Moramo da se dignemo i da shvatimo koje su naše građanske moći i prava, makar se na kraju uspostavilo da je to nemoguće. Trenutak je da probamo nešto da uradimo jer ako sedimo skrštenih ruku, ništa nećemo uraditi, kaže za "Novu" Maja Pelević, po čijem tekstu je urađen komad "Konji, ubijaju, zar ne" u režiji Kokana Mladenovića i produkciji Gradskog pozorišta Podgorica.
Ovom predstavom, koja je inspirisana romanom „Konje, ubijaju, zar ne“ Horasa Mek Koja i filmom Sidnija Polaka, zatvoren je regionalni pozorišni festival RUTA, čiji je domaćin bilo Beogradsko dramsko pozorište.
– Taj roman je bio neverovatan izazov, veoma inspirativan, i naterao me je na istraživanje. Ponovo sam pogledala i film i krenula u istraživanje maratonske igre koje su se dešavale u vreme velike depresije u Americi. Kada se one prate, onda shvatiš da u romanu nema fikcije, bukvalno su prepričane priče učesnika, a film je nastao kao replika toga, tako da je više dokumentarni. Bukvalno je sve ogoljeno, i tek sada kada sam istorijski proučila, shvatila sam da je to sve realno – objašnjava Pelević, koja spada u red naših najinovativnijih savremenih dramatičara, čija su dramska dela prevođena na engleski, francuski, nemački, ruski, norveški, poljski, slovački, češki i ukrajinski jezik.
Kada je krenula da radi dramatizaciju, nastavlja, shvatila je da ne treba da ponovi ono što je već urađeno, nego da treba na osnovu toga da napiše ono što se događa danas.
– Tako sam se setila svih tih rijalitija koji se emituju na TV ekranima, uređaja pomoću kojih pomažemo svojim glasanjem da to postoji. Sama država od nas traži da SMS finansiramo lečenje dece, ovo i ono, a sam sistem ostaje netaknut.
Kada je dramaturg Ivan Medenica nakon odigrane predstave upitao Maju šta je sa sponzorima koji se pominju ona je odgovorila da je htela da besplatno reklamiraju one koji se neće pojavljivati u komadu.
– To je bio moj poziv da ljudi shvate koliko na dnevnom nivou besplatno reklamiraju razne vrste brendova. I zapravo hrane sve te uređaje, pretraživače, doprinose data mining-u… Mi nismo svesni do koje mere učestvujemo u tome da se naši životi koriste 24 /7, i da smo mi u stvari radnici za Gugl, Fejsbuk, Tviter, svakim svojim klikom. Ovaj tekst je bio da ljude osvesti do doprinose tom profitu, neoliberalnom poretku koji nas posle izjeda, manipuliše, eksploatiše – objašnjava nam Pelević.
O tome, zašto je promenila naslov originala u jednom slovu, te nije „Konje“ nego „Konji ubijaju, zar ne“, i kako se dogodilo da uradi radikalno drugačiji kraj, gde glavna junakinja Glorija umesto ritualnog samoubistva, u njenoj predstavi ubija, Maja je objasnila:
– Ja još sanjam revoluciju. Veliki sam pobornik apokalipse i to propagiram stalno. U poslednje vreme sam se priklonila ovoj drugoj strani, koja mi na neki način šapuće da ne bi bilo loše da se u nekom smislu preokrenem ka toj struji koja veruje da postoji mogućnost promene. Još u to ne verujem, ali bih volela da verujem da naše male akcije, makar i beznačajne, koje u nekoj daljoj budućnosti mogu da dovedu do preokreta. Odluka da napravim tako radikalan preokret u predstavi, to simboličko ubijanje kapitalizma, možda deluje naivno, ali meni je značilo kao vrsta poziva na to da ako uradim neku malu stvar u životu da će se nešto promeniti.
Pelević ističe da je užasno bitno da ljudi shvate da su politični i onda kada su apolitični.
– Taman sam se ponadala u iskru zdravog razuma kada je Novak Đoković okačio sliku sa protesta. On ne ističe da je vegan, nego da je plant based dahl, ali svejedno, biti vegan danas je vrlo politično ako govorimo o ekologiji jer je meso najveći zagađivač planete. I ako već podržavaš nešto, podržavaj sa stavom. Ja idem na proteste, podržavam ih, idem na njih i ići ću u budućnosti, makar na kraju ne budu imali nikakvog smisla. Makar se sutra smrzili na ulici i odustali od svega, ulazim u tu vrstu političkog romantizma.
Zahvaljuje se, kako kaže, svojoj drugarici Olgi Dimitrijević što je ubila nihilistkinju u njoj.
– I što mi je dala do znanja da na taj način, makar u ovom svetu ništa da ne uradimo, moramo u bolje sutra da verujemo. Ona me je inspirisala da krenem, valjda neće da se naljuti što ću ovo da kažem, da prekrečujem grafite Ratka Mladića koji na svakodnevnom nivou niču po Beogradu. Ja svake noći idem sa auto-lakom i prekrižavam Ratka Mladića na Dorćolu, to je moja teritorija. Isto tako pozivam sve ljude koji smatraju da to nije u redu da se slika ratnog zločinca pojavljuje po fasadama grada, urade to isto – rekla je Maja Pelević, koju 29. decembra očekuje premijera predstave „Poslednje devojčice“, takođe u režiji Kokana Mladenovića, u Pozorištu „Deže Kostolanji“ u Subotici.
Bonus video: Privođenje Aide Ćorović zbog „skrnavljenja“ murala Ratka Mladića
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare