Činjenica da su mnogi umetnici i pisci patili od depresije dovela je i do toga da se ona povezuje sa kreativnim procesom i do stereotipa kakvi baš i nemaju uporišta u nauci. Sa druge strane, ima pisaca i naučnika koji su se uhvatili ukoštac sa tim da pokušaju da, bilo kroz lična iskustva ili teorije, objasne ovo stanje, razbiju stigmu i pokušaju da iz njega ponude izlaz.
Priredio: Matija Jovandić
„Kada sam dobro, mogu da pišem. Kada sam depresivan, jedva da mogu da hodam ili govorim“, kaže Aleks Rajli. nagrađivani autor knjige „Melem za tamu: Priča o depresiji i kako je vidimo“. Mladi pisac je na poziv britanskog “Gardijana” odabrao najbolje knjige koje rasvetljavaju stanje mnogo češće kod ljudi nego što oni sami to žele ili mogu da primete. Među 10 naslova sa njegove liste, koje prenosimo ovde, nalaze se i klasična dela, i beletristika, i eseji, i naučne studije.
Robert Barton – Anatomija melanholije
Robert Barton, učenjak sa Oksforda iz 17. veka celog života je dopunjavao i ispravljao saznanja i razumevanja ovog stanja u svojoj knjizi „Anatomija melanholije“.
To nije samo opis depresije i načina na koji se nekada ona tretirala, nego autor na melanholiju gleda kao na stanje duha koje prožima sve, od tuge do besnila. Ceo spektar depresivnih stanja, drugim rečima, piše Rajli i ističe da je, zanemarujući priče o crnoj žuči i pari duha, knjiga iznenađujuće moderna spram saveta koje nudi: više vežbajte, okupirajte svoj um, povežite se ponovo sa prirodom i dobro jedite.
Šarlot Perkins Gilmen – Žute tapete
Šarlot Perkins Gilmen je, nakon što je rodila svoje prvo dete 1885. godine potonula u depresiju. „Pre bih se porađala jednom nedeljno nego da prolazim kroz ono što sam trpela u svojoj svesti. Stalno osećanje iznurenosti miljama ispod nule. Potpuna nesposobnost. Osećanje potpunog jada“, piše ona u autobiografiji.
Njeni tretmani i njen osećaj da je bila blizu toga da postane psihotična vodili su pisanju novele „Žute tapete“, koja je postala njene smrti postala klasik. To je jeziva ispovest o psihozama, depresiji i tome kako je mentalno zdravlje žena dugo bilo pogrešno shvatano i zanemarivano, navodi Rajli.
Vilijam Stajron – Vidik tame
Vilijam Stajron, poznatog američkog pisca i scenariste, autora „Sofijinog izbora“, bio je pozvan da za „Veniti fer“ napiše esej o depresiji sa kojom se godinama nosio. Međutim, tekst je narastao u knjigu memoarske proze od stotinak stranica u kojoj autor prvo napominje da ne daje nikakvo rešenje, nego iznosi svoje iskustvo sa depresijom, primećujući da postoje različiti načini na koje se ona tretira, ali i da se kod svakoga ko se suočava sa njom ona ispoljava na individualan način. A, između ostalog, upozorava na još nešto: depresija je suviše kompleksna stvar i ne treba da o njoj i borbi protiv nje donosi zaključke ko za to nije kvalifikovan.
Endrju Solomon – Demon u podne
Enciklopedija depresije, izvrsna u svojoj sveobuhvatnosti I intimnosti, ocenjuje Rajli. U knjizi su opisani i trenuci kada sam autor, boreći se sa svojom depresijom, pokušava da se zarazi HIV-om od jedne beskućnice jer veruje da je jedino vredan da umre, navodi pisac.
Debora Blum – Ljubav u Gun Parku
Rad Harija Harloua i njegovi eksperimenti sa odvajanjem malih majmuna od majki su ozloglašeni i postali su neka vrsta simbola surovosti u nauci.
Debora Blum donosi slikovit uvid u Harlouov život i karijeru, otkrivajući njegovu ličnu borbu sa depresijom i to kako je njegov rad zapravo otkrio važnost ljubavi i povezanosti za mentalno zdravlje, piše Rajli.
Nasir Gemi – Prvorazredno ludilo
Knjiga bostonskog profesora psihijatrije dobro je došao podsetnik na dobrobiti od mentalnih oboljenja u društvu.
Bilo da je u pitanju empatija, hrabrost ili preuzimanje vođstva u krizama, ideja da ljudi sa prošlošću povezanom sa dugogodišnjom depresijom mogu bolje da se pokažu u nekim situacijama je neprocenjiva.
Šteta je samo što se Gemi bavi samo radom muškim predvodnicima sa mentalnim oboljenjima, primećuje Rajli i dodaje da je mogao da se posveti i radu Džejn Adams (osnivačice Međunarodne lige za mir), na primer, kao nekome ko se izborio sa depresijom i zaslužila je Nobelovu nagradu za humanitarni rad.
Kej Redfild Džejmison – Nesmirena svest
Lično putovanje kroz mentalne bolesti i borba američke kliničke psihološkinje i autorke da prihvati da su lekovi prava opcija za nju. Manična depresija (ili bipolarni poremećaj) veoma je različita od „unipolarne“ depresije, ali i dalje deli istu vrstu stigme, životnih izbora i tretmana, napominje Rajli.
Ričard Lejard i Dejvid M. Klark – Bujanje
Za one koji tragaju za informacijama o kognitivnoj bihejvioralnoj terapiji, Rajli preporučuje knjigu „Bujanje“ kao najažurniju u tome kako ona radi, kada bi je trebalo primenjivati i koliko dugo efekti mogu da potraju. Na pravim osobama ovaj pristup može da preokrene negativne misli koji izazivaju i održavaju epizode depresije, misli on.
Kiti Dukakis i Lari Taj – Šok
Dok Kiti Dukakis unosi lično iskustvo o akutnoj depresiji i njenom tretmanu elektrokonvulzivnom terapijom, Taj donosi publicistički širu perspektivu na dokaze o uspesima ovog stigmatizovanom tretmana, navodi Rajli.
Njih dvoje zajedno iznose zanimljive i izbalansirane argumente za njenu dalju primenu, posebno pri jakim depresijama kada ne pomažu drugi, manje agresivni tretmani.
Ed Bulmor – Zapaljenje uma
Knjiga koja na pristupačan način pruža uvid u psihoneuroimunologiju ujedno je i studija o zapaljenju, mozgu i mentalnim poremećajima.
Iako njen podnaslov „radikalni novi pristup depresiji“ sugeriše da je u pitanju nova nauka, ona se pojavila pre više decenija, objašnjava autor, a sada je našla nova uporišta u brojnim naučnim oblastima. Epidemiologija, imunologija i antizapaljenski procesi otkrivaju da depresije delimično potiču i od hroničnog zapaljenja na niskom nivou, prenosi Rajli.
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar