8
Nakon sinoćne premijere dve epizode serije "Sablja" u Narodnom pozorištu u Sarajevu ekipa koja stoji iza ovog poduhvata susrela se danas sa novinarima na Festivalskom trgu i konačno otkrila kada će početi emitovanje na RTS-u.
Sve je počelo polovinom februara projekcijom dve epizode u Beogradu, nastavilo se u Kanu, a sada i u prestonici BiH. Dugoočekivana serija o ubistvu srpskog premijera Zorana Đinđića sinoć je, doduše samo dve epizode, prikazana u okviru 30. Sarajevo film festivala. I danas je deo ekipe ove serije govorio o motivima za ovaj golemi poduhvat, ali i o utiscima nakon jučerašnjeg prikazivanja u Sarajevu.
Koreditelj i koautor „Sablje“ Vladimir Tagić podsetio je da je sarajevska publika treća u svetu koja je imala priliku da vidi prve dve epizode:
– Prva projekcija bila je u Beogradu, druga u Kanu i treća u Sarajevu, što je nama kao autorima pružilo različit presek doživljaja. Beogradska publika je doživljava vrlo lično, u Sarajevu, uglavnom, znaju političku situaciju tokom 90-tih i početkom dvehiljaditih, ali nisu direktno involvirani u to, a u Kanu, neki od onih koji su je gledali, nikada nisu ni čuli za Đinđića. Prvi put su ga upoznali kroz našu seriju. To nam govori koliko smo priču uspeli da napravimo razumljivom, ali opet da je ne pojednostavimo da postane banalna. Posle tri projekcije čini mi se da smo uspeli da napravimo balans.
Uz Tagića, koautor i koreditelj Goran Stanković izrazio je zadovoljstvo što je serija prikazana u Sarajevu, jer su ranije, s drugim projektima, bili deo ovog festivala:
– Ova serija je počela da se razvija 2019. baš ovde, u Sarajevu, na pič projektu u okviru Sinelink industri dana. I srećni smo zato što smo imali priliku da je podelimo s publikom baš ovde. Drago nam je i što u Sarajevo dolazimo s nagradom iz Kana. Uvek se nadate nagradama, ali nas je to priznanje u Kanu za najbolji ansambl obradovalo. To je najbolja nagrada. Da smo je dobili za režiju, ili scenario, ili muziku, to bi bilo lepo, ali to je samo za pojedinačne sektore, a ovo je za najbolji ansambl. To znači da su naši glumci bili najbolji na celom festivalu, i da smo svi zajedno tome doprineli. U Kanu smo shvatili da ova priča uspeva da komunicira s ljudima koji nisu iz našeg regiona i da se povezuju s onim što smo mi proživeli devedesetih i početkom dvehiljaditih.
Jedan od koscenarista serije Dejan Prćić objasnio je da je za pisanje predloška koristio sve čega se domogao:
– Bilo je mnogo dokumenata, čitali smo sve transkripte suđenja. Tražio sam sve do čega sam mogao da dođem. Imao sam sedam godina kada je ubijen Zoran Đinđić i kasnije sam shvatio da je dobra stvar što nisam mnogo znao o tome, jer sam mogao objektivnije da sagledam sve. Koristio sam za pisanje knjige, gledao emisije poput „Insajdera“, imao smo konsultante, čitao zvanične policijske i sudske dokumente, gledao sate i sate video snimaka, čitao stotine i stotine stranica…
Tagić je objasnio da je autorima motiv za seriju o ubistvu premijera Đinđića bilo to što je taj čin istorijski trenutak koji je definisao jedno društvo i generaciju:
– Za našu generaciju to je najtragičniji događaj. Kad se pomene ubistvo Zorana Đinđića svi znaju gde su bili i šta su radili tog marta 2003. godine. Kao što se neke prethodne generacije sećaju trenutka smrti Tita. To ubistvo obeležilo je celu jednu generaciju i čini mi se da se u toj tački sumira naša prošlost I budućnost. Impuls nas je vukao da to treba da uradimo – kazao je Tagić, priznavši da je upravo taj strašan događaj njega lično politički probudio, i da je tad shvatio da želi da „zna gde živi“.
Glumac Feđa Štukan, koji u seriji igra policajca s kojim Boris, detektiv (igra ga Ljubomir Bandović) radi na slučaju ubistva Đinđića, ocenio je da posebnu težinu sarajevskoj projekciji daje to što svi oni u BiH nisu tačno znali šta se tad, te 2003. desilo.
– Kad je ubijen Đinđić imao sam 28 godina, sećam se gde sam bio u Sarajevu kad se to desilo i šta sam radio, ali nismo znali mi ovde puno detalja. Nisam, valjda, bio dovoljno probuđen. Bilo je izazovno raditi seriju, jer kad se spremaš za ulogu, moraš dobro da proučiš ko je taj lik, čime se bavi, da bi ono što govori imalo značaja…
A glumac Marko Marković, koji u „Sablji“ tumači Bebu Popovića, podsetio je da je on bio, do trenutka ubistva, jedan od najbližih Đinđićevih saradnika, zbog čega je spremajući se za rolu gledao maltene sve njegove intervjue, istupe u javnosti, čitao…
0
2
0
– Svako od nas u ekipi imao je odgovornost prema liku i delu Zorana Đinđića. Evo i danas, 21 godinu kasnije, kad prođem tom ulicom u kojoj je ubijen, ne mogu a da ne pomislim na taj strašan trenutak. To je poput engleske vrste tragedije. I baš zbog svega toga i odgovornosti prema tom čoveku, ne samo da smo morali da snimimo seriju, već smo u nju verovali svim srcem – istakao je Marković, a Anđelika Simić, koja igra Ljiljanu Buhu, prisetila se da je u trenutku ubistva premijera trebalo da igra premijeru u pozorištu u Somboru, koja je naravno bila je odložena:
– I juče sam gledala drugi put prve dve epizode, a prvi put je to bilo 14. februara u Beogradu. Svašta se desilo od tada. Tu gledamo priču o ubistvu premijera, a dva dana kasnije, 16. februara je u Rusiji, u zatvoru umro Aleksej Navaljni, pod čudnim okolnostima, a tri meseca kasnije izvršen je atentat na slovačkog premijera. I zato mi je, posle sinoćne projekcije, glavni utisak bio koliko je ta naša priča, koja je konkretna i tiče se jedne zemlje i društva, bliska s generalnom slikom u svetu. I to me malo plaši – navela je Simić, dodajući da je svako od njih u ekipi shvatio seriju kao veliku odgovornost, i da je to „u svakom segmentu vrhunski odrađen posao, koji će publika znati da ceni“.
Upitani zašto su Mićanovića odabrali da tumači bivšeg premijera Tagić je ovako odgovorio:
– Kao što je Đinđić bio atipičan Srbin, dakle nije pio, nije tukao ženu, tako je i Mićanović atiptčan. Iako ne liči na Đinđića, to nam nije bilo bitno, kao ni to da li će da priča brže, poput Zorana ili sporije. Nije to suština ove serije.
Marković je podsetio da su uoči ubistva mediji praktično satanizovali Đinđića:
– Pripadao sam grupi ljudi koja nije verovala da će nam s Đinđićem, kad je postao premijer, baš odmah biti bolje, ali mediji, kad god bi on pokušao nešto da napravi, da iskorači napred, vukli su ga unazad. Kad njega nema, nema kajanja, ali ima odgovornosti. To smo dužni. I u tom smislu sam ponosan na ekipu koja se pokonila liku Zorana Đinđića – naglasio je Marković, dok je Stanković podvukao da kad se takva tragedija dogodi usred belog dana, to pokazuje koliko je trulo jedno društvo.
Đinđić je, kako je podsetio Tagić, govorio da ne može jedan narod da konstantno donosi pogrešne odluke i da očekuje nešto dobro.
– Ukaže vam se takva šansa s Đinđićem, koji naravno nije bio savršen, ali je bio neka svetla tačka, garant budućnost. Za to ubistvo se nije platila cena, a mora biti plaćena – ocenio je Tagić, a imao je interesantan odgovor na pitanje kako bi Đinđić reagovao na političku situaciju u Srbiji danas:
– Mislim da bi Srbija, da je Đinđić živ, bila na istom mestu, zato što bi se on davno povukao iz politike. Da nije ubijen, mislim da bi već 2005. izgubio izbore, pitanje je čak da li bi njegova stranka prešla cenzus. Saznali smo iza kulisa da je on svojoj supruzi stalno obećavao da će prestati da se bavi politikom. Verovatno bi otišao u Nemačku i bio profesor filozofije…
Goran Stanković je ukazao da im je još jedna ideja, prilkom stvaranja serije, bila da otvore dijalog.
– Bilo bi fenomenalno da serija otvori vrata koja su dugo zatvorena. I dok serija ne bude emitovana u Srbiji ne možemo da idemo dalje. Mi živimo u podeljenom društvu i takve reakcije na seriju i očekujemo – kazao je Stanković i otkrio konačno kada će početi da se emituje na RTS-u. A podsetimo trebalo je to da se desi još krajem februara, no odloženo je zbog poziva na festival, odnosno Kan. I eto, trebalo je doći u Sarajevo da bismo saznali kada ćemo seriju i kojom dinamikom gledati na RTS-u:
– Od 2. novembra počinje emitovanje na RTS-u. Po dve epizode biće prikazivane svakog vikenda – otkrio je Stanković.
Bonus video: Sarajevo
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare