Matija Bećković Foto: Goran Srdanov/Nova.rs

Sve u čemu živimo trenutno - liči na veliki haos. Ali, iz haosa se i rodio svet, kaže za Nova.rs Matija Bećković.

Sajam je jedinstvena prilika da vidimo i sretnemo one koji nas čitaju, a koje ne znamo. Što se više govori o kraju poezije i kraju knjige, to se pesme više pišu, a knjige umnožavaju. Više ih sada ima nego ikada pre, ocenjuje Bećković kojeg kada smo sreli na Sajmu knjiga nije ispuštao penkalo iz ruke. Potpisivao se brojnim čitaocima koji su se jedan za drugim ređali… Prilazili su mu i mladi i stari sa nekoliko knjiga u rukama.

Međunarodni beogradski sajam knjiga, Povratak napisanih. Sajam knjiga
Matija Bećković Foto: Goran Srdanov/Nova.rs

– Kada vidite ove mlade ljude koji mi prilaze, slikaju se, to vam je najbolji demantij onoga što se govori: da je naše vreme, vreme pesnika prošlo – uz šeretski osmeh kaže Bećković.

Greh je, kako objašnjava akademik, biti sam pored žive knjige:

– Sve čemu svedočimo trenutno – liči na veliki haos. Sloboda je ušla u svaku stvar i više nije sigurno gde je početak, a gde je kraj, ni ko je muško, a ko žensko… Ali, iz haosa se rodio svet, tako da mislim da će i iz ovoga nastati nešto novo. E, sad, šta je to novo – pitanje je i kome će odgovarati, a kome ne – ističe Bećković.

Međunarodni beogradski sajam knjiga, Povratak napisanih. Sajam knjiga
Matija Bećković Foto: Goran Srdanov/Nova.rs

Otkriva i da je pandemija bila haos u kojem je, sticajem okolnosti, najviše pisao.

– U literaturi je teško naći nešto veliko, a da nije nastalo u redovnim nevremenima. Andrić je napisao najznačajnije knjige u ratno vreme, kada nije verovao da će nešto da preživi i kada je bio svestan da bi svaka bomba mogla to da raznese – kaže akademik.

Podsetili smo se i na velike jubileje koje se ove godine obeležavaju na Sajmu – 100 godina rođenja Duška Radovića, Borislava Mihajlovića Mihiza, Vaska Pope, 130 Andrića…

– Mladi se sigurno čude što sam se sa svima njima družio, a sad samo mene, od svih njih, još gledate na ovom svetu – šaljivo će Bećković, dodajući:

Matija Bećković na Sajmu knjiga Foto:Goran Srdanov/Nova.rs

– Imali su se rašta i roditi. Verovatno nisu ni sanjali slavu koju sada imaju. Ostaće upamćeni kroz ono što su ostavili i ono što mi o njima pišemo.

Bećković je anegdote sa Andrićem, Popom, Mihizom zapisao u poslednjim knjigama – „Sto mojih portreta“, „Mojih osamdeset“ i „Onamo, ‘namo“.

– Znate kako je govorio Rembo: „Jer ja, to je neko drugi“. Tako sam i ja imao život koji su odabrali drugi. Svi ti moji prijatelji koje pominjemo, tokom života su me obasjali svojom toplotom i dobrotom. Nisam se družio ni sa kim koga nisam voleo i zato su sva ta sećanja ostala u meni i zapisao sam ih. Verujem da najkraće živimo prvi put – misli akademik.

Savetuje i mlade da ne slušaju nikoga…

– Ima ona anegdota kada je učenik Šopena pitao kako da se proslavi i bude veliki čovek, a ovaj mu odgovorio: „To je vrlo teško, morate mnogo da radite, da znate, da se trudite“. Učenik je zatim pitao kako je to moguće kada se on proslavio sa svega šest godina, a veliki kompozitor mu je uzvratio: „Da, ali ja nisam nikoga pitao kako“ – seća se Bećković.

Ironija je, kako ističe akademik, što smo na Sajmu okruženi velikim istorijskim delima, a svedoci smo da se istorija ponavlja kao da ih niko nije nikada čitao.

– Kako kaže „Biblija“, proći će i nebo i zemlja ali reč neće. Nikad iz nje nismo naučili, ali ima vremena. Dovoljno govori to što je više ljudi na Sajmu knjiga, nego na Sajmu automobila ili mobilnih telefona. To tako biva kada dođe stani-pani: ispostavi se da se vraćamo reči i onome što je neko zapisao. Zato će knjiga uvek ostati – zaključuje Matija Bećković.

Uoči potpisivanja knjiga, u sali „Ivo Andrić“, pesnik je čitao iz svojih knjiga anegdote sa brojnim kolegama i prijateljima uključujući i književnike Borislava Mihailovića Mihiza i Miodraga Pavlovića.

– Mihiz je toliko obožavao svoj narod i mislio da je najvoljeniji narod na svetu, ali kad je čuo i pročitao šta se o narodu priča nije mu se živelo.

U razgovoru telefonom Mihiz se požalio: „Ne izlazim nigde, ne viđam nikoga, ne gledam ni kroz prozor““.

– „A što ne odeš u Zabelu ili Mitrovcu i ne zamenis nekoga ko jedva čeka da izađe?“ Upitah ga ja, a on kaže: „Zar već ne robijem umesto nekog drugog.“

Matija Bećković Foto: Goran Srdanov/Nova.rs

O imenu pesnika Miodraga Pavlovića šaljivo je rekao:

– Ko zna koliko je puta Miodrag Pavlović pročitao svoje ime u čitulji, a da je samo on bio siguran da se ne radi o njemu.

Bonus video: Matija Bećković na Sajmu knjiga

Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?

Ostavi prvi komentar