18
Nužno je da građani iz ovog zaista zabrinjavajućeg stanja apatije, bezvoljnosti, kada misle da ništa ne mogu da urade pređu u stanje u kom će shvatiti da niko osim njih ništa ne može da uradi, kaže za Nova.rs poznati sudija i pisac Miodrag Majić, i jedan od potpisnika inicijative ProGlas, koja poziva građane da u što većem broju izađu na izbore.
Majić, sudija Apelacionog suda u Beogradu, autor je bestselera „Deca zla“, „Ostrvo pelikana i „Rudnik“. Poznat je kao istaknuti protivnik kaznenog populizma u Srbiji, zbog čega je bio meta mnogih verbalnih napada i uvreda raznih političara. Trenutno je u žiži kao jedan od potpisnika inicijative ProGlas, koju je pokrenula grupa javnih ličnosti. Pored Majića, inicijatori su Ljubomir Simović, Vladimir Kostić, Ivanka Popović, Miodrag Jovanović, Dragan Bjelogrlić, Vladica Cvetković, Svetlana Bojković, Srdan Golubović …S ProGlasom pozivaju građane da u što većem broju izađu na izbore.
– Nedavno sam rekao da u ovakvim trenucima države ne možeš biti ni akademik, ni profesor, doktor, sudija, ako ćutiš, barem za mene. Da ne postoji nikakav autoritet koji se u vakuumu pojavljuje i sad, ti si autoritet, a kada dođu ovakva vremena ti se povučeš u podrum i meditiraš. Ja u to prosto ne verujem i mislim da u to ni ne treba verovati. Za mene su intelektualci i savesni građani samo oni koji su spremni u ovako teškim vremenima da nešto što znaju i autoritet koji imaju, založe u ime nacije – reči su Majića za naš sajt.
Međutim, naš sagovornik priču o ProGlasu i seriji, zbog koje je trenutno takođe aktuelan – „Deca zla“, s obzirom da je snimljena po njegovom istoimenom romanu, a emituje se na HBO Max, ne želi da meša.
Podsećamo, radnja ovog trilera smeštena je u Beograd, gde se u kući na Dedinju dešava ubistvo političara. Nakon što nepoznata osoba ubije žrtvu i ostavi krvavi dukat u njenoj ruci, otvara se niz pitanja i događaja koji moraju biti rešeni. Potraga za ubicom uvodi u svet prepun zločina iz strasti, osvete, opomena i simbolike.
Najpre kao roman, a sad i kao serija „Deca zla“ su osvojila publiku i u regionu. Tome je doprinela i glumačka ekipa u kojoj su: Radovan Vujović, Milica Janevski, Jovana Stojiljković, Zoran Cvijanović, Slaven Došlo, Nikola Kojo, Anica Dobra, Peđa Marjanović, Miodrag Dragičević…
– Ovo je velika satisfakcija, očigledno da je višestruko prepoznato, da je zanimljivo širem auditorijumu, i da interesuje gledaoce. Uzbuđenje je kod svih prisutno. Nadam se da će to otvoriti vrata i drugim našim ostvarenjima na platformi HBO Maxu, koja je jedna od najvećih – kaže Majić za Nova.rs.
Koliko dugo se čekalo njeno prikazivanje, govori podatak da je snimanje počelo 2019, a premijera se najavljivala još pre dve godine. U međuvremenu, bilo je reči o bunkerisanju i drugim problemima, a sada je zvanično postala prva srpska serija koja se emituje na ovoj svetskoj platformi.
– I kada se govorilo o tome da je bunkerisana serija, nikada nisam hteo da tvrdim nešto, jer direktno nisam mogao da dođem do tih podataka. Evidentno je bilo da ta serija nikako da krene i kad god bih čuo nešto sa strane, uvek je bilo pominjano da samo ja mogu da budem problem za to, zbog svojih stavova. Međutim, i ako je tako, ali i ako nije, obično se dešava da, kad se zatvaraju jedna vrata, neka druga se otvore. U ovom slučaju HBO je bio taj koji je prepoznao kvalitet priče i to nosi težinu. Nadam se da će jednom ova serija biti prikazana i na našim televizijama.
Zar nije malo neobično da serija prvo ide na inostranu platformu, a da je zatvorena za domaće TV kanale?
– Jeste, ali takav je sled događaja. Bilo je očekivano da se prvo domaći teren dograbi za nju, ali tako je kako je, i verujem da će se u jednom trenutku prikazati i gledaocima koji nemaju HBO. Zašto je to tako, možemo samo da nagađamo. Opet, i to može biti povezano sa drugim stvarima koje se oko mene dešavaju. Nažalost, kod nas je mnogo toga vezano za politiku, za različite uslove u kojima mi stvaramo, živimo, radimo u zavisnosti od toga kako smo ocenjeni od strane vladajuće garniture. Da li smo njihovi ili naši, kako to oni vole da kažu. Umetnost bi morala biti iznad toga. Ali, ponavljam, siguran sam da će u nekom trenutku to ipak naći put i da će snaga te priče na kraju pobediti.
Koliko ste, možda, olakšali svoju dušu pišući?
– Jedan od razloga zašto pišem jeste, između ostalog, i taj što sam o onim stvarima o kojima ne mogu da govorim kao sudija, koji priča isključivo pomoću proverljivih dokaza na sudu, mogao na taj način da progovorim. Ali, da se razumemo, nikada ne govorim o nečemu u šta ne verujem. Da ne bude zabune. I sve što govorim u romanima smatram da je bitno preneti ljudima i da će to komunicirati s njima. Uvek nešto pišem. I sada radim na jednoj priči i biće to nešto drugačije od svega do sada. Nije iz sudnice, ali je vezano za našu zbilju, i naš trenutak. I bavim se ljudima koji su dali mnogo sopstvenog života, posmatram iz njihovog rakursa šta smo napravili od društva.
Kako reaguju kolege?
– Čestitaju, mada sudije su uvek oprezne. Moja pozicija u pravosuđu je takva da sam u priličnoj meri prepoznat kao neko s kim nije baš preterano dobro biti viđen u ovim okolnostima. Vremena se, naravno, menjaju, i to što danas niste prepoznati, ne znači da sutra neće pohrliti da budu u vašem društvu. Ljudi su takvi. Tako da i čestitaju malo tiše, ali sam siguran da će većina njih gledati seriju, kao što pouzdano znam da je većina njih čitala knjigu. Znate, često putujem po regionu, upravo sam došao iz Sarajeva, i ova knjiga je posebno među pravnicima postala neko poluobavezno štivo.
Da li onda može da utiče na promene u pravosuđu i kod nas?
– Ne bih bilo kojoj vrsti umetnosti pridavao takve moći. Međutim, nije bez značaja to što ostavilja snažan utisak i uticaj. Ispostavilo se to i kroz nešto što je izrečeno i kroz moje knjige. Jer, ljudi mnogo lakše kroz knjige prihvate nešto nego kada pokušate da im to predočite kao dokumentarnu građu. Sličan slučaj je i sa mojim romanom „Ostrvo pelikana“ gde je taj paradoksalni slučaj poslužio kao osnova priče i na kraju je prerastao u debatu o problemima u romskoj populaciji. I radujem se, jer se i danas posle toga pokreće u vrlo ozbiljnim krugovima ova problematika, a roman je bio predložak. Tako da ne treba ni potcenjivati, ali ni precenjivati snagu pisane reči. Ona dopre do mnogo ljudi. Knjige su subverzivne, i sreća je, to često govorim, što naši političari ne čitaju.
Kako ocenjujete seriju „Deca zla“?
– Pisci su vrlo kritični kada se njihova dela “otuđe” na neki način. Ali, smatram da je to ovde sasvim dobro urađeno. Drago mi je što su i oni koji su radili na seriji, a mnogo smo sarađivali u njenom stvaranju, rekli da je dobar predložak, motivisani likovi, i da je priča od početka do kraja zaokružena, što im je olakšalo posao. Ekipa glumaca je fenomenalna, vidim da su radili sa zadovoljstvom. I, iako nisam autor serije, jedva sam čekao reakcije publike.
Bonus video: Po ovim ulogama ćemo pamtiti Žarka Lauševića
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
