"To lice me je zgrabilo i nikad me nije puštalo": Kristofer Nolan otkrio šta ga je inspirisalo za "Džokera" Hita Ledžera

Nolan je među nekoliko vodećih ličnosti iz sveta umetnosti koje su govorile o Bejkonovom uticaju na njihov život i rad, a uoči sutrašnjeg svečanog otvaranja izložbe Nacionalne galerije portreta "Francis Bacon: Human Presence".

- Negde u tinejdžerskim godinama, na izletu u "Tejt", primetio sam poster za Bejkonovu retrospektivu, na kome je bilo lice iz jednog od njegovih triptiha. Blede, prošarane crte lica su me zgrabile i nikada nisu puštale, krasile su razne zidove u različitim stanovima sve dok nisu postale otrcani nered. Godinama kasnije pokazao sam sliku Hitu Ledžeru dok se spremao da igra Džokera u "Mračnom vitezu", i on je istog trena zasvetlio. To je inspirisalo šminku za lik na najtaktilniji način!

Nolan, poznat po svojim holivudskim blokbasterima sa složenim pričama, kao što su “Memento”, “Interstellar”, “Tenet” i trilogija “Mračni vitez”, rekao je da videti Bejkona „u telu“ znači razumeti kako medij prenosi poruku, piše "Gardijan".

- Možda zato vidim Bejkona kao film – izobličenja materije i vremena evoluiraju iz samog ulja i platna. Kao da je Bejkon želeo da sama slika ima produktivnu neodređenost skice, da zaobiđe doslovno i poveže nas sa emocionalnim mogućnostima ugrađenim u boju. Njegov rad me inspiriše na mnogo načina!

Izložba prikazuje Bejkonovu karijeru tokom više od 50 godina, istražujući umetnikov angažman kada je reč o portretima iz kasnih 1940-ih. Pored autoportreta, uključuje i portrete ličnosti kakve su Lusijan Frojd, Piter Lejsi i Džordž Dajer.

Portreti će biti prikazani pored retko viđenih fotografija i portreta Bejkona iz kolekcije NPG-a, koje su snimili fotografi uključujući Sesil Biton, Arnold Njuman...

Druge ličnosti koje su odale počast Bejkonu i njegovom radu su dizajnerka Bela Frojd, slikar Natanijel Meri Kvin i Džon Mejberi, koji je režirao Bejkonov biografski film "Ljubav je đavo".

Bela Frojd, ćerka slikara Lusijana (unuk Sigmunda Frojda) – koji je bio jedan od Bejkonovih najbližih prijatelja – prisetila se da je prvi put videla njegovo delo sa 11 godina tokom posete “Tejtu” sa svojim očuhom:

- Odjednom mi je pljesnuo rukom preko očiju i rekao: 'Ne smeš ovo da vidiš, to je nemoralno'. Stajali smo ispred triptiha "Tri studije za figure u osnovi Raspeća"... Od tada volim njegov rad!

Nekoliko puta je srela Bejkona sa svojim ocem i sećala se „njegovog briljantnog razgovora, šokantnog, divno smešnog”:

- Bila sam previše stidljiva kao 14-godišnjakinja da izgovorim reč i ćutke sam upijala sve. Uvek sam gledala njegov rad da bih dobila osećaj uzbuđenja. Nosila sam jedan od njegovih kataloga u moju lokalnu farbaru da ih nateram da pomešaju dobre narandže i ljubičice kada sam tražila boje za projekte enterijera!

Meri Kvin poznat po kompozicionim portretima u stilu kolaža koji prikazuju unakažena lica, rekao je da je bio doveden do suza kada je video izložbu Bejkonovih slika 2022.

- Od tada ostaje postojanost tog transcendentnog iskustva, kao da smo Frensis Bejkon i ja nekako povezani!

I Džon Mejberi se prisetio da je bio student umetnosti kasnih 1970-ih kada je video Bejkona kako se „šunja ili izlazi iz restorana”.

- Bejkon je živeo život smelo! Bio je neverovatan učitelj čiji uticaj i danas odjekuje.

Frensis Bejkon rođen je 1909. godine u Dablinu, ali je odrastao u Engleskoj. Svoje detinjstvo je često opisivao kao „komad leda“. Iako astmatičar, bio je odbacivan i fizički kažnjavan, čak bičevan od strane roditelja zbog svoje homoseksualnosti. Napušta dom sa 17 godina i obilazi Berlin, Pariz, a u Londonu, gde se skrasio, vrlo brzo se nameće u gej i intelektualnim krugovima.

Turobni motivi iz detinjstva redovno su „isplivavali“ na njegovim slikama. Na njegovim portretima osobe se, kao u astmatičara, sa razjapljenim ustima bore za vazduh. Bejkonove figure imaju izopačena i groteskna lica.

Preminuo je u Madridu 1992. godine kao jedan od najcenjenijih umetnika svoga doba.

Bonus video: Pikaso