Mićunović je pričao o poslanicima SPS kao o zaostaloj, delom mafijaškoj družini

Knjiga "Raspad i rat“ u izdanju "Vukotić media“ su zapravo dnevničke beleške Milovana Đilasa, pisane od januara 1989. do samo deset dana pred njegovu smrt, aprila 1995. (preminuo 20. aprila, poslednji dnevnik napisan 10. aprila). To je zapravo odličan pregled tragedije Jugoslavije i njenih naroda i vredan istorijski dokument.Đilas beleži svoje razgovore sa našim i stranim novinarima, intelektualcima i umetnicima, ličnostima iz političkog života, stranim diplomatama, ogromnom plejadom ličnosti koje su prošle kroz njegov stan u Palmotićevoj 8.

Sudbina ovog Dnevnikabila je neizvesna. Glavna opasnost pretila mu je odautoraNekoliko puta tražio je od sina Alekse da ih uniši, sklanjao ih u inostranstvo, vraćao... Ipak, preživeli su. Uz dozvolu izdavača donosimo nekoliko odlomaka.

27 jun 1990

Juče kod mene Dobrica, Tadić, Čavoški....

Dobrica bezrezervno podržava Miloševića, pa je i za referendum, tj. za ustav pre izbora. Ja za izbore, tako i Tadić, mada nije strasno angažovan. Čavoški, kao vođ demokrata, za izbore. Ja sam inače istakao dobru stranu prvog dela Miloševićevog govora – nezavisnost republika u unutarnjem životu. Ali, pošto sam za Jugoslaviju, sve ostalo mi je nejasno i demagoško. Stav Miloševića da su granice Srbije otvorene ako bude konfederacija, tumačimo kao borbu o Bosnu, ako se Jugoslavija raspadne. U vezi s tim, Dobrica je za deobu Bosne. Tadić protiv, ja takođe: Šta znači deoba? Preseljavanje? – Dobrica: Pa da. – To intimno misli i Tuđman. – Tadić: A Muslimani? Znači i njih deliti. A većina Srba u Zapadnoj, a Muslimana u Istočnoj Bosni. – Dobrica očito ne haje o Muslimanima, pa ja dodajem: To znači da će se Muslimani, podeljeni, boriti za ujedinjenje, uz pomoć Arapa i muslimana širom sveta... Dobrica: A ni muslimanska Bosna nije izlaz – fundamentalizam opasan za sve...

22 septembar 1990

Ipak je politika veliko čudo: tako pametni i moralni ljudi kao što su Čavoški, Mićunović i dr. da ne shvataju da princ Tomislav ne samo što nije pogodan i što njihovu stranku njegova kandidatura bruka i vodi u poraz, nego ga kandiduju a da se s njim nisu ni dogovorili. Otišla u London delegacija da ga moli, a on – odbio! Pa da, on naprosto nije republikanac čak ni prelazni republikanac, monarhistički republikanac, nego monarhista. A Tošić kaže za princa da je polučovek: pet godina ljotićevac, pa pet godina četnik popa Đujića! Ali, eto, dobar "predsednik" za srpske demokrate!

24mart 1991

Mićunović ostavlja utisak živog, dosetljivog i duhovitog: znam ga površno od ranije. Pričao je o poslanicima SPS kao o zaostaloj, zadrtoj, delom mafijaškoj družini, ali u kojoj ima i previranja... Danojlića znam odavno, čak smo i bliski, mada smo se sinoć blago prepirali o četnicima – da li je Srbija četnička: Mića da jeste, a ja da nije, jer to potvrđuje poraz Vuka Draškovića. Na kraju se ispostavilo da se mnogo ne razlikujemo, sem što svaki pod četnicima podrazumeva drugo: Mića dobroćudni patriotski puk, a ja četnike kakve znam iz rata kao bulumentu svega i svačega.

Zanimljivo je zaoštravanje prema Vuku Draškoviću: svi do jednog su protivu njega kao razmetljivca, hvalisavca i prevrtljivog u dogovorima. Nastoji da sve plodove demonstracija i uspeha protiv Miloševića pripiše i prisvoji sebi. To je dobro, jer šira publika često ne vidi razliku između demokrata i Draškovića.

Bonus video: Vida Ognjenović, promocija knjige Žarka Lauševića

[video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=vidaognjenoviintervjumm-novas-worldwide&stream=hp3500&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="3579499"]