Kako su među filmskom publikom sve popularniji dokumentarci i biografske serije ili filmovi, tako su među čitaocima sve traženije biografske knjige ili autobiografska štiva. Tu spada i epistolarna literatura, pisma koja su pisci slali svojim kolegama, izdavačima ili dragim i bliskim osobama. Publicista i pisac Radovan Popović (Dub, 1938) objavio je nedavno za izdavačku kuću Agora knjigu “Srpska epistolarna antologija 20. veka”, jedinstveno delo koje je zahtevalo mnogo truda i koje predstavlja pravu poslasticu za sve ljubitelje književnosti.
Šta su i kome pisali u svojim pismima Crnjanski, Andrić, Danilo Kiš, Borislav Pekić, Radoje Domanović, Isidora Sekulić, i drugi veliki srpski pisci, zastupljeno je u ovoj knjizi u tvrdom povezu na 566 strana. U današnje vreme interneta, više niko ne piše klasična pisma, tako da je epistolarna literatura odavno u izumiranju i zato je ovo delo još značajnije.
Predstavljamo vam jedno životno i simpatično pismo Laze Kostića koje je napisao svojoj supruzi Juli, kada se našao u finansijskom problemu.
Sremski Karlovci, jula 1907.
„Draga moja Julo,
Ja sam ti na velike muke. Na putu od manastira Grgetega do Karovaca ispao mi buđelar iz džepa i iz kola, a nisam osetio. Čim u Karlovci opazim, odmah uzmem druga kola, pa natrag u Grgeteg, u nadi da je možda tamo ispao kad sam bio na prohodu. Svud su ga tražili, al’ ni traga ni glasa. U njemu je bilo 270 kruna i ja ostadoh gotovo bez krajcare. Nisam celu noć zaspao od brige i jeda.
Ja bih odmah došao kući, ali preksutra hoće Predić da me počne molovati. Meni dabome sad nije do toga, al’ kad bih utekao, to bi značilo prezreti takog umetnika. Moram izdržati, i smislio sam ovako:
Od tebe više neću iskati ni pare, osim ako mi možeš poslati onih 100 kruna što si i onako obećala poslati za nedelju dana (o mom polasku bilo je rečeno dve nedelje). Nego čujem da mi je Matica Srpska odredila 300 kruna za „Romea i Juliju”, pa mislim da mogu dobiti a konto bar 100 kruna. To mi može biti dosta da ostanem ovde još jednu nedelju i platim M. Saviću. A od nedelje dolazim, ako Bog da, kući.
Nadam se da ćeš na to pristati i da me nećeš mnogo karati radi moje smetenosti, a to će me naučiti pameti, makar u mojoj 66-oj godini.
Gledaću da ti nađem i željenu Milku. Ako nema, naručiću.
Ljubi te i grli
navek tvoj
Laza“
Knjigu “Srpska epistolarna antologija 20. veka” sa popustom možete kupiti na sajtu Izdavačke kuće Agora.
Bonus video: Božo Korpivica o romanu Milene Marković
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar