdila da više nije u žiriju za dodelu NIN-ove nagrade. Ali, takođe, i da je iz žirija za dodelu našeg najznačajnijeg književnog priznanja istupila još u martu. Pismenim putem je tada obavestila redakciju NIN-a da više ne želi da obavlja ovu funkciju iz ličnih razloga. Bilo je to nedugo nakon što je na svečanoj ceremoniji uručena 71. NIN-ova nagrada za najbolji roman Marinku Arsiću Ivkovu za delo „NGDL“.
Iako je iz ovog nedeljnika saopšteno da joj je mandat istekao, demantovala je to, navevši da je trebalo da ostane u žiriju još dve godine. Po statutu za dodelu ovog priznanja mandat članova žirija traje dve godine, a potom glavni i odgovorni urednik ovog nedeljnika produžava mandat za još jednu ili dve godine. Mitrović je, uz Violetu Stojmenović 2023. godine postala nova članica žirija za dodelu ovog priznanja, u kom su tada već bili Milena Đorđijević, Goran Korunović i Žarka Svirčev.
Međutim, pre nešto manje od godinu i po dana četiri člana iz ranijeg saziva – Milena Đorđijević, Violeta Stojmenović, Goran Korunović i Žarka Svirčev odustala su od daljeg rada u žiriju za prestižno književno priznanje pre isteka mandata. Iako nisu želeli javno da komentarišu razloge za odlazak iz žirija za NIN-ovu nagradu Đorđijević je tad istakla da je „ovo priznanje poslednje koje treba da nestane u kontekstu nagradnog haosa koji je trenutno na sceni“. U javnosti se spekulisalo da je takva odluka bila rezultat promene vlasničke strukture NIN-a (dotadašnja direktorka Ringiera Jelena Drakulić Petrović postala vlasnica NIN-a) i toga što je prethodni kolegijum ovog nedeljnika kolektivno dao otkaz. Jedina koja je tad odlučila da ostane u žiriju bila je – Tamara Mitrović. Ubrzo su, pored nje, imenovani novi članovi i to Adrijana Marčetić, Vladimir Gvozden, Mladen Vesković i u svojstvu predsednika Aleksandar Jerkov.
Promena vlasničke strukture u NIN-u i nova lica u žiriju kao da se odrazili i na samu nagradu. Naime, poslednja dodela priznanja bila je, najblaže rečeno, čudna. Kad je saopštavana odluka o 71. laureatu krajem januara Beograd je već uveliko „ključao“ od studentskih protesta i blokada. Baš toga časa trajala je 24-časovna blokada Autokomande.
I u pomalo bizarnoj atmosferi, pred novinarima na Kolarcu, članovi žirija, osim Mitrovićeve, ostali su nemi na sve ono što se u gradu u tom trenu dešavalo. Uglavnom su govorili o kvalitetima dela proglašenog najboljim – „NGDL“, za koje je glasalo njih troje, a jedino je Tamara Mitrović, koja je svoj glas dala Borivoju Gerziću i to za knjigu „Lutam sad mrtav svetom“, istakla:
– Ovaj roman se bavi pitanjem života i smrti. I to treba da se čuje i na blokadi Autokomande i svuda. Mi smo vrlo svesni trenutka u kojem dodeljujemo ovu nagradu. Između ostalog, i izbor je osenčen time. Znate, ja radim u Domu kulture „Studentski grad“. Jutros su odatle krenuli traktori praćeni studentima, i vrlo je važno da znate da smo mi toga svesni – poručila je, pozdravljena aplauzom okupljenih na Kolarcu, Tamara Mitrović, inače urednica Književnog programa Doma kulture Studentski grad, koja je u toj instituciji pokrenula i književni festival „PostNINovske čarolije“.
Deo stručne javnosti komentarisao je, nakon saopštavanja laureata, da je zbog većinskog ćutanja članova žirija nagrada izgubila javni značaj u tom trenu. Pisac, kritičar i nekadašnji član NIN-ovog žirija Marjan Čakarević podsećao je tad za Nova.rs da je dodeljivanje nagrade javni čin i da je „u tim okolnostima jedino primereno i smisleno bilo da članovi žirija izađu u 11.52, ćute 15 minuta, proglase dobitnika, osude napad na studente u okupiranoj Matici srpskoj, i pozovu sve da im se pridruže na protestima, a članovi žirija koji rade na univerzitetu – da budu sa svojm studentima, da stanu ispred njih. Ali, to se nije moglo desiti, jer je većina članova žirija duboko u sistemu i uživaju razne njegove privilegije“.
Sličan „scenario“ ponovio se i početkom februara, prilikom svečane dodele nagrade na Kolarcu. Najpre, dešavala se dok je čitav Studentski trg bio blokiran i dok su studenti u tišini stajali ispred Filološkog, Filozofskog fakulteta i pored Rektorata, spremajući se da se potom zapute na blokadu Ministarstva kulture… Iako se tad predsednik žirija Aleksandar Jerkov konačno osvrnuo na ono što se dešavalo stotinak metara od Kolarčeve zadužbine, na društvenu krizu, kako ju je nazvao, govorio je i o neslaganju samih članova tokom većanja, jer je je polovini bilo „sporno da se posthumna dela uvrštavaju u izbor za NIN-ovu nagradu“…
I sada, posle odlaska Tamare Mitrović u NIN-ovom žiriju ostaju, u svojstvu predsednika, Aleksandar Jerkov, redovni profesor srpske književnosti 20. veka i upravnik Univerzitetske biblioteke „Svetozar Marković“, Adrijana Marčetić redovni profesor Filološkog fakulteta u Beogradu, Vladimir Gvozden, profesor svetske komparativne književnosti sa teorijom književnosti na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu i Mladen Vesković, književni kritičar, esejista, urednik i priređivač. A novoizabrana članica Jelena S. Mladenović ima iskustva u žiriranju, s obzirom da je bila članica žirija za nagrade „Branko Miljković“, „Ramonda serbika“, „Đorđe Jovanović“…
Rođena u Kruševcu 1984, Jelena S. Mladenović docentkinja je na Departmanu za srbistiku Filozofskog fakulteta Univerziteta u Nišu, gde je diplomirala i doktorirala. Predaje predmete iz oblasti srpske književnosti 20. i 21. veka.
Autorka je monografije „Od đavolovog druga do tajnog monaha – karneval i religija u poeziji Novice Tadića“, za koju je dobila nagradu „Đorđe Jovanović“. Uređivala je rubriku za književnu kritiku u časopisu „Gradina“, priredila knjige o Branku Miljkoviću, Momčilu Nastasijeviću, Vladislavu Petkoviću Disu, autorka je više desetina studija i ogleda objavljenih u naučnim časopisima i zbornicima, kao i književnokritičkih osvrta na dela iz savremene srpske književnosti. Upravnica je Centra za savremena filološka proučavanja mladih istraživača na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Nišu i članica predsedništva Društva književnika i književnih prevodilaca Niša.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
