Muzej Džejn Ostin u Čevtonu (Hemšir) došao je do portreta Meri Pirson za koju se smatra da je inspirisala autorku romana „Gordost i predrasuda“ za kreiranje lika Lidije Benet.
Meri Pirson je kratko bila verena za Henrija, brata Džejn Ostin, i smatra se da je ona bila model za Lidiju koja je u čuvenom romanu pobegla sa vojnikom.
Muzej Džejn Ostin je saopštio da je došao do jedinog poznatog portreta Meri Pirson koji baca svetlost na svet Ostinove i značaj koji je za ženu imao pronalazak pravog muškarca za udaju.
Sofi Rejnolds, koja je zadužena za kolekciju Muzeja, rekla je da je minijaturni portret koji je 1798. godine naslikao Vilijam Vud „veoma lep i delikatan predmet koji donosi prelepu priču“.
Ostin je odlično poznavala Meri Pirson, jer je bila verena za njenog najdražeg brata Henrija, koji je bio u vojsci.
To je bila turbulentna veza i pisma Džejn Ostin pokazuju njenu sumnju u taj odnos.
Pišući svojoj sestri Kasandri septembra 1796. Ostin kaže: „Ako se gospođica Pirson vrati sa mnom, molite se da budete oprezni i ne očekujete previše lepote“.
Henri je nakon nekoliko meseci okončao svoju vezu sa Meri. Dve žene su neko vreme ostale u kontaktru i Ostin je u jednom treniutku nameravala da vrati Meri sva pisma koja je ona poslala njenom bratu.
Smatra se da je novostečeni portret bio pokušaj Meri da dođe do ponovne mogućnosti za brak nakon propale veridbe.
U to vreme Džejn je, kako podseća „Gardijan“, pisala roman „Prve impresije“, koji je preimenovan u „Gordost i predrasude“.
„Postoji teorija da je Meri poslužila Džejn kao inspiracija za lik Lidije Benet, jer postoje velike sličnosti između njih“, primetila je Rejnolds.
Lidija je najmlađa od sestara Benet, koja je opisana kao samoživa i bezbrižna petnaestogodišnjakinja, divljeg duha i jedne vrste samosvesnosti koja nosi i određene posledice, opsednuta muškarcima i odlučna da brzo pronađe muža.
Lidija je, kao i Meri Pirson, uskočila u romansu sa vojnikom koja je brzo krenula pogrešnim putem, ali je ona uspela da osvoji naklonost Džordža Vikama, dok je Meri ostala sama dve decenije.
„Lidija je fantastičan karakter. Ona se raduje zbog udaje, misli da je to pravi trijumf. U našem društvu opsesija brakom može delovati kao vrsta problema, ali u to vreme to je bilo nešto što se moralo učiniti“, objasnila je Rejnolds.
Muzej Džejn Ostin kupio je portret od trgovca umetninama Filipa Moulda, ali se ne može za sada videti pošto je Muzej zatvoren zbog epidemije, pa je zainteresovanima dostupan jedino video snimak objavljen na sajtu grada.
Rejnolds naglašava da je u pitanju za Muzej vrlo važna akvizicija.
„Mi u Muzeju smo vrlo zainteresovani da popunimo postojeće rupe u znanju o životu Džejn Ostin. Volimo da razmišljamo ko je bio inspiracija za njene likove i tu postoje mnoge teorije u različitim vremenima“, dodala je Rejnolds.
Pratite nas i na društvenim mrežama: