0
Povodom smrti jednog od osnivača čuvene Mediale, slikara Mira Glavurtića (1932-2023), pisac Bora Ćosić je za portal Nova.rs napisao sećanje na velikog umetnika i njegovog dugogodišnjeg poznanika kojeg je "dobro znao i koji mu je po mnogo čemu bio blizak".
Piše: Bora Ćosić
Sve nas je manje, osim Vladana (Vladan Radovanović, jedan od osnivača Mediale) i mene, evo pretposlednjeg iz našeg malog skupa, generacijskog, koji odlazi, Glavurtića.
Bio je neobičan i kao osoba, i kao artist, nepredvidiiv, katkad tajanstven. Mimo Uroša Toškovića, bio je najveći srpski mistifikator.
A nisam siguran ni šta je etnički bio, Crnogorac koji hteo je biti katolik, rekoh jednom, mag kotorski. Jer uza svu svoju minucioznu crtačku veštinu, tako opipljivu, prepoznatljivu, nalik Dürerovoj, težio je neprestano mističnom, okultnom. U ludim svojim spisima, satanističkim, veštičijim.
Valjda je on, budući u samom centru skupine Mediala, objasnio njen kabalistički naziv: med i ala. Bio je uz Šejku tvorac te artističke rebele, prevratničke najpre u smislu estetskom; otud potonja tvrdnja da se ovaj heterogeni odred bavio najpre protivnošću komunizmu, deluje danas kao izvođevina.
Izvodio je on svoje piruete pune nekonsekventnosti i paradoksa. Pa je u stanu Marka Ristića, bardu nadrealizma za tamošnje slike pristojno ekspresionističke, rekao da su gola govna, a pritom je trgovao najmizernijim platnima profanog slikarstva, tipa Kolesnikova. Imao je oštar um, vrile su u njemu ideje, neočekivane i stvaralačke.
Od njega sam prvi put čuo da se razlika između zaobljenosti katedrala u romanici, i većoj stegnutisti kod onih gotskih, može činiti kao kad se zategne luk u streličarstvu.
Njegova česta prgavost imala je svoje granice; kada sam ga poslednji put video, na rovinjskom pogrebu Mirka Kovača, pokazao je neočekivanu blagost. To je možda i prirodno, jer bio je već na onom stepeništu kojim se sada popeo onamo gde je.
Bonus video: Umetnik je prekrio svaki centimetar svog doma: Remek delo nastajlo dve godine
