Kurt Kobejn, nestanak struje i proročanska izjava o kraju benda: Kako je izgledao poslednji nastup Nirvane

Tokom kratkog nestanka struje usred zlokobne i napete pesme "Come As You Are", basista Kris Novoselić pristupio je mikrofonu i, pokušavajući da ispuni tišinu sa nekoliko beznačajnih komentara, izrekao je jezivo proročanstvo. "Mi smo na putu nizbrdo", rekao je pred 3.000 ljudi u publici, šaleći se da će njihov sledeći album biti hip-hop ploča. "Grandž je mrtav. Nirvana je gotova", piše "Independent".

Prema svim izveštajima, 1. marta 1994. u “Terminalu 1” u Minhenu bio je nesrećan nastup. Kako samo ime sugeriše, sada zatvoreno mesto bilo je preuređeni aerodromski hangar sa akustikom. Frontmen Kurt Kobejn, boreći se sa ozbiljnom zavisnošću od heroina i postajući sve bleđi iz nastupa do nastupa, odradio je poslednju pesmu "Heart-Shaped Box", morajući da se bori za visoke tonove. Iako su našli vremena za obrade pesama "My Best Friend's Girl" od The Cars-a i "The Man Who Sold the World" od Dejvida Bouvija, bend je napustio scenu poslednji put pre 30 godina, čak nisu ni odsvirali svoj kultni hit "Smells Like Teen Spirit".

Krisovi šaljivi komentari ubrzo su se tragično obistinili. Sledećeg dana, Kobejnu je dijagnostikovan težak laringitis i bronhitis - bolest koja ga je pratila tokom celog života - i, otkazavši sve preostale nastupe, otputovao je u Rim na lečenje. 4. marta upao je u komu nakon predoziranja šampanjcem i Rohipnolom u onome što će njegova supruga, Kortni Lav, opisati kao njegov prvi pokušaj samoubistva. Oporavio se i kratko bio na rehabilitaciji u Los Anđelesu, ali samo mesec dana kasnije, 8. aprila, pronađen je mrtav u svojoj kući u Sijetlu, presudivši sam sebi. Ultimativni mučenik i ikona grandža preminuo je u 27. godini.

Njegov menadžer Deni Goldberg, autor knjige "Serving the Servant" iz 2019. godine, bio je među grupom prijatelja i saradnika koji su organizovali medicinsku pomoć u kući u Sijetlu u poslednjim nedeljama Kobejnovog života. "Bilo mu je loše", rekao je Goldberg za “Independent” 2019. godine. "Pričali smo telefonom kad sam stigao kući i poslednji put razgovarao s njim. Nisam uspeo da ga izvučem iz depresije, nisam mogao da ga oraspoložim niti da mu pružim osećaj nade."

U Kobejnu je svet izgubio ne samo jednu od svojih najtalentovanijih rok zvezda, već i lidera jednog od najenergičnijih live bendova. Mnogi nastupi u kratkom sedmogodišnjem postojanju Nirvane bili su pravi rokenrol buntovi: scene divljeg, katarzičnog oslobađanja - ne samo za fanove panka i roka koji su bili oduševljeni Kobejnovom bolno napregnutom vrstom melodičnog grandža, već i za sam bend, koji je svirao svaki set kao da se bori da izađe iz mašine za sušenje.

"Nisu previše marili ako su promašili notu ili refren", kaže fotograf Čarls Piterson, koji je putovao s Nirvanom tokom čitave njihove karijere, i dokumentovao veliki deo rane grandž scene u Sijetlu fotografijama - mnoge od njih se pojavljuju u njegovoj novoj knjizi "Nirvana Čarlsa Pitersona". "To nije bio cilj, sviranje savršenih pesama. I to je zaista omogućilo Kurtu da skače i valja se po bini, baca se u publiku i radi šta god oseti da mora da uradi."

Kako je heroin sve više uzimao maha nad Kobejnom, a slava sve više gutala njegovu kreativnost, Piterson smatra da su nastupi Nirvane izgubili svoju iskru. "Nisam ih doživljavao više tako uzbudljivo", kaže Piterson. "Pomalo podsmehom nazivam turneju za album 'In Utero' 'Nirvana s rekvizitima'. Odsvirali su neke sjajne koncerte, ali nevinost je bila izgubljena." Takođe dodaje da se čini da se i prijateljstvo unutar benda raspalo. "Različiti autobusi za turneje, i prema onome što sam čuo, od '93. godine ili čak kasnih '92, vrlo malo međusobne interakcije iza scene između članova", kaže Piterson. "Dejv je jednostavno rok mašina koja bi verovatno mogla na turneji da bude svaki dan života i da to ne bude problem - ali mislim da je za Kurta, pogotovo, bilo teško da putuje kad je imao problem s drogom."

Taj poslednji nastup u Minhenu bio je koncert na kome se primetno osećala oslabljenost benda zbog njihovih problema. Nisu znali da je to njihov poslednji nastup, ali Piterson veruje da Nirvana verovatno više nije mogla da bude spasena ni u kom slučaju od tog trenutka. "Kobejn je imao toliko veliku narkomansku naviku da bi bilo vrlo teško za njih da nastave na isti način", kaže on.

Na kraju krajeva, možda je bio taj osećaj javnog izlaganja duše u nastupima Nirvane - način na koji je Kobejn ulivao svoju bol u svaki nastup u nadi da će je osloboditi - što ih je činilo tako uzbudljivim za gledanje. Bila je stvarna iskrenost u njihovoj patnji, očaj u njihovom besu. "Mogli su da se saberu i postanu još jedan Pearl Jam ili nešto slično", razmišlja Piterson. "Ali možda je i sva ta drama bila deo toga."

Bonus video: Džimi Hendriks: Živeo je kratko, ali je ostavio neizbrisiv trag u rokenrolu