1
Problem o autorskim pravima je star koliko i naša kinematografija i tu najgore prolaze autori, kaže za Nova.rs proslavljeni dramski pisac i akademik Dušan Kovačević.
Film „Ko to tamo peva“ reditelja Slobodan Šijana, snimljen po Kovačevićevom scenariju, uz besprekornu sliku i zvuk i opcioni titl na engleskom jeziku na jutjub-kanalu Centar filma, kako je saopšteno, prvog dana je imao više od 50.000 pregleda. Na jednom drugom kanalu kopiju nešto slabijeg kvaliteta za sedam godina je videlo pet miliona ljudi.
– Taj film je snimljen pre 42 godine. Mi smo kao autori potpisali takozvane tipske ugovore i oni nikad nisu menjani. Za „Ko to tamo peva“ dobio sam 5.000 nemačkih maraka i to je sve do danas. A film je prodat u više od 40 zemalja, bile su milionske reprize, ne znam koliko ih je televizija vrtelo ovde, a i danas se prikazuje u nekim bioskopima u svetu. Nije to priča samo o meni, ja sam scenarista u „Ko to tamo peva“, nego i o Šijanu i drugima koji se potpisuju kao autori.
Naš sagovornik ukazuje da je, kad je reč o autorskim pravima, to regulisano pristupnim poglavljima za ulazak u Evropsku uniju, gde je jednom rečenicom sve rečeno i rešeno: „Sva autorska prava se vraćaju autorima“.
– Ovo je priča o svim filmovima koje sam radio. I ne samo što se taj zakon krši na nivou državnih televizija, koje ne poštuju autorski integritet, što važi i za druge oblasti umetnosti, već i prodajom privatnim televizijama koje film seku dva-tri puta reklamama. Znači, oštećuju vas materijalno i skrnave ono što ste radili.
Srpski akademik podseća da su stalno davana obećanja da će se nešto regulisati i taj problem rešiti:
– Nešto malo jeste, ali toliko minimalno kao neka vrsta poštovanja, honorara, da o tome ne vredi pričati.
Za Centar film kaže da je posebna priča i da bi o njemu mogao da govori satima, jer je učestvovao u stvaranju te kuće od Dušana Perkovića, Milana Žmukića, Đorđa Milojevića, koji su pokrenuli to da bi posle došli neki drugi ljudi.
– I kada sam pokušao da rešim problem autorskih prava u svoje vreme, ustanovio sam, na primer, da je „Balkanski špijun“ preprodat pet puta. Rečeno mi je da su ga svi kupci legalno kupili zato što je prvi ugovor bio problematičan. A u njemu stoji da se odričete svih prava za određenu nadoknadu. To je taj tipski ugovor iz socijalističkog vremena. I tako je neko zaradio milione, a vi kao autor 5.000 maraka. Dvoje ljudi iz Centar filma mi je reklo da su kupili kuće na moru u Crnoj Gori na osnovu „Balkanskog špijuna“.
O tome da li je neophodno da Srbija uđe u EU da bi autorska prava bila poštovana, Kovačević kaže da mi sve stvari koje se tiču kulture rešavamo pod pritiskom.
– Ona je u odnosu na ostala društveno-politička zbivanja negde uvek bila skrajnuta, i to je ukorenjeno u našoj tradiciji. Kada prođu izbori, onome ko je najlošije prošao da se ovaj resor, a da ne pričam o procentu iz budžeta koji se odvaja za kulturu. Ja sam svedok toga 50 godina.
Sledeće godine u Ateljeu 212 biće obeležen veliki jubilej – pet decenija od izvođenja „Maratonaca“ i „Radovana Trećeg“.
– U tom pozorištu ove predstave su praizvedene 1973. godine. „Maratonci“ će deceniju kasnije, odmah nakon „Ko to tamo peva“, biti na filmskom platnu, tako da sve ovo što sada pričam važi i za to ostvarenje – kaže Kovačević.
O isterivanju pravde sudskim putem i ne razmišlja:
– Ne mogu da uđem u pravnu proceduru iz dva razloga. Prvo, ne volim da se sudim, to mi je ispod časti, a drugo, i da se sudim, ne bih dobio ništa. Tako da dođe sve na isto. Ono što je uteha u ovoj priči jeste što je film „Ko to tamo peva“ bio među odabranima za 70 godina Kanskog festivala, koji ga je predstavio kao deo svoje najbolje produkcije. To ostvarenje ostaje sa tim sjajnim glumcima koji su neponovljivi u tom autobusu i ta priča će se vrteti i kad nas ne bude bilo.
Podsetimo, u jednom od najpopularnijih naših filmova svih vremena igraju Pavle Vuisić, Aleksandar Berček, Danilo Bata Stojković, Milivoje Mića Tomić, Dragan Nikolić, Boro Stjepanović, Neda Arnerić, Taško Načić, Slavko Štimac… Snimljen je 1980. godine. Radnja se odvija u autobusu firme „Krstić i sin“, kojim za Beograd, u proleće 1941, kreće grupa ljudi baš dan uoči bombardovanja prestonice.
Bonus video: Dušan Kovačević – Ko to tamo snima
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
