Putenost Beatris Dal, šarm Žana Uga Anglada, njihova nepatvorena ljubav i frontalna golotinja, zavodljivost muzike i predivna fotografija su učinili da ovaj film ima posebno mesto u srcu svih koji su ga odgledali, kaže Aleksandar S. Janković, filmski i muzički kritičar, za Nova.rs, prisećajući se kultnog filma iz 80-ih “Beti Blu”.
Kako da ne bude poseban film koji je ljubavni, uvrnut, evropski, pa još francuski, sa preslatkom Beatris Dal i sa divnom i setnom muzikom na klaviru i saksofonu. Neobična ljubavna priča Beti i Zorga pravi je užitak za sve one koji ne vole klasične zaplete, već malo pomerenije stvari, ali da budu lepe i sa stilom. “Beti Blu” sve to pruža, on je još i komedija, ali i tragedija u isto vreme, propraćena predivnim slikama i prizorima malih priobalnih francuskih gradića.
„Beti Blu“, treći film u karijeri francuskog reditelja Žana Žaka Beneksa, kultno je ostvarenje iz 1986, po romanu „37,2 ujutru“ francuskog pisca Filipa Dežana. Oboje glavnih glumaca kasnije su ostvarili zapažene karijere: Žan-Ug Anglad nastupio je u ulozi Zorga, a nimalo zahvalna uloga mentalno obolele Beti proslavila je tada mladu Beatris Dal. Čarobnu muziku je uradio kompozitor Gabriel Jard.
Zorg (Žan-Ug Anglad) je ambiciozni pisac u tridesetim godinama koji radi kao majstor za održavanje kuća na plaži na obali Mediterana. Upoznaje devetnaestogodišnju Beti (Beatris Dal), impulsivnu devojku promenljivog raspoloženja sa kojom započinje strastvenu aferu dok žive u Zorgovoj iznajmljenoj kući na plaži. Nakon jedne svađe sa Zorgom, Beti ne može da iskontroliše svoj bes i razbija sve po kući. Tada pronalazi rukopise njegovog neobjavljenog romana i pročita ih u toku večeri zapanjena Zorgovom genijalnošću… Ovo je siže prvog dela filma koji se kasnije razvija u nepredvidljivom smeru, ali ide ka neminovno tužnom kraju.
Generacijski film
Aleksandar S. Janković, filmski i muzički kritičar, kaže za Nova.rs da je Beti Blu gledao u “formativnim tinejdžerskim godinama kada je gradio svoj filmski i muzički ukus”.
– Išao je zajedno sa Vendersovim „Pariz Teksasom“ sa nekim začuđujućim preklapanjima. Prvo imate oštećene glavne likove, jedan je katatoničan, drugi šizofren. Po oba protagonista kraj njihovih avantura nije najsrećnija okolnost, i u oba filma ikonička muzika je svet za sebe. Uvod u Beneksov bizaran svet „cinema du look-a“ sam doživeo u filmovima „Diva“ i „Mesec u slivniku“, ali kada ste tinejdžer, bizarnosti doživljavate kao način da se razlikujete od svojih vršnjaka koji su slušali grupe Valentino ili Plavi orkestar. Kada sam odgledao „Beti Blu“ desetak godina kasnije shvatio sam da je to film na koji ne bi trebalo da budem ponosan što sam ga voleo. Međutim, kada kontekstualizujuete i sistematizujete epohu i sve u vezi sa francuskom kinematografijom, ovaj film dobija svoje mesto kao veoma važan film osamdesetih, makar u mojoj generaciji – kaže Janković.
Kada se film pojavio, mnogi su bili zaljubljeni u seksipilnu i divlju Beatris Dal. Ona je bila simbol slatke čudakinje sa kojom obavezno idu problemi, ali ipak ne možete da joj odolite. To će do danas ostati njeno najvažnije i najbolje ostvarenje po kojoj je svi prepoznaju.
Nepatvorena ljubav i frontalna golotinja
Janković dodaje da je ”Beti Blu” kultni film “sigurno između ostalog i zbog savršene nesavršenosti glavne glumice”.
– Takođe, zbog uvodne scene, zbog koje niste mogli da pokažete roditeljima svoj omiljeni film iako ima „ona scena sa klavirom“. Svakako zbog fotografije i versatilne muzike Gabrijela Jarda. U svom bavljenju filmom, čitajući i knjigu „37,2 ujutru“ shvatio sam da je to permanentna temperatura šizofreničara, tako da ko je hteo, odmah je mogao da zna da je ovo manipulativni film tragičnog kraja o tako opakoj mentalnoj bolesti. Ali putenost Beatris Dal, šarm Žana Uga Anglada, njihova nepatvorena ljubav i frontalna golotinja, zavodljivost muzike i predivna fotografija su učinili da ovaj film ima posebno mesto u srcu svih koji su ga odgledali. Mislim da na ovom nivou ipak više volim film „Diva“ kako zbog neobične priče o pariskom podzemlju tako i zbog satijevske muzike Vladimira Kosme – dodaje Janković.
„Znao sam Beti nedelju dana, vodili smo ljubav svake noći. Prognoza je predviđala nevreme“, ovo su prve rečenice koje izgovara Zorg iz off-a dok gledamo početak filma sa scenom strastvenog seksa. Danas bi takav prizor bio normalan, ali za polovinu 80-ih za mnoge je to bio šok. Kada čitate po internetu, možda kritike filma nisu redom pohvalne, ali definitivno je u pitanju generacijski film koji je mnogima bio i ostao važan zbog svog specifičnog šarma i senzibiliteta.
Aleksandar Janković kaže da mu je „drago što i danas sreće studente koji priznaju da ih je ovaj film izmestio, što je dovoljan dokaz da je dobro ostario, kao i „Pariz Teksas“ na kraju krajeva“.
– Gledajući filmove sa Anom Karinom i Brižit Bardo kao ikonama Novog talasa kod Godara, mislim da Beatris Dal i Žan Žak Beneks na pomalo distorziran način predstavljaju kontinuitet ovog pokreta – zaključuje Janković.
Žan Žak Beneks je prvi igrani film „Diva“ režirao 1980. i za njega je dobio četiri Cezara. Njegovo drugo ostvarenje „Mesec u slivniku“ prikazano je 1983. u glavnom programu festivala u Kanu. Tri godine kasnije, Beneks je režirao „Beti Blu“, koji je bio nominovan za Oskara za najbolji strani film i u istoj kategoriji za Baftu i Zlatni globus. Režirao je još i filmove „Rozalin i lavovi“ (1989), „IP5: L’ile auk pachidermes“ (1992) i „Smrtonosni transfer“ (2001). Režisersko izdanje (director’s cut) „Beti Blu“, izašlo je 2005, koje je za skoro sat vremena duže od prethodne verzije filma.
Bonus video: Jovan Maljokovic – za Sofiju
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare