Stojanović: Ne znam za film koji se radikalnije obračunava sa trampizmom od "Jedne bitke za drugom"

Intervju s Miroljubom Stojanovićem je originalno objavljen na sajtu Kaleidoskop. Prenosimo ga uz dozvolu autora:

Miroljub Miki Stojanović je pre svega dobri duh beogradskog bioskopskog života. Već decenijama važi pravilo da kad njega vidite pred neku projekciju znate da ste na pravom mestu.

- I danas idem tri puta nedeljno u bioskop - priča mi u Filmskom centru Srbije, gde je zaposlen kao urednik izdavaštva, dok sedimo u njegovoj kancelariji prepunoj knjiga - ne, ovo nije fraza jer i šoljicu za kafu pažljivo spuštam na knjige koje su naslagane po stolu.

Razgovor sa njim je mala posveta preostaloj eskapističkoj snazi filma i bioskopa…

Posvećeni ste filmski gledalac koji pronalazi bisere i među ostvarenjima iz, uslovno govoreći, manjih kinematografija ili u pratećim festivalskim programima, šta biste izdvojili iz sezone na izmaku?

- Kao što je prošlogodišnju sezonu obeležio nepalski film "Crveni kofer", remek delo reditelja Fidela Devkote, tako bih ove godine izdvojio film "Noćna smena", koji dolazi iz, uslovno govoreći, manje švajcarske kinematografije. Iako je između prve polovine sedamdesetih do početaka devedesetih imala jedan od najboljih novih talasa na svetu, predvođena Danijelom Šmidom, Klodom Goretom, Alanom Tanerom, Ivom Jersinom, Markusom Imhofom i Mišelom Suterom, Švajcarska, objektivno, nikada ni pre ni posle tog razdoblja nije bila kinematografija na koju bi se tipovalo. "Noćna smena" je čudesan film, daleko superiorniji u odnosu na mnoge izvikane evropske filmove.

https://www.youtube.com/watch?v=ux402jgt1wc

Da li je u novije vreme bilo filmova koji jednog dana mogu poneti status kultni?

- Kako da ne! Ima nekoliko filmova koji su već stekli kultni status, čak, taj status su stekli odmah nakon svoje pojave. Uzmite film "Sirat", reditelja Olivijea Lašea. Od svoje premijere 2025. u Kanu, "Sirat" je postao famičan, kultni film.

Kao redovni filmski kritičar gledate sve, pa i najnovije holivudske blokbastere koje će mnogi olako oceniti kao čisto đubre, verovatno većina i jeste, ali i u njima se može pronaći štošta filmofilskog. Recimo vi za scenu ulaska u podmornicu u najnovijem nastavku "Nemoguće misije", koji smo gledali u 2025. ističete da ste je doživeli kao najlepši balet, zar ne?

- Apsolutno! "Nemoguća misija: konačna odmazda" je tako važan film, fascinantnih vizuelnih rešenja. Pomenuta scena ulaska u podmornicu je napravljena u maniru Pine Bauš. Takav sam utisak imao gledajući ovu dugu, fascinantnu sekvencu. To je, s jedne strane, ekstremna stilizacija, potpuna artificijelizacija, balet takoreći, a s druge, ne zaboravimo, to je segment jednog tipičnog američkog narativnog filma. Ljuti me kada velika većina ljudi smatra da holivudski blokbasteri ne pokazuju brigu za formom. Ništa netačnije od toga. Eto jednog divnog primera.

https://www.youtube.com/watch?v=NOhDyUmT9z0

Jedno od dela iz prošlogodišnje produkcije za koje kažete da vam je pomerilo pamet je "Jedna bitka za drugom" Pola Tomasa Andersona, koji je dobio četiri nagrade Zlatni globus. Kako treba razumeti najnoviji film reditelja koji je i ranije znao da šokira, ali je uvek ostajao u granicama mejnstrima?

- Pol Tomas Anderson je zakon! I to ne samo u američkom filmu. On je danas jedan od najznačajnijih svetskih reditelja. "Jedna bitka za drugom" je, kao i svi njegovi filmovi, prilično kompleksna tvorevina. Ne znam za film koji više anatemiše rasizam od tog filma. Ne znam za film koji se radikalnije obračunava sa trampizmom. Ne znam za film koji ubojitije sagledava američku savremenost, ali i američko nasleđe nasilja koje je, jednim delom ostalo identitetska oznaka za "američki način života".

Na čelu ste izdavačke delatnosti Filmskog centra Srbije, kako ste zadovoljni produkcijom u prethodnom periodu?

- Sa osam, devet knjiga koje je Filmski centar objavio 2025. može se reći da je godina bila dobra. Bez ikakve želje da ih vrednujem po redosledu reći ću samo da izdvajam dve knjige koje su dostojne svakog poštovanja i vredne čitanja. Najpre, knjiga "Slobodan Šijan u ogledalu kritike", monumentalna, fascinantno dizajnirana, prebogata knjiga o jednoj prebogatoj karijeri, te knjiga priređivača Mirka Demića "Stanislav Krakov među pokretnim slikama".

Šta novo pripremate?

- U narednom periodu bi takođe trebalo da se pojavi nekoliko vrednih izdanja. Tipujem na knjigu mladog Strahinje Savića o Kristoferu Nolanu, kao i na monumentalnu biografiju Erika Romera, autora Antoana De Beka.

Kako vidite svetsku i domaću filmsku kritiku u vremenu u kojem film, ili bar bioskopski život, nisu više "glavna stvar" kao što je to bio slučaj u prvom veku sedme umetnosti?

- Prošla su vremena kada se film zbog negativne kritike Džona Sajmona skidao sa američkog filmskog repertoara. Danas kritika ne samo da nema taj značaj, nego je definitivno izgubila sponu sa filmom. Ili film s njom!

Da li biste izdvojili neko kritičarsko ime, časopis ili portal koji rado čitate?

- Kritičar koji je za mene apsolutni zakon je američki kritičar Džonatan Rozenbaum. Ova umna kritičarska glava "Čikago Ridera" koja ne izlazi iz bioskopa skrenula mi je pažnju na tone nezaobilaznih filmova i autora. Naravno, jedini ispred njega, veliki Toni Rejns, najveći živi poznavalac azijskog filma generalno. Toniju Rejnsu dugujem otkrića genijalnih reditelja kakvi su Šuniči Nagasaki, Lau Kar-Leung ili He Đijanđun ili Indijaca kakvi su Aravindan i Ador Gopalakrišnan.

Koji film s nestrpljenjem očekujete u 2026?

- "Digger" reditelja Alehandra Gonzalesa Injaritua. To je jedan od 200 filmova od kojih mnogo očekujem u 2026. godini.

https://www.youtube.com/watch?v=Rd21PhsDHww

Govorićete na predstavljanju knjige o Kšištofu Kješlovskom 16. januara u Jugoslovenskoj kinoteci, o kakvom se delu radi?

- Knjiga o Kješlovskom je standardna ali fascinantna biografija reditelja kojem evropski film toliko duguje. Ogromna knjiga, sadrži mnogo toga novog iz života ovog reditelja, sećanja i svedočenja savremenika, saradnika, prijatelja i kolega. Izdavačkoj kući "Red box" svi komplimenti na ovom pravom izdavačkom poduhvatu.

I za kraj, pošto je poznato da ste veliki ljubitelj dugih višesatnih filmova, knjiga od hiljadu i više strana i dugih neobičnih putovanja, preporučite nam po jedno od to troje...

- Višesatni film: "Hitler, film iz Nemačke", režija Hans Jirgen Ziberberg, sedam i po sati trajanja. Knjiga od hiljadu i više strana: "Paralelne pripovesti", pisac Peter Nadaš, 1. 567 strana. Duga putovanja: Nju Delhi - Trivandrum (glavni grad južne indijske države Kerale). Put vozom traje 53 sata.

https://www.youtube.com/watch?v=t4sD_ia8FQE