Misterija Brašovanovog paviljona (3): Šta je Anđeo obilja?

Paviljon Kraljevine SHS od drveta, projektovan u obliku broda, sa kamuflažnom crno-belom postavkom, bio je podignut kod Nacionalne palate u Barseloni, a "pramac" je bio naglašen skulpturom vajara Tome Rosandića (1882-1962), postavljenom ispred objekta. Dugo se verovalo da je to bila njegova poznata skulptura "Ecce Homo", ali su dugogodišnji istraživači ovog objekta, arhitekta Dario Čupić i istoričar umetnosti Milan Poznanović, na osnovu novih fotografija do kojih su došli i uz pomoć novih tehnologija, otkrili da je to bila sasvim druga skulptura: njegov "Anđeo plodnosti", rad za koji se smatralo da je izgubljen.- To je jedna od najegzotičnijih priča. Ta skulptura nalazila se ispred paviljona, međutim raniji istraživači, koji su veoma pedantni, na osnovu materijala iz novina i kataloga zaključili su da se radi o njegovoj skulpturi "Ecce Homo", odnosno skulpturi Hrista. Ali tu skulpturu su pogrešno identifikovali. Zahvaljujući arhivskim fotografijama koje smo dobili od kolekcionara Miloša Jurišića iz Muzeja nauke i tehnike, forenzikom, na osnovu uvećavanja fotografija, zaključili smo da se radi o anđelu koji drži neke plodove u ruci. Tada smo, uporednom analizom, koristeći se nekim katalozima iz 1957. i opusom Tome Rosandića, identifikovali koja skulptura je to mogla da bude. Radi se o “Anđelu obilja”, rađenom od ebanovine baš za tu izložbu. Ispostavilo se da je ona posle toga bila predstavljena više puta, kao i na izložbi 1937. godine u Parizu, a da je javnost od tada nije videla. Danas se nalazi u depou Narodnog muzeja u Beogradu. Dok je muzej bio zatvoren (zbog rekonstrukcije, prim. nov), otišli smo sa kustosom jugoslovenske skulpture u muzeju Verom Grujić i potvrdili smo tu informaciju - priča arhitekta Dario Čupić."Na uvećanom detalju fotografije visoke rezolucije iz 1929. postaje vidljivo da ta devojka u svom naručju drži zavežljaj prepun raznih plodova - jasni atributi personifikacije Plodnosti ili Anđela obilja (skulptura ima izvedena i krila). Delo je od Rosandića naručeno specijalno za ovu priliku, a u jednom telegramu u jednom telegramu Jaša Grgašević, sekretar Ministarstva trgovine i industrije, traži od Tomislava Кrizmana da se skulptura od drveta oboji istim bajcom kojim je obajcovan i "kljun" lađe. Nakon 1929. izlagana je više puta i neverovatnim sticajem okolnosti, zaboravilo se na njenu značajnu prvu ulogu", pišu Poznanović i Čupić u katalogu izložbe “Misterija Brašovanovog paviljona iz 1929. godine”, postavljenoj u Muzeju nauke i tehnike i dodaju da je zahtev da se oboji bajcom otkrio i boju tamnih traka na fasadi paviljona (kakav je teško, ako ne i nemoguće, bilo utvrditi sa crno-belih fotografija).Pulena, ženska figura, na pramcu brodova postavljana je iz religijskih razloga i simbolizovala je traženje božanske zaštite. Sa druge strane, "Ecce Homo" predstavlja scenu iz Novog zaveta kada Pontije Pilat predstavlja Hrista narodu pre nego što bude razapet. Da je baš ta skulptura postavljena ispred paviljona je Poznanoviću i Čupiću bilo odmah sumnjivo."To tumačenje nam je bilo sumnjivo iz više razloga: prvo, na fotografijama, čak i slabije rezolucije, vidi se da se radi o skulpturi devojke, drugo koja je svrha simbolike Hristovog mučeništva ispred paviljona SHS, a zatim i tu je pitanje samih dimenzija skulpture. Delo “Ecce homo”, figura Hrista koji ima svezane ruke na leđima, nastalo je u dve verzije deceniju pre izložbe u Barseloni; prva verzija iz 1915, visine 110 centimetara, završila je u kolekciji Čester Biti (Chester Beatty) u Londonu, a druga verzija je iz 1918, i visine je 220 centimetara", objašnjavaju njih dvojica.

Raniji istraživači, međutim, nisu do kraja pogrešili, spominjući Rosandićevu skulpturu "Ecce Homo" u kontekstu Svetske izložbe 1929. godine. Ta druga verzija bila je izložena u Barseloni, ali ne ispred Brašovanovog paviljona, nego u Palati moderne umetnosti.Skulpturu "Anđeo obilja" Poznanović i Čupić hteli su da prikažu na izložbi "Misterije Brašovanovog paviljona iz 1929. godine", u Muzeju nauke i tehnike, ali je to, kažu, zbog situacije sa kovidom i novca potrebnog za njeno osiguranje ostavljeno za neki drugi put.*Feljton je inspirisan izložbom “Misterija Brašovanovog paviljona iz 1929. godine” u Muzeju nauke i tehnike autora arhitekte Darija Čupića i istoričara umetnosti Milana Poznanovića.Sutra: Veze sa Džozefinom Bejker