0
Međunarodna manifestacija vizuelnih umetnosti "Oktobarski salon - Beogradski bijenale" sinoć je svečano otvoren u Salonu Muzeja grada Beograda, pred brojnim zvanicama, umetnicima i novinarima.
Članica odbora manifestacije i kustoskinja Kulturnog centra Beograda (KCB) Danica Jovović Prodanović je predstavila mnogobrojni kreativni tim KCB-a koji je dobio „izuzetnu privilegiju da bude autor koncepcije“.
– Za ovih 60 godina Oktobarski salon je jedna od najdinamičnijih manifestacija u oblasti likovne i vizuelne umetnosti. Menja se kroz godine, menjali su se formati, bio je često kritikovan i preispitivan, što i jeste uloga publike i umetnosti – rekla je Jovović Prodanović.
Prema njenim rečima, na 59. izdanje Oktobarskog salona, čija je umetnička direktorka Zorana Ðaković Minniti, pozvan je najveći broj učesnika – preko 80 umetnika, istoričara umetnosti, kustosa, filozofa, arhitekata i drugih.
Jovović Prodanović je istakla da je Oktobarac tokom godina gostovao u raznim prostorima, a za njegovo 59. izdanje, koje traje do 4. decembra, otvorila su se vrata brojnih institucija poput Univerzitetske biblioteke, Biblioteke grada Beograda, Radio Beograda i Muzeja savremene umetnosti.
– Zaista smo se potrudili da preispitamo ne samo format izložbe nego i neke buduće sadržine. Nadamo se da će to biti neki odgovor za ono što je pred nama – rekla je Jovović Prodanović.
Gradska sekretarka za kulturu Nataša Mihailović Vacić je podsetila da je u fokusu Oktobarskog salona „preispitivanje nasleđa najvažnije manifestacije likovnog stvaralaštva kod nas“. Dodala je da želi da po završetku manifestacije tim Oktobarskog salona i gradska uprava, kao osnivač i pokrovitelj, probaju da nađu „kuda i kako dalje sa Oktobarcem“.
– Oktobarski salon kao da od devedesetih traga sam za sobom i svi mi ljubitelji Salona treba da ujedinimo snage i nađemo prava rešenja kao bi ostao impuls umetničkog stvaralštva za ovaj deo Evrope i odražavao brigu za nove generacije umetnika – ocenila je sekretarka.
Komuna Porodica bistrih potoka predvođena Božidarom Mandićem priredila je nešto ranije oko 18 časova hepening „Urlik za epohu“, a Milica Tomić svoj performans u Knez Mihailovoj ulici povodom početka 59. Oktobarskog salona. Tomić je izvela pred više desetina zainteresovanih „beogradsku ekstenziju“ „Edinburške izjave – Ko profitira od umetnosti, a ko pošteno zarađuje“, rada umetnika Raše Todosijevića iz 1975. godine.
Prateći tonski snimak govora Todosijevića, Tomić je svoje intervencije govorila u mikrofon stojeći u isušenoj fontani ispred sedišta Kulturnog centra Beograda, organizatora Oktobarskog salona. Pročitala je sa papira polučasovnu prostorno-semantičku ekstenziju Todosijevićevog rada uvođenjem aktuelnih pozicija i funkcija unutar „sistema umetnosti“.
– Lako je stajati na grbači Todosijevića i to je možda ono što u celoj stvari drži ovo sve. To što sam intervenisala i dodala je samo deo naše stvarnosti – rekla je Tomićeva.
Prema njenim rečima, Todosijevićev koncept pokazuje upravo da je „umetnost simptom društva i načina kako funkcioniše“.
Bonus video: Mrđan Bajić na otvaranju svoje izložbe
