3
Muzika Discipline kičme je u tom trenutku bila potpuno drugačija od svega što je moglo da se čuje, kaže za Nova.rs Nebojša Antonijević Anton, gitarista Brejkersa, sećajući se prvog albuma kultnog benda "Sviđa mi se da ti ne bude prijatno".
Izložba fotografija posvećena Dušanu Kojiću „Koja – ja imam šarene oči“ (autori: Zorica Kojić i Dragan Ambrozić) koja je otvorena 21. aprila na Platou ispred Paviljona „Cvijeta Zuzorić“, prilika je i da se prisetimo prvog albuma Discipline kičme „Sviđa mi se da ti ne bude prijatno“, od čijeg je objavljivanja prošlo 40 godina.
„Danas je jasno da je reč o jednoj od najuzbudljivijih i najoriginalnijih rok ploča nastalih u SFRJ. Upravo njom je otpočela jedinstvena karijera ovog benda sa integritetom, koji je uvek išao mimo tokova, dok nije postao opštenarodno prihvaćen – baš zato što je bio toliko nezavisan i svojeglav – pretvorivši se na kraju u simbol onoga što bismo svi mi voleli da budemo“, rekao je o ovom albumu, u najavi izložbe, Dragan Ambrozić.
“Sviđa mi se da ti ne bude prijatno” objavljen je za slovenačku izdavačku kuću Helidon 1983, a sniman je u decembru 1992, u ljubljanskom studiju Tivoli. Koja je, na njemu svojstven i originalan način – uz fuzz i wah pedalu – svirao bas i pevao, a Srđan Žika Todorović je bio čudesni klinac na bubnjevima, koji je zamenio Keleta, originalnog člana benda, koji je u tom periodu otišao u vojsku. Verovatno najveći hit sa albuma do danas ostaje pesma “Nemoj” (Nemoj da bacaš betonske table sa vrha svoje zgrade…). Ali svakako treba pomenuti i “Pečate”, “Uživaj”, “Mozak”… Mada, ta ploča realno nema slabih mesta, i tu je sadržano sve ono što je Koja nosio u sebi tokom raspada Šarlo akrobate.
Producent i snimatelj albuma bio je Toni Jurij, koji je producirao i jedini album Šarlo akrobate.
– Sa Kojom i društvom iz Šarla upoznao me Vojko Aleksič iz grupe Na lepem prijazni. Na njihov poziv pomogao sam im u produkciji albuma „Bistriji ili tupi biva kad…“. Kako nijedna izdavačka kuća nije htjela reskirati novce na eksperiment zvani Disciplina kičme, ja sam nagovorio Borisa Belea (Buldožer), koji je bio i urednik u Helidonu, da objavi Kojinu ploču, a Koja je predložio mene da budem producent. Malo smo se svađali, više smo se zezali, pa i čuje se to na ploči – priseća se Jurij Toni za Nova.rs.
Disciplina kičme je u periodu prva dva-tri albuma bila pravi kultni bend u Jugoslaviji, malo je reći da su zvučali i delovali čudno i nesvakidašnje. Njihova publika tada još nije bila mnogobrojna, ali je bila posvećena do srži. Jedan od takvih fanova bio je Đorđe Matić, pesnik i esejista iz Zagreba.
– Ne da sam voleo album “Sviđa mi se da ti ne bude prijatno”, nego sam ga kupio čim se pojavio i “izlizao” ga od slušanja. To je meni bila ploča nad pločama godinama. Ja i sad znam sve brejkove i prelaze. Potpuno izdvojena ploča, ne zvuči kao ništa što se ovdje ikad pojavilo. Lako vidljivo i merljivo, od postave do zvuka. Svi zagrebački bubnjari, stariji i mlađi su padali u nesvest od Žikine svirke na toj ploči – kaže Matić, i priseća se Kojine “neopisive harizme” iz tog perioda.
– Nosio je epolete sve do 1985. Sljedeće proljeće Koja dolazi u Zagreb prvi put u pilotskoj kožnoj jakni naše avijacije, to će nositi dugo i onda kad je obukao taj kožnjak kao da je htio da skine sa sebe prethodnu mistiku. Na kožnjaku je nosio bedž s fotkom Blejk i Kristl iz “Dinastije”. Naravno da sam i ja morao da ga nabavim.
Nebojša Antonijević Anton, legendarni gitarista Partibrejkersa, je dugogodišnji Kojin prijatelj, znali su se još iz perioda pre Šarlo akrobate. On je jedan od ljudi koji je pomagao u snimanju albuma “Sviđa mi se da ti ne bude prijatno”, kao podrška Koji i bendu u produkcionom smislu, i potpisan je na ploči pod pseudonimom Riki Rif.
– U martu 1981. sam došao iz vojske i odmah sam “zapalio” u grad, i prvo naleteo na Koju. On mi ispriča da je sa Šarlom gotovo, i da sa Keletom ima novi bend Disciplina kičme. Pored toga je radio muziku za projekat Kugla glumište, a tu je bio i Kuzma – koji je kasnije svirao saksofon s njim u grupi – i usput je Koja pozvao i mene. To su bili sessioni, par dana smo radili. Snimali smo u Studiju 6 Radio Beograda, a Koja i Kele su već imali nešto svoje spremljeno, nešto se tu dešavalo. I tako sam ja prvi put čuo Disciplinu kičme, neke od stvari koje su posle otišle na prvi album. Kasnije bi smo se sretali u SKC-u, Kele je otišao u vojsku, a Žika je počeo da svira bubanj i već tada je „razvaljivao“. I onda su me zvali da im ponekad na svirkama radim zvuk, jer sam ja otprilike znao kako bi to trebalo da zvuči – priseća se Anton za Nova.rs.
Odlazak sa bendom na snimanje albuma u Ljubljanu, za Antona je bio deo tog međusobnog druženja.
– To je bio dobar studio za to vreme. Toni Jurij je bio snimatelj, ali i producent. Strašan lik. Umeo je da “izvuče” ono što je Koja želeo. Mi smo se tada strašno “ložili” na dab muziku, puno smo to slušali. A Toni je još na ploči Šarlo akrobate odradio fenomenalno neke zahvate, tako da je bilo prirodno da on bude tu. Muzika Discipline kičme je u tom trenutku bila potpuno drugačija od svega što je moglo da se čuje. Sam zvuk, cela ta ideja, i sve zajedno… Inače, Koja i Žika su bili jako dobro uvežbani, na ploči se čuje koliko je tu bilo nadahnuća i kako je to odsvirano.
Anton se seća i jedne anegdote iz studija sa Borisom Beleom iz Buldožera, koji je bio glavni čovek Helidona.
– Bele se osećao odgovornim za projekat, ali u studiju je uvek bila neka komedija. Sećam se trenutka kad je snimana pesma “Uživaj”, Bele nije bio baš najzadovoljniji Kojinim pevanjem. Inače, Buldožer je tada bio velika grupa, gledali smo ih sa poštovanjem. I onda je on pokušavao da objasni Koji kako bi trebalo da otpeva stih “uživaj opštu nemoć”. Kada je izgovorio to sa slovenačkim naglaskom, umekšano, mi smo u istom trenutku popadali od smeha, zaista je bilo mnogo komično. Ali on se uvredio, uopšte mu nije bilo prijatno, i posle više nije dolazio u studio. Ali stajao je iza svega toga, sve se to njemu svidelo, mada, ne verujem da je baš sve razumeo – zaključuje Anton.
Bonus video: Cane o 40 godina karijere Partibrejkersa
