Kad Vukašin otvori vrata kupatila, ugledaće prizor koji će mu zauvek promeniti život: Stojkić predstavlja najambiciozniji roman "Dojče vitu"

Tim rečima književnik Marko Stojkić otvara novi, treći roman "Dojče vita", koji je objavila izdavačka kuća "Blum".

Nakon nagrađivanog romana "Deveti život Ane Belinski", Marko Stojkić čitaocima predstavlja svoje najambicioznije književno delo - "Dojče vitu". Naizgled, deluje kao da se “rađa” jutro kao i svako drugo na Švarcvaldu. Međutim, kad Vukašin, srpski lekar na privremenom radu u Nemačkoj, otvara vrata kupatila, pronalazi prijatelja iz mladosti obešenog o radijator.

Posle 12 godina ćutanja, Bingo je došao u posetu i ostavio mu u nasleđe prizor koji će mu zauvek promeniti život. Dok pokušava da razume razloge prijateljevog samoubistva, Vukašin se, čitajući njegov testament, suočava s misterioznom Katalin Kerteš i porodičnim tajnama koje su decenijama ostajale zakopane. I tako, ono što počinje kao istraga o tuđem životu, polako prerasta u suočavanje sa sopstvenim iluzijama…

Iz "Bluma" napominju da je "Dojče vita" roman o krivici, porodičnim tajnama i, naravno, novcu. O ljudima koji odlaze u pečalbu da bi pronašli bolji život, a usput izgube sebe. O zlatnom teletu savremenog sveta i ceni koju plaćamo kada poverujemo da će nas bogatstvo jednom zauvek osloboditi.

Spisateljica Divna Popov je ocenila da je Stojkićev roman "Dojče vita" lucidno i bespoštedno ispričana povest o jednoj od najvećih tema današnjice - iseljeništvu.

"Sudbine tri lika - Vukašina, Katalin i Binga - upliću se i raspliću na ličnoj i profesionalnoj ravni, u prostoru tuđine i unutarnjim prostorima svakog od njih pojedinačno. Ovo je knjiga o prtljagu i njegovoj težini, o prokletstvu dostignutih ciljeva, svojevrsna metafizika emigrantske banalnosti. Sve što je čitalac mislio da zna o lekarima iseljenicima u obećanu zemlju, sve što, ni sebe ni druge, nije smeo ili mogao o tome da pita, na stranicama ovog romana otkriće u sasvim novom i neočekivanom svetlu", zabeležila je Popov, uz opasku da Stojkić piše uzbudljivo, s preokretima koji drže pažnju i bremenito potresnim uvidima u živote svojih junaka, u kojima, "kako to već biva s dobrom književnošću, susrećemo i sebe same".

Marko Stojkić, koji je po vokaciji lekar, rođen je 1981. u Smederevu. Nakon 15-godišnjeg života u Beogradu, s porodicom se pre desetak godina preselio na jug Nemačke, gde i radi kao lekar. Objavio je tri knjige poezije "Laki bolovi", "Šecele" i "Amigdala", a potom i roman "Veštice". Prošle godine ovenčan je Nagradom "Stevan Sremac" za drugi roman "Deveti život Ane Belinski", koji je takođe, objavio “Blum”.

Nakon što je ovenčan značajnim priznanjem u razgovoru za Nova.rs Marko Stojkić priznao je da ne razume pisce koji vole da kažu: "Ne razmišljam o čitaocu" ili "Pišem zbog same stvari":

- Kao pasionirani čitalac književnosti, pre nego što počnem da pišem, uvek se zapitam: kako bih ja voleo da mi neko ispriča ovu priču? A kada znam Kako, da parafraziram Kjerkegora, onda znam i Šta treba da napišem. Ako cela stvar na kraju ispadne inovativna, kako jezički, tako i u pogledu sižea i kompozicije, to je pre svega zato što sam, pišući, uspeo u tome da samom sebi ne budem dosadan.