0
Istorijska drama s folklornim elementima i značajnim primesama horora i trilera "Đavolje vrelo" počinje kada žena baci bebu s litice u reku. Kažnjavaju je odsecanjem glave i prstiju. Početak najavljuje surovi horor, međutim radi se o običajima s kraja 18. veka u severnoj Austriji gde su duboko religiozni stanovnici, koji se osećaju grešnim, tražili spasenje tako što načine zločin i onda bivaju kažnjeni i razapeti.
Piše: Dejan Šapić
Tako su pronalazili izlaz misleći da će im počinjeni gresi biti oprošteni. Ako bi izvršili samoubistvo, po crkvenim običajima njihovoj porodici ne bi bilo dozvoljeno da ih sahrane.
U poplavi politički korektnih filmova, koji ukazuju na goruće probleme u društvu poslednjih godina, pojavio se novi talas ostvarenja koja govore o problemima mlađih žena. Sa većim ili manjim uspehom otvaraju teme – samostalnosti, seksualnosti, prava u modernom društvu i izazove s kojima se žene danas nose. Na Gete festivalu, koji je završen pre neki dan, u prepunoj Dvorani kulturnog centra Beograda gledali smo odličan iskorak iz aktuelnog tematskog i žanrovskog spektra savremenih ženskih drama, film „Đavolje vrelo“ austrijskih autora – tandem Severina Fijale i Veronike Franc.
Sve više se snimaju ostvarenja koja u osnovi imaju istorijske činjenice ili istinite lične priče. Pristupi se graniče sa radom na dokumentarnim filmovima a verodostojnost i istinitost su jedno od merila vrednosti na koje se kasnije pozivaju kritičari. Autori su se referisali na podkast u kojem američka istoričarka Keti Stjuart govori o fenomenu samoubistva putem posrednika u 17. i 18. veku. Kroz istoriju u Evropi je zabeleženo oko 400 slučajeva sudskih procesa, a namera autora je bila da putem osvetljavanja istorijskih dokumenata o ženama koje su izvršile zločin i bile kažnjene i ubijene, ukažu na porast depresije i različitih vidova posrednih samoubistava danas. Glavna junakinja predstavlja žene iz siromašnih sredina, koje se danas pamte po užasnim zločinima i zahtevu da umru na način koji im dozvoljava religija – “samoubistvo sa božjim blagoslovom”, kako su ga autori nazvali.
Kada se mlada Agnes puna želje za životom i stvaranjem porodice uda za Volfa odlazi od roditelja u udaljeno mesto. Muž kupuje kuću za zajednički život usred šume, što je opšte mesto u hororima, međutim ovo je psihološka drama prepuna folklora i zaplet ide u drugom smeru. U blizini je jezero sa ribnjakom gde sa njima zajedno radi i provodi vreme Volfova majka. Agnes ne uspeva da se uklopi u novu sredinu, a sve je pod većim pritiskom, zbog čega se povlači u sebe osećajući teskobu i melanholiju.
Dosta dobro je ukomponovana priča o teškoj svakodnevici života kroz postepeno otkrivanje rituala i običaje tadašnjeg društva. Na primer – da se odsečeni kažiprst stavlja ispod kreveta kako bi mladencima doneo plod i prinovu. Puno je primera lokalnog folklora sa igrom i pesmom koji oživljavaju ovu turobnu i mračnu priču.
Više puta se ističe veliko siromaštvo, preciznije velika glad stanovništva. Kada radnici završe posao u ribnjaku dobijaju po jedno parče hleba. Do drugog ne mogu, čak ni trudna žena.
Jasno je postavljena uloga žene u siromaštvu koja vredno radi u kući i na polju, u ovom slučaju na ribnjaku. Njeno je da rađa decu i da sluša muža ali najpre muževljevu majku kao najstarijeg člana porodice. Iako je to patrijahalna sredina u srednjem veku u prvom planu su starije žene koje donose odluke i naređuju. Pravila su određena već uspostavljenim normama. Insistira se na veri kroz ulogu crkve u društvu i verskim dogmama.
Noć u šumi je uvek bila inspiracija za mračne horor teme, a ovoga puta ključne scene se odvijaju tokom dana u gustoj šumi gde Agnes, prateći tragove onih koji su počinili samoubistva, dolazi do rešenja svojih problema.
I dve scene u filmu najbolje opisuju tadašnje vreme. Posle više neuspešnih iscrpljujućih pokušaja da se približi mužu Volfu i da dobiju dete Agnes želi da pobegne od njega i njegove majke i vrati se svojoj porodici. Tek kada se ozbiljno razboli, muž je vraća kući iscrpljenu noseći je preko desnog ramena kao neku staru krpenu lutku a u levoj ruci u džaku nosi njene spakovane stvari. Ovaj široki plan otpozadi kako Volf nosi dva tereta – jedan u ruci, drugi na ramenu – simboliše sudbinu žene koja ne ispunjava očekivanja tadašnjeg društva.
Druga ključna scena je u trenucima slavlja i veselja stanovnika pred pogubljenje Agnes. Nepoznata prelepa plava devojčica se gleda sa Agnes koja je prekrivena belim platnom, maskom preko lica. Muzika svira, narod se veseli…. Da li ona zna da je čeka ista sudbina kao i Agnes ako ne bude bila poslušna?
„Đavolje vrelo“ Severina Fijale i Veronike Franc austrijsko-nemačke koprodukcije je treći igrani film ovog autorskog tandema i austrijski kandidat za 97. Oskara za najbolji međunarodni film. Premijera je bila na Berlinalu na kom je film osvojio Srebrnog medveda za umetnički doprinos, a na Sarajevo film festivalu je prikazan u selekciji „U fokusu“. Producent filma je Urlih Zajdl, za kojeg je udata Veronika Fran, scenaristkinja većine njegovih ostvarenja.
Verno je prenesena atmosfera iz prošlosti sa odličnom kostimografijom, ogoljene estetike i „pomerenih“ (čitaj bolesnih) scena tipičnih za filmski pečat Zajdla. Zapažena je prva značajna uloga (Agnes) glumice Anje Plaš inače poznate po komponovanju muzike za filmove. Preporuka za gledanje, samo bez male dece.
Odličan iskorak Sunčice Šido kao selektorke 13. Gete festa da, pod sloganom „Optimistično dezorijentisani”, pretežno mejnstrim publici prvi put prikaže dramu sa surovim scenama nalik hororu. Da je publika zrela za tako nešto pokazala je prepuna sala DKC Beograd. Film je odgledala do kraja, a samo nekoliko posetilaca je u poslednjim minutima izašlo sa projekcije. Neka se spreme Novi Sad i Niš, na njih je red. Gete fest je u Novom Sadu (17-20. oktobar, KCNS) i u Nišu (24-27. oktobar, Sinepleks).
Bonus video: Gete fest