Metod Abramović: Marina izabrala pet najboljih umetnika

Kultura 19. mar 202121:53 0 komentara
Marina Ambramović na izložbi "Čistač" u MSU Foto: EPA-EFE/ANDREJ CUKIC

Ako je suditi po izboru slavne Marine Abramović pet mladih stvaralaca danas pomeraju granice u umetnosti performansa. I oni dolaze sa svih strana sveta, od Srbije, preko Grčke, do Gvatemale.

Srpska umetnica udružila se sa čuvenom platformom za slanje dokumenata „WeTransfer“, kako bi u narednih godinu dana kao gostujući kustos promovisala nove umetnike i predstavila u digitalnom obliku svoj nadaleko poznat „Metod Abramović“, koji će tako na leto biti dostupan za 70 miliona ljudi širom sveta. Projekat nosi naziv „WePresent“, a kreiran je i specijalan veb sajt posvećen ovom umetničkom poduhvatu.

„Predstaviću istraživanje prisustva u vremenu i prostoru, u godini u kojoj povezivanje sa samim sobom nikad nije bilo važnije za sve nas“, izjavila je Marina Abramović, dodajući da se „nada kako će svi učestvovati“.

Ne samo što će predstaviti svoj metod, već je našoj umetnici glavni cilj da skrene pažnju na mlade stvaraoce koji danas pomeraju granice performansa i pomogne im. I Abramovićeva je napravila lični izbor petoro umetnika u usponu iz svih krajeva sveta koji su, po njenom sudu, više nego vredni pažnje.

To su: Ana Prvački (Srbija/Nemačka), Mauricio Ianjes (Brazil), Janis Papas (Grčka), Terens Koh (Kanada/Kina) i Ređina Hoze Galindo (Gvatemala). Dela umetnika koji su ličan izbor Abramovićeve već su dostupna na specijalizovanoj platformi „WePresent“, prenosi sajt „Dejzd didžital“.

„Naš novi program gostujućeg kustosa nastavlja digitalno pokroviteljstvo u okviru kojeg ugledni umetnici predstavljaju talente u usponu. Verujemo da je to od vitalnog značaja u svetu u kojem je umetnosti potrebna podrška u ovom izazovnom vremenu bez presedana. Verujemo da će mnogi biti inspirisani dostignućima Marine Abramović i da će ceniti moć tehnologije u stvaranju novih iskustava u umetnosti“, izjavila je urednica ovog projekta Holi Frejzer.

Prvi izbor Abramovićeve jeste srpska umetnica Ana Prvački koja već godinama stvara u Berlinu, što je ovako obrazložila:

„Medijum Ane Prvački jeste performans. Njena oruđa su njena duhovitost i humor, kroz koje ona upućuje jasnu poruku publici“, ocenila je Marina Abramović.

Rad Mauricija Ianjesa okarakterisala je kao „rizičan i nepredvidiv“, a brazilski umetnik prisetio se kako je radio kao slikar dok mu njegov profesor nije skrenuo pažnju na revolucionarne umetnike performansa, između ostalih i Abramovićevu:

„Od tog momenta, želeo sam samo da izvodim performanse“.

Umetnica iz Gvatemale Ređina Hoze Galindo ima za cilj da svojim radom ukaže na društvenu nepravdu, nasilje i represiju. To čini time što svoje telo postavlja u ranjive pozicije.

„Galindo iskušava granice tela kako bi se time usprotivila društvenim nepravdama i nejednakosti. Njena umetnost je teška i puna emotivnog naboja, ostavljajući nas tako da preispitujemo vrednost tela u našem društvu“, komentar je naše umetnice.

Kanadski umetnik, rođen u Pekingu Terens Koh Abramovićevu, kako objašnjava, „nikada ne prestaje da iznenađuje“. A često je ovaj umetnik skretao na sebe pažnju i izazivao kontroverze jer je koristio spermu u svojim performansima ili je u religioznu ikonografiju „utkao“ momente seksualnog uzbuđenja.

Vizuelni umetnik Janis Papas peti je izbor Marine Abramović, a njegov rad Marina je opisala ovim rečima:

„Papas ima antropološki i fenomenološki pristup svome radu u kome koristi različite medije – fotografiju, jezik, video i performanse. Ali, njegovo telo mu je, ipak, u središtu umetničkog rada“.

Izbor petoro umetnika tek je prvi deo projekta slavne umetnice sa „WeTransferom“. Tokom maja meseca planirana je „digitalna manifestacija `Metoda Abramovićeve`“, dok će u septembru svi moći da zavire u sam umetnički čin Marine Abramović. Taj treći deo ovog projekta nazvan je „Vremenska kapsula“, a suština je da umetnica svima osvetli „večno polje referenci, ideja i objekata koji će inspirisati sve koji imaju težnju da je naslede“.

Najnoviji projekat Marine Abramović, jedne od najpriznatijih srpskih umetnica u svetu, samo je neka vrsta produžetka misije koju je sebi odavno zacrtala. Naime, odavno je osnovala institut koji nosi njeno ime. Sa karijerom dugom gotovo pet decenija, koji je započela u SKC- u, između ostalog i sa nedavno preminulim Erom Milivojevićem, formirala je MAI (Institut Marina Abramović) sa ciljem istraživanja, pomoći i predstavljanja performansa kao umetničke forme. Ovaj institut, kako stoji u obrazloženju na zvaničnom sajtu, posvećen je umetnosti koja će trajati i stvaranju novih šansi za saradnju među umetnicima iz različitih polja.

Abramovićeva, koja već dugo živi u Njujorku, još 1997. godine dobila je „Zlatnog lava“ kao najbolji umetnik na Bijenalu u Veneciji, a prethodno je sa svojim poslovnim i intimnim partnerom Ulajom pomerala granice performansa.

Marina Abramović na izložbi „Čistač „Foto: EPA-EFE/ANDREJ CUKIC

Kada je 2010. godine imala prvu veliku retrospektivnu izložbu u Muzeju moderne umetnosti u Njujorku, u okviru koje je izvela performans u trajanju od čak 716 sati „Umetnik je prisutan“, bila je u kontaktu sa čak 750.000 posetilaca. Uvidela je tih meseci žudnju publike da se poveže sa „nematerijalnim delima“ i upravo tada se i rodila ideja o osnivanju ovog instituta.

Od tada Marina Abramović, koja je 2019. imala veliku retrospektivnu izložbu „Čistač“ u Muzeju savremene umetnosti u Beogradu, poziva umetnike da predlože i prezentuju radove iz domena performansa, plesa, teatra, muzike, opere… Cilj joj je da otvori prostor ali i resurse umetnicima kako bi razvijali nove projekte.

Tagovi

Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?

Ostavi prvi komentar

Pošalji komentar Pročitaj komentare (0)