Podeli:
Ijan Kertis i Piter Huk u spotu za "Love Will Tear Us Apart" Foto: Printscreen/YouTube/Joy Division

"Voleo bih da je Ijan doživeo bar malo uspeha koji smo postigli. Sve to je tako tužno", rekao je svojevremeno Berni Samner, gitarista benda Joy Division, govoreći o singlu "Love Will Tear Us Apart" i albumu "Closer", objavljenim jedno za drugim u dva meseca posle smrti frontmena maja 1980. godine. Četiri decenije kasnije, najpoznatija pesma mančesterskih postpank legendi i njihovo remek-delo od ploče doživeli su krajem jula specijalna reizdanja, i ovaj put na vinilu.

Već uz uvodne stihove o rutini koja jako grize, potrošenim namerama, ljutnji, začaurenim osećanjima i biranju različitih puteva, skoro je pa nemoguće ne čuti glas Ijana Kertisa, pevača i autora stihova za “Love Will Tear Us Apart”. Ova pesma, pokazalo se vremenom i najveći hit grupe Joy Division, doživela je nebrojene obrade. Postoje čak i njeni tehno remiksi. Ali teško da je ijedna mogla da se približi originalu. (Od desetina verzija, potpisnik ovih redova mogao bi da preporuči onu koju je odsvirao Ejdrijen Borlend iz grupe “The Sound”, i sam tragična figura slično autoru pesme, i možda onu grupe “Swans”).

Foto:Promo

Reklo bi se da su Kertisov glas i iskustvo neraskidivo utkani u ovu pesmu. Njegovi stihovi zasnovani su na ličnom iskustvu, bračnoj krizi kroz koju je prolazio sa suprugom Deborom. Sa druge strane, slušaoci se lako identifikuju sa njom, do te mere da neki od njih tetoviraju naslov ili stihove na svoja tela, a da nisu bili ni rođeni kada je ona nastala. Neki će je, uprkos turobnim stihovima, opisati kao najbolju rok ljubavnu pesmu svih vremena, iako tako predstavljena ljubav značajno odudara od opisa tog osećanja u većem delu (pop) kulture, a posebno od one u popularnim magazinima.

Da pesmu “Love Will Tear Us Apart” objave kao singl, članovi Joy Division i ekipa okupljena oko njih, imali su dva osnovna motiva: osećali su da je to potencijalni hit, a po svojoj strukturi nije im se uklapala u album “Closer”. Snimljena u januaru 1980. godine, objavljena je u junu, tačno mesec nakon samoubistva Ijana Kertisa.

– Uključio sam radio u kolima i čuo da je “Love Will Tear Us Apart” dospela na top-liste, na jedanaesto mesto, tako nešto. Bio sam skroz obamro. Odsečen od svega toga – ispričao je mnogo godina kasnije basista Piter Huk u intervjuu Polu Morliju, biografu benda.

Slava benda od tada je samo rasla, a pesma, nešto najbliže popularnoj muzici što je bend ikada snimio, vremenom je postala nezaobilazni klasik, ne samo u rokenrolu, nego i u pop kulturi uopšte.

Pesma je nastala brzo, istovremeno kada i pesme za album “Closer”, svedoči Huk, ali je snimanje išlo znatno teže. Dobrim delom zato što je i singl i ploču producirao genijalni Martin Hanet, koji je “čuo ono što bend nije”.

– Beskrajno smo se raspravljali sa Martinom oko “Love Will Tear Us Apart”. Bili smo baš rešeni da to zvuči dobro, jer smo odmah znali da je posebna, a Martin je jedva čekao da umeša svoje prste u nju. Sećam se da me Rob zvao u pet ujutru, jer je Martin bio u studiju i miksovao ju je. Imao sam kola, pa sam mogao da odem do studija da vidim šta kog đavola radi s njom. Morao sam sto godina da mu lupam na vrata pre nego što me pustio da uđem. Hteli su da zovu policiju. Konačno sam ušao i kažem Martinu: “Dobro, hajde mi pusti to što si uradio”. Bio je van sebe od besa. Napisali smo “Love Will Tear Us Apart” za tri sata. Našli smo rif jedne večeri, a Ijan kaže: “Imam ideju za to”. Kad nam je otpevao, nismo pomislili “o, to je o Debi i Anik”, samo smo pomislili “ovo je jebeno odlično, “Love Will Tear Us Apart”, rokaj dalje”. I Ijan je to uradio, ponovo – ispričao je Huk.

Za razliku od snimka, na kom Berni Samner svira gitaru sa 12 žica, na živim nastupima bend je tražio o frontmena da se prihvati svog instrumenta.

– Ijan nije zaista želeo da svira gitaru, ali smo iz nekog razloga mi hteli da on to radi. Sad ne mogu da se setim zašto… Pokazali smo mu kako da svira D i napisali smo pesmu. Pitam se da li je zato napisao “Love Will Tear Us Apart”, možete da okidate D kroz celu pesmu. Mislim da je on svirao gitaru na živim nastupima jer sam ja svirao klavijature – ispričao je Samner za publikaciju “Instrument” sa fotografijama Peta Grejema.

Ijan je sa gitarom u toj pesmi i u spotu snimljenom u ruiniranoj zgradi u Mančesteru, u prostoru koji je bend koristio za probe na početku karijere.

Tri nedelje kasnije, Ijan Kertis je pronađen mrtav u svom stanu u Maklsfildu. Singl je objavljen u junu, nepun mesec nakon tragedije, sa slikom anđela u žalosti na omotu. Ovaj singl je magazin NME te godine proglasio najboljim u 1980. godini, a 2002. i najboljim singlom svih vremena. Remasterizovano izdanje objavljeno je u julu ove godine na vinilu, a na B strani je pesma “These Days”.

Naslov pesme “Love Will Tear Us Apart” isklesan je kao epitaf na Kertisovom grobu.

Remek-delo snimljeno za 12 dana

Album “Closer”, koji mnogi ljubitelji muzike Joy Division smatraju remek-delom ovog benda, objavljen je u 18. jula 1980. Na njemu nije bilo “Love Will Tear Us Apart”.

Omot albuma “Closer” Foto: Promo

– “Love Will Tear Us Apart” nije se uklapala na albumu, iako je nastala na istoj probi, i to ne samo zbog stihova. To je pop pesma, a “Closer” je kohezivni, dobro uklopljeni album pre nego zbirka pesama – objasnio je bubnjar Stiven Moris u intervjuu Morliju.

Morli i Piter Huk pojavili su se nedavno zajedno, povodom četiri decenije od izdanja albuma, na “Tviter okupljanju” Tima Bardžiza, pevača grupe The Charlatans, gde su, iako međusobno ne komuniciraju od 2007. godine, govorili o albumu “Closer”, zajedno sa fotografom Kevinom Kaminsom i novinarom i didžejom Dejvom Haslamom.

– Zaista mislim da je ta ploča Ijanovo remek-delo – rekao je Huk, pre nego što će početi da, po ko zna koji put, analiziraju album “Closer” pesmu po pesmu.

Huk je ispričao da su na “Atrocity Exibition”, koja otvara album, on i Samner zamenili instrumente, jer ih je “privlačila mogućnost da urade nešto drugačije”. Ovu pesmu Kertis je, podsetili su sagovornici, napisao pod utiskom istoimene knjige pisca Džejmsa Grejema Balarda, kao što je “Colony” nastala sa istoimenom Kafkinom pričom na umu. Za pesmu “Isolation” Huk je rekao da je u njoj jedan od njegovih najboljih rifova i pohvalio način na koji Moris svira bubnjeve u “Colony”, na šta je bubnjar rekao da je to jedna od pesama na koju je on najviše ponosan…

Za “Heart and Soul” Huk je primetio da “i dalje zvuči sveže, nakon 40 godina”, a za “Twenty Four Hours” da je to jedna od poslednjih pesama koju je bend napisao.

– Neverovatna pesma, kažem sam sebi. Osećaj šta je sve moglo da se dogodi (nakon nje, op. aut.) prosto slama srce – naveo je Huk u ćaskanju na društvenim mrežama.

Album Closer snimljen je za 12 dana, prisećaju se članovi benda, sa pristojnim budžetom, u studiju u Londonu, uglavnom noću, po zamisli producenta Martina Haneta.

“Postoje čvrste činjenice, ali mnogi ključevi za razumevanje toga kako je u ovom izvanrednom delu usamljeničke samospoznaje sve leglo na svoje mesto u par nedelja ispunjenih napetošću, banalnostima i očajem, iskrsavaju tek kada prihvatite da je celu priču vodilo nešto udaljeno i snoliko”, piše Pol Morli u biografiji benda “Joy Division – deo po deo”.

– Jednostavno smo snimali ploču. Snimali smo naš drugi album, veoma nas je to uzbuđivalo, i ako to dobro uradimo, moći ćemo da snimimo i treći. Nismo o njemu mislili kao o nastavku “Unknown Pleasures”, nije bilo tog pritiska, jednostavno smo hteli da napravimo album najbolje što smo mogli u tim okolnostima, i prihvatili smo te okolnosti, a bile su prilično burne, kao uslove pod kojima snimamo ploču. Na kraju, zbog svih tih okolnosti, ispalo je da je to bilo više od ploče… Ispao je klasik, a da ja i dalje žalim što nije bio sličniji onome što sam ja želeo – ispričao je Samner Morliju.

Članovi Joy Division su imali drugačiju viziju kako je trebalo da zvuče njihove, pokazalo se izuzetne pesme. Međutim, dugovečnosti albuma pored njih umnogome doprinosi upravo zvuk koji je u njima pronašao producent Martin Hanet, s pravom nazivan “petim članom benda”.

“Joy Division su mislili da Martin Hanet nije poštovao to koliko su dobri. Hanet je mislio da sami Joy Division nisu poštovali to koliko su dobri. Nekako, on je bio toliko uronjen u to, bilo na drogama ili prosto opsednut beskrajnim mogućnostima zvuka, da je bio jedina osoba koja je mogla da kontroliše nešto što se ispostavilo kao nekontrolisani sled okolnosti. Nadmudrio je haos okolnosti svojim ratobornim ludilom i postarao se da usred svog tog dubokog, malog pokolja, kao što su život, grupa i porodice koje se raspadaju u frenetičnom usporenom snimku, da svemu tome da strukturu i oblik. Uspeo je da lebdi iznad emocionalnog meteža i prizemne svakodnevice oko sebe i fokusira se na neodložan zadatak: da pošteno predstavi Ijanovu ekstremnu, ekstatičnu iscrpljenost, njegovu neobično uzvišenu mirnoću, njegovo katastrofičko prihvatanje onoga što leži odmah iza ugla, ali i da napravi upravo onakvu ploču kakva je Joy Divisionu u tom trenutku bila potrebna. Smrtno ozbiljni, važan, odrasli nastavak za “Unknown Pleasures”, a u isto vreme i album koji je gledao preko ograde u sledeću deceniju, na način na koji će tehnologija snimanja u studiju iz korena preokrenuti način na koji prave ploče”, napisao je Morli u biografiji benda.

Album “Closer” objavljen je u specijalnom, remasterizovanom izdanju povodom 40 godina od prvog izlaska na “kristalno čistom vinilu”, istovremeno kada i singlovi “Love Will Tear Us Apart” i “Transmission” (sa pesmama “Novelty” i “Atmosphere” na B strani).

Šta bi, dakle, o remasterizovanim izdanjima pomislio Hanet ostaje samo da se nagađa. Oni upućeniji u njegov rad bliži su uverenju da bi se, pojačan novih tehnološkim mogućnostima, ponovo dohvatio originalnih snimaka.

Komentari

Vaš komentar