0
Dama koja je rušila granice, muza, fotografkinja, model, glumica, neustrašiva umetnica, a uz sve to i vrhunska kuvarica. Tako je najčešće opisivana američka umetnica Li Miler, koja će glamuroznu karijeru foto modela zameniti izveštavanjem sa prvih linija fronta.
Već do svoje 30 godine Milerova je proživela toliko burnih trenutaka, idealnih za neki životopis – u knjizi, teatru ili na filmu – svejedno. A delić onoga što je doživela i uradila od juče je pred posetiocima Muzeja Dali na Floridi, u okviru izložbe „Žena koja je rušila granice: Fotografkinja Li Miler“ (The Woman Who Broke Boundaries: Photographer Lee Miller), prenosi sajt „Artnet njuz“.
Rođena je 23. aprila 1907. u američkom gradiću Pokipsiju, a ocu, amaterskom fotografu, često bi pozirala. Kada joj je bilo samo sedam godina, dok je boravila kod prijatelja roditelja u Bruklinu, biva silovana. To traumatično iskustvo ostavilo je velikog traga na devojčicu, koja je non-stop menjala škole u Pokipsiju, i iz svake bivala izbačena zbog nedoličnog ponašanja. Čim je postala punoletna, otisnula se preko okeana, u Pariz kako bi studirala kostimografiju i dizajn. Ali, nije je držalo mesto u Francuskoj i već sledeće godine upisuje koledž „Vasar“ u rodnom mestu želeći da se posveti eksperimentalnom teatru. Ali, opet menja školu, ovoga puta upisavši na Menhetnu koledž za slikarstvo i crtež.
I baš tu u Njujorku, kada joj je bilo samo 19 godina spazio ju je izdavač modnog magazina „Vog“. Susret je bio nadrealan: čuveni američki poslovni magnat, koji je pokrenuo „Vog“, „Veniti fer“ i „Njujorker“ Konde Nast bio je u automobilu, pred koji je Li Miler praktično istrčala. Zaustavio se na vreme, i očaran tom lepoticom koju umalo nije udario svojim vozilom, predlaže joj da bude foto model. I već na proleće 1927. godine Li Miler krasila je naslovnicu „Voga“, kao oličenje „moderne devojke“. Iako je dve-tri godine bila jedan od najtraženijih modela, taj svet modelinga, naslovne strane, reklame brzo su dosadile Milerovoj.
Očarana nadrealističkim umetničkim pokretom, ponovo odlazi u Pariz 1929, sa ciljem da se po svaku cenu približi avangardnom američkom fotografu, skulptoru i reditelju Menu Reju, koji je svoje životno i radno utočište godinama ranije pronašao u Monparnasu.
„Ja sam tvoj novi student fotografije“, kazala mu je Li Miler, kada mu je banula u atelje. Iako Reja nije zanimalo da ima učenike, niti pomoćnike, Milerova će uskoro postati ne samo njegov asistent, već i ljubavnica i muza. Upravo je ovaj tandem zaslužan za otkrivanje nove fotografske tehnike – solarizacije.
I tu na Monparnasu Milerova se prvi put upoznaje sa Pablom Pikasom, sa kojim će prijateljevati decenijama. Lepotom modela i novopečene fotografkinje omađijani su bili Pol Elijar i Žan Kokto, koji je izvajao njenu figuru od putera i kasnije iskoristio kao model za skulpturu u svom filmu „Krv pesnika“.
Turbuletne veze sa Rejom bilo joj je preko glave, zbog čega se vraća u Njujork gde osniva svoj fotografski studio i vrlo brzo stiče zavidan portfolio, u kome se ističu, između ostalog, i kompanije- „Elizabet Arden“, „Helena Rubinštajn“, „Saks“, a otvara i svoju prvu izložbu fotografija.
Sa 30 godina već joj je dosadio život u Kairu u koji se preselila nešto ranije posle udaje za egipatskog biznismena Aziza Beju. I vraća se u Pariz gde upoznaje engleskog istoričara umetnosti, pesnika, skulptora i velikog kolekcionara Rolanda Penrouza. Ostavlja prvog supruga zbog Penrouza i seli se u London. Kada je počelo bombardovanje Londona 1940, uprkos apelima porodice i prijatelja da se vrati u Ameriku, neustrašiva Li postaje ratni foto izveštač.
„Želim da dokumentujem rat kao istorijski dokaz“, govorila je.
I svojim objektivom beležila je neke od ključnih trenutaka u Drugom svetskom ratu, videla je sav užas nacističkih koncentracionih logora Buhenvald i Dahau, ovekovečila njihovo oslobađanje, kao i oslobođenje Pariza.
Jedna od najčuvenijih fotografija, na kojoj je Milerova, jeste ona na kojoj se umetnica kupa u Hitlerovoj kadi.
„Nosila sam papirić sa ovom adresom godinama u svom džepu“, svedočila je kasnije o istorijatu čuvene fotografije. Bila je to adresa jednog od tajnih skrovišta Adolfa Hitlera u Minhenu. I došla je u taj stan sa svojim kolegom i mentorom Dejvidom I Šermanom u namerno prašnjavoj odeći i čizmama kako bi zaprljala stan.
I onda se okupala u Hitlerovoj kadi i odremala u njegovom krevetu… Bilo je to 30. aprila 1945. godine samo nekoliko sati pre nego što će Eva Braun i Adolf Hitler oduzeti sebi život u bunkeru u Berlinu.
Po završetku rata, nastavila je da snima sve užase koje je ovaj sukob ostavio u Evropi, od dece koja umiru u bolnici u Beču, preko tegoba seljaka u posleratnoj Mađarskoj, do leševa nacističkih oficira i njihovih porodica.
Posledice svih tih strašnih trenutaka, kojima je svedočila, bile su nesagledive po umetnicu. Patila je od kliničke depresije, počela je da pije, dijagnostikovan joj je posttraumatski stresni poremećaj, pričao je kasnije njen i Rolandov sin Entoni Penrouz, i sam fotograf.
Mir od svega pokušala je da nađe u novom domu u Saseksu. Penrouz i ona kupili su veliko imanje, nekadašnju farmu, gde je uzgajala biljke, učila da kolje svinje, posvetila se kulinarstvu, postala izvrsna domaćica…
I s kraja četvrte i tokom pete dekade 20. veka dom Milerove i Rolanda Penrouza bilo je stecište umetnika – glumaca, pisaca, slikara odasvud. Kuća bračnog para postala je i neka vrsta muzeja „koji živi i u kojem se stvara“.
„Penrouz je ispunio kuću francuskim antikvitetima, skulpture Henrija Mura poređao je po travnjaku, urezivao na stable svoje misli i crteže“, zabeleženo je u njenoj biografiji.
Milerova je drugovala sa Džonom Krekstonom, Žuanom Miroom, Džonom Goldingom, Antonijem Tapijesom, Henrijem Murom… Sve njih ugošćavali su ona i suprug u svom domu, koji je danas muzej. Jednom su za Uskrs kuću u Saseksu posetili Maks Ernst i Dorotea Taning i Milerova je zauvek ovaj umetničko-bračno par ovekovečila na prelepoj fotografiji, koja je izložena na postavci u Muzeju Dali.
Iako je svoju zvaničnu fotografsku karijeru okončala još 1954. sve prijatelje Milerova bi fotografisala u intimnim momentima, trenucima opuštanja u svom domu u Ferlisu.
„Možda je Pablo Pikaso osoba koju je Milerova najviše fotografisala. I njene slike otkrivaju svu posebnost i intimnost njihovog višedecenijskog prijateljskog odnosa. Milerova i Penrouz su obožavali Pikasa“, navodi se u katalogu izložbe Muzeja Dali.
Ne samo što je Li Miler fotografisala slavnog španskog slikara, već će kasnije i njen suprug napisati biografiju velikog umetnika.
I baš na tom mestu, na farmi u Saseksu slavni španski slikar Pablo Pikaso, kako je govorio, naučio je da voli mleko engleskih krava, roštilj na travnjaku, mešavinu viskija i sode, kao idealno piće pred počinak. Shvatio je i kolika je važnost kuvanog doručka. I naravno čaja! A za gostoprimstvo bi se „oduživao“ tako što bi islikao pločice pored peći i šporeta svoje domaćice!
Li Miler preminula je u svom domu 1977. u 70. godini života od raka, a nakon kremacije njeni posmrtni ostaci posuti su po bašti farme u Saseksu.
