0
Ljude, koji vode festival, nešto "žulja", nikako da se zadovolje i prošle godine su ustanovili potpuno novu stvar, uvevši nagrade za TV serije. Opet su to uradili prvi u regionu. Iskoristili su trend koji su nametnule TV serije, i obogatili festival koji je već po sadržaju bio kompleksan, kaže za Nova.rs popularni glumac Milan Marić.
Posle prošlogodišnjeg uspeha s filmom „Toma“ koji je svetsku premijeru imao upravo na Sarajevo film festivalu, koji je i zatvorio, glumac Milan Marić se vratio na ovu smotru, ali ovoga puta u drugačijoj ulozi – kao član žirija Takmičarskog programa.
Ovih dana na Marića možete „naleteti“ svuda u Sarajevu – da li u Narodnom pozorištu Sarajevo, na obližnjem Festivalskom trgu, na silnim prijemima širom grada, ali i na susretima s velikanima svetske kinematografije, kakav je bio onaj prekjučerašnji s Madsom Mikelsonom, na kojem se pojavio da čuje sve tajne starijeg, danskog kolege…
I kad smo se sreli na Festivalskom trgu, Milan Marić za Nova.rs „kao iz topa“ priča koliko mu je divno što je ponovo u Sarajevu:
– Pogotovo posle prošle godine i divnog prijema na koji je film „Toma“ ovde naišao, i svega što je usledilo posle Sarajeva. I eto me opet, doduše ne baš u tako zahvalnoj ulozi kao prošle godine.
Upitan da li to znači da nije baš „prijatno“ ocenjivati filmove, ovako odgovara:
– I jeste i nije. Čast je biti član žirija, sarađivati s ostalim kolegama i lepo je gledati filmove, međutim konkurencija u Takmičarskom programu je veoma ozbiljna, zbog čega je ovo i nezahvalan posao. I dok o filmovima koji su u trci za nagrade nažalost ne smem ništa da pričam, pomenuo bih ostvarenje koje je otvorilo Sarajevo film festival – „Trougao tuge“. Stvarno ozbiljna preporuka s moje strane, i mislim da nije za džabe pobedio u Kanu – misli Marić.
Na pitanje slaže li se s ocenom reditelja „Trougla“ Rubena Ostlunda za Nova.rs da teme koje film otvara, iako na prvi pogled deluju bezazleno, zapravo su suštinski povezane sa svim katastrofama koje se danas dešavaju u svetu, i da način života koji se dočarava na filmu i jeste doveo do svega, glumac je u saglasju s švedskim sineastom:
– Zbog toga je film i aktuelan. S jedne strane je morbidan i težak, a s druge duhovit i užasno smešan na pametan, nesvakidašnji način. Ne sećam se da sam do sada video sve te stvari tako prikazane u jednom filmu. Stvarno je Ostlund napravio veliki film!
Glumac se, sad već iz „podebelog“ iskustva, osvrće i na to kako se Sarajevo film festival, po njegovom sudu, nametnuo kao jedan od najvećih festivala, ne samo na Balkanu, već i daleko šire:
– Tajna je u tome što nastavlja da raste i konstantno ide dalje. Ljude, koji vode festival, nešto „žulja“, nikako da se zadovolje i prošle godine su ustanovili potpuno novu stvar, uvevši nagrade za TV serije. Opet su to uradili prvi u regionu. Iskoristili su trend koji su nametnule TV serije, i obogatili festival koji je već po sadržaju bio kompleksan. A dirljivo je videti koliko ljudi ovde želi da radi na festivalu i koliko se jedan grad potpuno podredi festivalu, i živi za njega tih sedam dana. Ljudi koji vode ovaj festival ozbiljno rade posao tokom cele godine i to daje rezultate – smatra Marić.
Na spomen TV serija, nameće se i pitanje o jagmi za produkcijom serija na ovom tlu. Marić to tumači stavom da su serije zanimljiv i izazovan format:
– Ozbiljna remek-dela su napravljena kad govorimo o serijama. Nije to juče krenulo, više od deset godina to rade HBO, Netfliks… I taj talas je pre koju godinu stigao i do nas. Film malo trpi zbog toga, ali, opet, čini mi se da filmu i pozorištu ne može ništa da našteti, da ništa ne može da ih ugrozi. Pozorište je meni veoma bitno. Možda sam to pokupio još na Akademiji, koja se dosta bazira na teatru. Pozorište je stvar trenutka, živa stvar nad kojom nemate potpunu kontrolu. Nekada stvari u teatru rade za vas, nemalo puta protiv vas, i sa svim tim naučite da se „igrate“. Kad me neko upita – zašto pozorište, moj odgovor je – zato što vas drži u formi. Imate, što bi se sportskim žargonom reklo, utakmicu u nogama. Osetite publiku, koja je uvek drugačija, kao i predstava koju igrate – priča glumac, priznajući da jedva čeka novu teatarsku sezonu, jer su pred njim novi izazovi:
– Čeka me u septembru premijera „Cara Edipa“ u Jugoslovenskom dramskom pozorištu, a u oktobru komada „Smrt i devojka“ u Bitef teatru. Biće uzbudljiva pozorišna sezona.
Otvoreno govori i o „teretu“ koji mu je „natovarila“ uloga u filmu „Toma“ Dragana Bjelogrlića, ukazujući kako su svi pomalo bili zatečeni uspehom:
– Nismo znali ni šta nas čeka. Krenuli smo sa radom usred pandemije, ali već tokom snimanja osećali smo da je nama dobro. I to nam je bio prvi znak da potencijalno imamo dobru stvar. Ali, opet ni to ništa ne znači, jer nikad ne znate da li će to „proraditi“ kod publike. Koliko god da uložite i želju i trud, ne znate šta će na kraju biti, jer nekad uspe, nekad zakaže. E sa „Tomom“ se desio hepiend. Ljudi su tako lepo reagovali, čak izgradili individualni odnos s filmom. Taj film je u jednom trenutku prerastao nas, i sva naša očekivanja, i nastavio da živi mimo nas. Imamo samo razlog da budemo ponosni – konstatuje Marić.
Upitan koliko su ti biografski filmovi „klizav teren“, s obzirom da treba da na velikom platnu treba da dočarate nekog ko je nekome nekad značio nešto, priznaje da nikad o tome nije razmišljao, ali da je sve krenulo sasvim slučajno od ruskog ostvarenja „Dovlatov“, u kojem je igrao slavnog pisca Sergeja Dovlatova:
– I „Toma“ se potom desio slučajno, otišao sam na kasting i dobio ulogu. Upao sam u nešto riskantno, i to je uvek tako sa „biopic“ filmovima. Uvek ljudi imaju neki sopstveni doživljaj te neke poznate ličnosti, i „tovare“ vas time, a zapravo vam pričaju o sebi. U jednom trenutku, posle svih tih priča, izaberete šta je vama zanimljivo, šta ima potencijal i s čim možete da se igrate, a onda prosto shvatite da treba da date sve od sebe, ne da ispunjavate tuđa očekivanja. Jer, ako krenete da ispunjavate tuđe želje, to je onda borba s vetrenjačama. I dok takvi filmovi jesu pomalo klizav teren, jednako su uzbudljivi kao i kad igrate fiktivan lik – zaključak je Milana Marića.
Bonus video: Intervju Milana Marića
