Medvedi i ljudi: Izveden poslednji komad preminulog režisera

Kultura 06. jun. 202113:23
Podeli:
Foto: Narodno pozorište Užice

Vidjelo se da je ovo Sašina najvažnija priča. Svi likovi u ovoj predstavi su likovi iz njegovog života. Neki su mu bili jako bliski iz porodice, neki prijatelji, neki poznanici. Zato je i odlučio da napiše tekst i radi predstavu, u kojoj ima njegovog života, strahova, dilema i tragedija, rekla je glumica Mediha Musliović posle izvođenja poslednje predstave nedavno preminulog reditelja Saše Anočića "O medvjedima i ljudima" sinoć, druge večeri Jugoslovenskog pozorišnog festivala u Užicu.

Posle prve festivalske predstave, koja govori o velikim zlodelima, komad Narodnog pozorišta Sarajevo „O ljudima i medvjedima“, izveden sinoć u Užicu, priča je o malim zlodelima malih ljudi. 

Scena iz predstave Foto: Narodno pozorište Užice

Nedavno preminuli reditelj Saša Anočić je govorio da je predstava „O medvjedima i ljudima“ komad o prijateljstvu, ljubavi i odnosu prema našima najbližima. Svi likovi su kroz život stekli neko „oštećenje“. To „oštećenje“ ih u pojedinim situacijama nagoni da se ponašaju poput medveda. Ali to ne znači da se radi o lošim ljudima, niti da se ti parovi ne vole. Oni samo postaju „medvjedi“, odnosno grubi i teški svojim bližnjima. A znamo da medvedi negde, duboko ispod krzna, skrivaju i svoje dobro srce… Inače, ne bi svako dete imalo jednog medu. 

Svi glumci koji igraju u ovom komadu naglasili su da je rad na predstavi i saradnja sa Anočićem bila posebna i da je kroz predstavu on ostaje i traje sa njima.

„Mi smo kao ansambl bili jako sretni da je došao takav čovjek, da je došao neko novi sa kojim učimo, radimo, rastemo a vjest da on više nije s nama jako nas je potresla“, istakla je Medisa Misliović koja u predstavi igra Zdenku, ženu koju, zbog drugih muškaraca u njenom životu, muž nasilnik izbacuje iz kuće. Sa sobom vodi malog sina, koga često zanemaruje pa brigu o njemu prepušta nepoznatom čoveku. 

Ekipa predstave Foto: Slavica Panić/Nova.rs

„Odavno se nije pojavio reditelj sa kojim sam imao takvu slobodu i sa kojim sam tako lagano radio cijeli proces, postali smo za kratko vreme prijatelji, koliko se to može dogoditi za kratko vrijeme. Strašno me potresla vijest da mu se desilo to što se desilo. Ne znam, valjda se to tako desi, pogotovo u umetnosti, da predstavom zaokruži svoj cijeli život“, naveo je glumac Narodnog pozorišta Sarajevo, Milan Pavlović.

Glumica Merima Lepić Redžepović istakla je da je bilo slobode i mogućnosti da se uloge koje je Anočić napisao razviju, kao i da ona i njen partner u predstavi nisu videli problem malog čoveka na koji bi se usmerii po prvobitnoj režiji.

„Anočić je stalno ponavljao da uvjek želi da radi priču o malim ljudima i velikim problemima. Predložila sam problem bračnog para koji ne mogu da imaju djecu, tu scenu je ubacio u predstavu koja je tada i zaokružena. Sve u vezi ove predstave je bilo jako čudno i na neki način teško, jer smo predstavu radili u jeku pandemije, čak smo i prekinuli samo nekoliko dana pred premijeru. Tako sam i dodatno spoznala te probleme malih ljudi, sve se na čudan način povezalo. Odigrali smo premijeru posle koje je Saša otišao, to je bio šok. Ali onda se on preselio u ovu predstavu“, rekla je Merima.

Sa okruglog stola nakon izvođenja predstave Foto: Slavica Panić/Nova.rs

Ono što je bilo neobično i novo u ovoj predstavi, kako za publiku tako i za glumce, bili su nevidljivi likovi ali i nevidljive stvari. Saša Anočić se na taj način poigrao sa vidljivim i nevidljivim svetom, u kome ima i stvarnosti ali i iluzije. Kroz prestavu u više scena je prisutan ali nevidljiv Zdenkin sin Zlatan, sa kjim glumci na sceni komuniciraju u monologu. Zdenko se pojavljuje na samom kraju predstave, kao zreo dečak koji izlazi iz perioda grešaka i kritika odraslih, sa željom da posavetuje i pomogne čoveku koji je brinuo o njemu u odsustvu majke. Lik Zdenka tumači najmlađi član ansabla, desetogodišnji Isa Seksan. On kaže da nije bio vidljiv u svađama i da tako treba biti.

„On je vidljiv, ali u situacijama kada je svađa u pitanju on nije vidljiv, što opisuje kako svi trebamo biti, da u svađama budemo nevidljivi a kada je sve ok.  da budemo tu. Na kraju se pojavio, i tu je problem ali on nekako izgura taj problem zbog finalnog pozdrava sa čovjekom sa kojim je proveo većinu vremena. To što je otac izbacio njegovu majku  iz kuće je mali problem. Veliki problem je to što čovjek, koji ga je primio u dom i postao mu blizak, želi da izvrši samoubistvo da bi osvetio oca kome je banka uzela sve pa i njihov čamac, ali ne uspeva da ga u tome spreči“, rekao je mlađani Isa koji probleme drugih likova vidi kao dosta veće od svojih.

Selektor Jugoslovenskog pozorišnog festivala Bojan Munjin, izrazio je zahvalnost Almiru Imšireviću, koji ga je upozorio na predstavu koja govori o tome da svi nešto želimo a na kraju ispadne loše. 

„U tom znoju i strahu, Almirova preporuka za festival, koji smo napravili u nedoba, je bila jako važna. On je bio mali, dobri duh ove predstave. Predstava govori o tome da svi nosimo medu sa sobom, a sve ispadne loše. Interesantno je da predstava počinje molitvom. Čovek se moli da bi bio dobar i izašao na pravi put, a nakon toga ide čitava ova predstava. Ako toj molitvi dodamo rečenicu iz starih verskih knjiga, ona bi glasila: Bože, koliko košta da prodam svoju dušu, a koliko košta da je povratim…? O tome govori ova predstava. Svi se trudimo da uradimo nešto dobro, a svakodnevno učinimo po neki mali zločin“, kazao je Munjin.

Scena iz komada „O medvjedima i ljudima“Foto: Narodno pozorište Užice

Drugu festivalski predstavu, koja je trajala nešto duže od dva sata, publika je nagradila ocenom 4.13.

Posle dana pauze, sutra će se užičkoj publici predstaviti Jugoslovensko dramsko pozorište iz Beograda sa predstavom „Putujuće pozorište Šopalović“.

Komentari

Vaš komentar