Misterija 25 Baskijata: Otkriće u podrumu holivudskog scenariste vredno milione

Živopisne slike na kartonu za koje se kaže da su Baskijatove, pronađene su u skladištu holivudskog scenariste. Da li će muzejska izložba rešiti pitanja o njihovoj autentičnosti - ili pokrenuti nova?Čini se da je priča previše dobra da bi bila istinita, a za neke u svetu umetnosti jeste, piše “Njujork Tajms”. Prošlog vikenda, 25 slika proslavljenog njujorškog umetnika Žan-Mišela Baskijata je javno predstavljeno u Muzeju umetnosti Orlanda, pred nekoliko hiljada VIP posetilaca. Muzej je objavio da su sve slike nastale krajem 1982. godine, dok je Baskijat živeo i radio u studijskom prostoru ispod kuće Larija Gagosijana u Veneciji, Kalifornija, pripremajući nova platna za izložbu u galeriji prodavca umetničkih dela u Los Anđelesu.Prema rečima direktora muzeja u Orlandu i izvršnog direktora, Arona De Grofta, živopisni radovi — slojevi mešavine različitih materijala naslikani i iscrtani na pločama očišćenog kartona veličine od 25 santimetra sa jednom od umetnikovih ikonskih kruna - Baskijat je prodao direktno televizijskom scenaristi Tadu Mamfordu. Cena? Brzih 5.000 dolara u gotovini — oko 14.000 dolara danas — plaćeno bez Gagosianovog znanja.25 umetničkih dela je potom nestalo na tri decenije, saopštio je muzej, da bi se ponovo pojavilo 2012. nakon što Mamford nije platio račun za svoju skladište u Los Anđelesu, a njen sadržaj — Baskijatovi radovi smešteni usred bejzbolskih suvenira i memorabilije iz TV industrije — prodat je na aukciji. Vilijam Fors, „tragač“ u potrazi za blagom, i Li Mengin, njegov finansijski pomagač, koji obojica pretražuju male aukcije u potrazi za pogrešno obeleženim predmetima, videli su fotografije "šarenih kartona" i na kraju ugrabili parcelu – za oko 15.000 dolara.Mengin je dao račune o kupovini i preneo uzbuđenje ovog lova: „To je neka vrsta duboke udice koja ulazi u tebe“, rekao je, uporedivši to sa svetom umetnosti Indijane Džonsa koji kopa za izgubljenim artefaktima. To svakako zvuči kao priča direktno iz Holivuda, ili možda kao scenario Mamforda koji je osvojio nagradu Emi. Zaista, Gagosijan je o stvaranju ovih Baskijatovih radova 1982, rekao da „scenario priče smatra malo verovatnim“. Gagosijanovu zabrinutost ponovilo je nekoliko kustosa za koje se zna da su naveliko pisali o Baskijatovoj umetnosti, koji su ispratili izložbu muzeja Orlando javnim ćutanjem.De Groft, direktor muzeja, bio je narogušen takvim skepticizmom. „I moja reputacija je u pitanju“, rekao je on u intervjuu. „I apsolutno ne sumnjam da su ovo “Baskijati”. Izvan svog istreniranog oka — on ima doktorat u istoriji umetnosti sa Državnog univerziteta Floride, i citirao je niz izveštaja koji su vezani za autentičnost Baskijatovih radova.

Ovo uključuje forenzičku istragu iz 2017. koju je sproveo stručnjak za rukopis Džejms Blanko koji je identifikovao potpise koji se pojavljuju na mnogim slikama kao Baskiatovi; analiza iz 2017. koju je uradila vanredna profesorka umetnosti na Univerzitetu Merilend Jordana Mur Sedžis, autorka knjige „Čitanje Baskijata: Istraživanje ambivalencije u američkoj umetnosti“, u kojoj je i ona pripisala slike Baskijatu; i potpisi izjave od 2018-2019. pokojnog kustosa Dijega Korteza, ranog pristalice umetnika, koji je svaku od slika proglasio Baskiatovim radovima.Veruje se da je Baskijat pre svoje smrti 1988. od predoziranja heroinom, napravio oko 2.100 umetničkih dela, od malih crteža do vrata frižidera ukrašenih bojama, prema podacima Bruklinskog muzeja. Da li su ovi primerci kartona mogli da budu među njima? Izložba u Muzeju umetnosti u Orlandu trajaće čak do 30. juna 2023.Bonus video - Izložba Dušana Petričića i otkrivanje 2D spomenika Branka Ćopića

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=izlozbapetricicgp-novas-worldwide&stream=hp3500&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="3114676"]