Miloš Miša Krstić, Foto: Privatna arhiva

Proslavljeni džez pijanista, kompozitor, aranžer, pedagog, džez promoter, iastoričar i esejista Miloš – Miša Krstić, dobitnik je nagrade za životno "Nišvil" džez festivala, koja će mu biti uručena danas, (četvrtak, 17. septembar) u 17 sati, u Gradskoj kući u Nišu.

Organizatori „Nišvila“ kažu da je to „počast jednom od najistaknitijih srpskih džezera“.

Miloš Krstić je jedan retkih među džezerima koji nikada nisu pravili bilo kakve muzičke kompromise i prvi je muzičar sa ovih prostora koji je magistrirao džez (1995. godine) u kolevci te muzike (Univerzitet Južnog Ilinoisa u Edvardsvilu), gde je jedno vreme i radio kao asistent za kombo sastave i istoriju džeza.

Rođen je 1947. godine. Veoma rano se zainteresovao za muziku i sa devet godina počeo da sporadično uzima časove klavira. Već sa 11 godina njegova glavna muzička preokupacija postala je džez, koji je sam usavršavao sakupljajući i slušajući ploče džez velikana.

Prve džez svirke imao je kao šesnaestogodišnjak u čuvenom klubi “Euridika” gde je svirao sa muzičarima bar duplo starijim od sebe.

Studirao je i diplomirao agronomiju i još tada je boravio u SAD gde je , kako kaže imao prvi plaćenu svirku u jednom klubu u Severnoj Karolini.

S obzirom da je već tada imao renome izverziranog klaviriste, dobijao je mnoge ponude da se priključi estradnim orkestrima, ali je on to odbijao, pa je “obeležen” kao “sobni klavirista”.

S obzirom da nije formalno završio nižu i srednju muzičku školu, uz položene diferencijalne ispite i prijemni ispit, upisao je i diplomirao (klasičnu) kompoziciju na Fakultetu muzičkih umetnosti u Beogradu.

Osim za sving i posebno bi bap, Miša Krstić je i jedan od najvećih evropskih autoriteta za afro-kuban stil u džezu.

Tokom posete Kubi 1990. godine iskoristio je da “na izvoru” – u Centru za istraživanje i razvoj kubanske muzike u Havani – proveri mnoge informacije o stilovima njihove muzike o kojima nije mogao da čita u knjigama.

Često je pod svojim imenom vodio trio i radio bukvalno sa svim aktivnim jugoslovenskim džez muzičarima.

Bio je član dve sigurno najznačajnije džez formacije u Srbiji: Big Benda RTB i Seksteta “Marković – Gut”, ali i član Zagrebačkog džez kvinteta.

Na spisku džez velikana sa kojima je nastupao i snimao su i Toni Skot, Duško Gojković, Alvin Kvin, Klark Teri, Piter Erskin, Bil Hardman, Džunio Kuk, Tedi Edvards, Leo Rajt…

Svirao je na mnogim velikim festivalima širom sveta. Učestvovao je na četrdesetak albuma, kako pod svojim imenom, tako i kao član ili specijalni gost domaćih i inostranih sastava.

Kada je reč o klasičnoj muzici, osim ispitnih radova a FMU (Diptih za simfonijski orkestar „Introdukcija i alegro“, solo pesme i horska svita na stihove Vaska Pope, svita za klavir „Veliki crnac“), Miša Krstić je napisao i Gudački klvartet u tri stava (koji je javno izvođen), a iza njega je i veliki broj kompozicija za male džez sastave i kompozicija i aranžmana za veliki džez orkestar.

Napisao je je knjigu “Vek Džeza – od Sent Luisa do Beograda” koja je (u drugom izdanju Zavoda za udžbenike) postala i zvanični udžbenik Istorije džeza na džez odseku Muzičke škole “Stanković”.

Mnogi džezeri sa domaće scene istaći će i značaj Krstićevog „Jazz praktikum“ (1986), koji je u to vreme mladim muzičarima koji su ulazili u džez – praktično bio prva prilika da dođu do partitura džez standarada i steknu uvid u korisne i znalački interpretirane teoretske postavke džeza.

Objavio je i biografiju Čarlija Parkera “Top Bird”, “Muziku severno amerličkih crnaca” u kojoj (uz “ilustrovanje” notnim primerima) govori o nastanku i glavnim istorijskim i muzičkim elementima gospela, bluza, afro – kuban stila.

Krstić je uređivao džez emisije „Stereorame“ Radio Beograda i „Koncert“ Studija B, a autor je TV serijala „Spomenici džez tradicije“.

Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?

Ostavi prvi komentar