Lični pogled na dramatičan kraj Jugoslavije: Okupljen ceo region u Prištini

Sada parking, nekada hala Palate omladine i sporta (nekadašnjeg Centra Boro i Ramiz), jednog od najupečatljivijih zdanja u Prištini. A oživljavanje javnih prostora i njihovo vraćanje na upotrebu u ruke građana upravo i jeste jedan od ciljeva Manifeste koja se do kraja oktobra održava u ovom gradu.Uz brojne izložbe, publika evropskog nomadskog bijenala u Prištini može da pogleda i umetničke intervencije - otuda i cepelin, rad korejske umetnice Li Bul, u bivšoj sportskoj dvorani, uništenoj u požaru još 2000. godine.Umetnost, arhitektura, urbanizamA manifestacijom, koja spaja umetnost, arhitekturu i urbanizam, neki od napuštenih objekata u gradu preuređeni su i dobili su novu namenu. Tako su napuštena biblioteka i kompleks bivše ciglane, do pre nekoliko meseci prekriven đubretom i šutom, postali novi centri za edukaciju.Prvi put su u okviru ovog bijenala izdvojena sredstva i da ovi preuređeni prostori nastave da funkcionišu u narednih pet godina, i pošto - Manifesta napusti grad.Takođe prvi put, na ovoj smotri savremene umetnosti učestvuje rekordno veliki broj lokalnih umetnika - kao i onih iz regiona.

- Iznenađeni smo i srećni da je prvi put u istoriji Manifesta uključila ovoliki broj lokalnih i regonalnih umetnika, 40 odsto učesnika je sa Kosova, još 20 odsto njih iz regiona, a 103 učesnika je ukupno, sa onima iz sveta. I sam događaj prate internacionalni mediji. Očekujemo da tokom 100 dana postavke, grad poseti veliki broj ljudi, a ima svašta da se vidi - mnogo je umetničkih radova, i to na 25 lokacija - kaže Dardan Hoti iz Manifeste.Kustos i teoretičar iz Beograda Dejan Vasić govorio je o konceptu ovogodišnje Manifeste.- Polazeći pod lokalnog kontesta Ketrin Nikols (kustos / kreativni medijator Manifeste 14) odustaje od uloge kustosa i ulazi u ulogu medijatora kako bi odogovrila na potrebu da se ta različita višeglasja, kako unutar lokalne umetničke scene, tako i unutar scene bivše Jugoslavije, i šire regiona Centralne i Jugoistočne Evrope, ali i globalno - kako da se te priče i to višeglasje savremene umetnosti moderira i kanališe - rekao je Vasić.

- Ovaj događaj pomaže da se stvore veze među umetnicima, lokalnih sa onima iz sveta. Lepa je prilika i za stvaranje veza u regionu, imamo neke organizacije civilnog sektora koje rade na tome, ali tu ima još dosta prostora - dodao je Hoti.Govoreći o broju lokalnih umetnika i umetnika iz regiona na Manifesti, Vasić je ocenio da je s jedne strane to dobro jer daje važnost i vidljivost lokalnim umetnicima.- ..kao i sredstva za produkciju radova, što se na izložbi i vidi, ali sa druge strane, može da utiče i na to da lokalna umetnička scena koja je inače izolovana, baš kao što je izolovana i u drugim zemljama bivše Jugoslavije, ostaje izolovana bez obzira na tu vrstu internacionalizacije - smatra on.Umetnost na sedam spratova hotelaJedan od glavnih izložbenih prostora je hotel Grand - postavka je zauzela hodnike i sobe na njegovih - sedam spratova.A počinje fotografijama Majlinde Hodže koja dokumentuje nekada čuvenu kolekciju slika, grafika i skulptura u hotelu - sada nestalih. Fotografije su postavljene upravo na mestima gde su dela nekada stajala.

Nestalim delima iz Granda bavi se i postavka u foajeu kraj kojeg je nekada prolazio i Josip Broz Tito kada bi boravio u ovom hotelu. "Novi Grand" odgovor je sedmoro mladih kosovskih umetnika na nastalu prazninu.- Kada je hotel Grand bio u javnom vlasništvu, bio je poznat i po kolekciji slika, priznatih jugoslovenskih, ali i evropskih autora, međutim tokom perioda privatizacije, od 2008. godine, mnoge slike su nestale, izgubljene su, uništene ili ukradene. Sada stojimo u prostoru nazvanom Novi Grand, a cilj ove izložbe jeste da se popuni praznina, nastala nestankom vrednih umetničkih dela. Kada bi svojevremeno Tito izlazio iz svog apartnama na spratu, on bi video ta vredna dela, a sada su tu radovi mladih kosovskih slikara i zato je ime izložbe upravo Novi Grand, da zamislimo šta bi moglo biti ovde umesto izgubljenog - objašnjava Amalija Koleka, iz Manifeste.Sletovi, protesti, ideologije...Da li je postojalo nešto, i postoji li nešto iz socijalizma što se da spasiti? - jedno je od pitanja kojima se bavi Marta Popivoda, srpska umetnica koja živi u Berlinu, a na Manifesti učestvuje sa svojim dokumentarnim filmom "Jugoslavija, kako je ideologija pokretala naše kolektivno telo".

Ovaj film-esej prati kako se jedno društvo menjalo kroz masovna izvođenja u javnom prostoru, ali daje i lični pogled na istoriju socijalističke Jugoslavije i njen dramatični kraj. I bili smo svedoci da je u Prištini privukao veliko interesovanje publike, koja je na njega reagovala na različite načine.Srpska scena u Prištini se predstavlja i u okviru projekta Sekundarna arhiva. Prikazana kao zvučna instalacija, ova arhiva sadrži glasovne iskaze više od 160 umetnica tri generacije iz Centralne, Jugoistočne i Istočne Evrope. Digitalna platforma Sekundarna arhiva, rezultat je saradnje Fondacija Katarzyna Kozyra u Poljskoj i partnera na Kosovu, kao i u Albaniji, Belorusiji, Češkoj, Mađarskoj, Slovačkoj, Ukrajini i Srbiji.

- Sama arhiva se formira iz iskaza umetnica o sopstvenoj umetničkoj praksi, ali i vezi umetnosti politike i života - kaže Vasić.Ceo tekst pročitajte na N1.Bonuis video: Da li su Beograd i Priština bliži pokretanju dijaloga

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=dalisuposleberlinskogsusretabeogradipritinabliipokretanjudijaloga-novas-worldwide&stream=hp3500&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="3476758"]