"Ja sam Feniks i opet se vraćam, uvek sam početnik i uvek učim", reči su nedavno preminulog slikara i vajara Miloša Šobajića koje su emitovane danas u Skupštini grada Beograda na komemoraciji povodom njegove smrti. Komemoracija povodom smrti velikog srpskog umetnika održana je u prisustvu porodice i užeg kruga bliskih prijatelja.

Pored pomenutog govora emitovana je i njegova omiljena kompozicija „Istoria de un amor“.

Profesor Darko Tanasković, predsednik žirija Vukove nagrade koju je dobio Šobajić, istakao je da je umetnik bio stvaralac dela univerzalne vrednosti, izuzetno produktivan sa 80 samostalnih i čak 150 kolektivnih izložbi.

„Labudovu pesmu je doživeo upravo sa nedavnom izložbom i promocijom knjige u Kombank Dvorani. Niko nije ni sanjao da će to biti njegov manifest, testament, epitaf“, rekao je Tanasković.

„Otkrio je veliku tajnu umetnosti u svojim remek-delima, u slikama je prisutan osećaj odustajanja od realnog“, ocenio je u svom govoru istoričar umetnosti Nikola Kusovac nagalsivši da je njegov talenat bio u duhu ikonopisaca.

„Toliko je isijavala ta umetnička, kreativna energija sa njegovih slika. Ta energija se mogla opipati. Miloš je takvu energiju imao do poslednjeg trenutka“, naveo je Kusovac opisujući Šobajića kao besmrtnog.

Direktor Beogradske filharmonije i pijanista Ivan Tasovac za Šobajićevu umetnost takođe kaže da je imala vulkansku energiju.

„Umetnost Šobajića je osamdesetih godina ostavila snažan pečat u Evropi i svetu. Sa srpskom kulturom mnogi u svetu su se upoznavali upravo putem njegovih monumentalnih slika. Za sve nas koji smo živeli u inostranstvu daleko od svog doma, dela ovog umetnika darivali smo drugima ne bi li na najbolji način pokazivali odakle dolazimo“, kazao je Tasovac i uporedio Šobajićeve slike sa snagom poslednje Betovenove sonate.

Miloš Šobajić biće sahranjen sutra na Novom groblju u Aleji zaslužnih građana.