1
Zagonetno ubistvo odigralo se u luksuznom rizortu na maglovitim Himalajima. Ko je krivac, pita se grupa turista koja je u magično planinsko odmaralište došla da predahne. Iz grupe se odmah izdvaja jedan par koji, umesto odmora, počinje da izigrava privatne detektive kako bi razotkrio zločin.
Ovo je siže nove filmske priče bazirane na romanu „kraljice zločina“ Agate Kristi. Specifičnosti ove priče jesu te što nema ni Herkula Poaroa, ni Gospođice Marpl, ali i to što prva dama krimi romana prvi put stiže u Indiju.
Iako je do sada snimljeno više od 45 filmskih ostvarenja po romanima Agate Kristi, nikada nijedno njeno delo nije ekranizovano u jednoj od najvećih filmskih produkcija na svetu – bolivudskoj. Tog poduhvata prihvatio se indijski reditelj Višal Bhardvaj koji čitav projekat drži pod velom tajne.
Osim kratkog sižea sa ubistvom u himalajskom rizortu, kao i da su dva lika pevači klasične muzike, nije raspoložen da priča mnogo o filmu koji uskoro počinje da snima. Ne zna se naziv ostvarenja, niti koje je delo Kristijeve poslužilo za scenario. Otkrio je jedino da ga je napisao tokom karantina zbog koronavirusa, kada je pobegao iz Mumbaja u svoju planinsku kuću.
Spisateljica krimi romana prvi put „stiže“ u Indiju zahvaljujući tome što je kompanija „Agatha Christie Limited“, koja se stara o zaostavštini slavne Britanke, ustupila licencu na jednu od njenih priča indijskom reditelju.
– Uradili smo mnogo adaptacija širom sveta i svaka zemlja uvek ostavi svoj trag na delu Kristijeve. Ne sumnjam da će i ovoga puta biti tako – kazao je za BBC Džejms Pričard, praunuk britanske spisateljice i izvršni direktor „Agatha Christie Limited“.
Da će Agata Kristi biti „u sigurnim rukama“ potvrđuje i biografija reditelja budućeg ostvarenja. Bhardvaj, koji je jedan od najcenjenijih indijskih sineasta, tokom protekle dve decenije režirao je i producirao petnaestak filmova. Među ostvarenjima 55 – godišnjeg autora naročito se izdvajaju njegove adaptacije Šekspirovih komada „Magbet“, koji se u indijskoj verziji zove „Maqbool“, potom „Otela“ (Omkara) i „Hamleta“ (Haider).
Vishal Bhardwaj Sets up Agatha Christie Indian Film Franchise (EXCLUSIVE) https://t.co/AF6gZVcyWC pic.twitter.com/6vhBlcxCVO
— Variety_Film (@Variety_Film) October 18, 2020
Kada je „Omkara“ prikazan kritičar „Gardijana“ Piter Bredšo pohvalio je smeštanje radnje Otela u moderno selo u Indiji.
„Bolivud koji tako otvoreno promoviše fantaziju i romansu po stilu možda i najviše podseća na atmosferu Šekspirovih komada“, napisao je Bredšo.
Prvi reditelj u Bolivudu, koji je imao hrabrosti da se dotakne dela Kristijeve, nekada je radio kao kompozitor, a njegovi filmovi prkose tamošnjim standardima. Za sebe kaže da klišee bolivudske produkcije – porodični slomovi, borba dobra i zla, ljubavne intrige, odmazde, spasenja – voli da „istumba“.
Objašnjavajući zašto je njegovo sledeće filmsko delo inspirisano romanom Agate Kristi, on za BBC kaže da je „zaluđenik za krimiće“. Još od srednje škole upijao je romane britanske spisateljice, a iz njenog opusa izdvaja „ABC ubistva“ i „Ubistvo u Orjent ekspresu“. A Tarantinove „Petparačke priče“, kao i Hičkokov „Konopac“ ponukali su ga da se posveti filmskoj režiji.
I kao da je sasvim prigodno da tačno stotinu godina od kako je objavljen prvi roman Kristijeve „Misteriozna afera u Stajlsu“ ona konačno stigne i do Bolivuda.
– Moj cilj jeste da stvorim lik novog detektiva u svom filmu. Sviđa mi se ideja o dvoje ljudi, koji inače nisu detektivi, da na kraju reše zločin. Priča možda neće biti baš odana tekstu Kristijeve, ali hoće njenoj spisateljskoj duši. Ako sve protekne kako treba, ovo će biti početak filmske trilogije po delima Agate Kristi – kazao je Bhardvaj.
Podsetimo, poslednji film o avanturama Herkula Poaroa „Ubistvo u Orjent ekspresu“, koji je, u režiji Keneta Brane, premijerno prikazan 2017. godine, videlo je gotovo 50 miliona ljudi širom sveta, a na blagajnama je inkasirao oko 350 miliona dolara. Do kraja godine očekuje se premijera još jednog ostvarenja po romanu Agate Kristi – „Smrt na Nilu“, koji opet režira i u kome ulogu Poaroa tumači slavni britanski glumac Kenet Brana.
Agata Kristi, tvorac dva najpoznatija fiktivna detektiva – Herkula Poaroa i Gospođice Marpl, napisala je 66 krimi romana i više od 150 kratkih priča. Njene knjige na engleskom prodate su u tiražu od preko milijardu primeraka, a isti tiraž imale su i njena dela prevedena na više od stotinu jezika. I danas važi za najprodavanijeg ženskog romanopisca, a samo u prošloj godini njene knjige prodate su u tiražu od dva miliona primeraka širom sveta. Njeni romani poslužili su kao scenarija za brojne TV produkcije, ali i za 45 filmskih ostvarenja, tokom prošle godinie širom sveta izvedeno je oko 700 pozorišnih komada po motivima dela Agate Kristi.
