1
Luiz Ignjasio Lula da Silva, u tri navrata predsednik Brazila, rođen je 1945. Odrastao je u siromaštvu u Sao Paulu i rano je napustio školu da bi pomogao svojoj siromašnoj porodici. I dostigao je prekretnicu kada je postao prvi član porodice koji je zarađivao više od minimalne plate. Iako je nevoljno uplovio u političke vode, bio je predsednik sindikata metalaca do svoje 30. godine, i predvodio štrajk koji je rezultirao boljim platama radnika.
Ovim podsećanjem na početke i uspon aktuelnog predsednika Brazila počinje dokumentarni film „Lula“.
– Bilo je vreme da radnici konačno porazmisle o tome da mogu da vladaju sopstvenom zemljom – izgovara potom prvi čovek Brazila u dokumentarcu Olivera Stouna i Roba Vilsona, koji je sinoć, u okviru specijalnih projekcija, doživeo svetsku premijeru na 77. Kanskom filmskom festivalu.
A šta posle sinoćne premijere kaže kritika? Ako je verovati bar jednom, i to kritičaru „Dedlajna“ najveći problem dokumentarca, kao i svih ostalih Olivera Stouna u kojima se pozabavio političkim vođama i ljudima kojima se divi jeste – sam reditelj.
– Stoun odaje utisak uljudnog „anketara“; a pitanja koja čujemo mogla bi se svesti na jedno: „Reci mi zašto si tako sjajan“… Ali, Lula da Silva je očigledno drugačija zver od Stounovih ranijih sagovornika, poput Vladimira Putina ili Fidela Kastra. No, sve i da je obožavalac lika i dela svog sagovornika opet to ne bi trebalo da mu stane na put kad je posredi postavljanje nezgodnijih pitanja koja bi dovela do nekih iznenađujućih odgovora – smatra kritičar uz zaključak da je, uprkos svim nedostacima, Oliver Stoun opet ispričao dobru priču.
A taj kontroverzni reditelj, sklon tokom čitave karijere donošenju raznorodnih storija, koji je ponovo ustalasao Kan, za „Varajeti“ je nakon premijere kazao da je korupcija jedina konstanta kroz istoriju.
– Korupcija je deo života, način života. Datira još iz vremena starih Grka, Rimljana, Vavilonaca. Kroz čitavu istoriju prisutna je korpucija, pa nemojmo biti nepopravljivi i bezrazložni optimisti koji u svemu pronalaze nešto dobro. Ne bi trebalo da mislimo da smo mi Amerikanci čisti i bolji od svih drugih. To je takvo sranje!
Ono što je, po sudu Olivera Stouna, najveći problem u današnjoj politici jeste novac:
– Ako ste siromašan čovek, ili pripadate srednjoj klasi, teško da ćete ikada doći u priliku da se kandidujete za predsednika SAD. To je moguće samo ako imate novac i korporativne sponzore. Novac kontroliše politiku u Americi. A ako odete u evropske zemlje, malo je drugačije. Izbori u Velikoj Britaniji ne koštaju toliko, bar nisu do skora. U Francuskoj imaju stroga izborna pravila. A nama u Americi je baš to i potrebno. Hajmo da sklonimo novac iz politike – apeluje Stoun.
Primećuje da danas postoje samo tri stvari:
– Imate život, smrt, a tu je i korupcija. I, to je ta skala. Ne možete da upirete prstom u drugu zemlju i kažete da je korumpirana, da predsednik treba da podnese ostavku, i da ako ne bude tako moramo da intervenišemo i pomognemo u svrgavanju režima. Ko smo mi da kažemo za nekoga da je korumpiran?
U Lulu zato Stoun ponovo polaže nade. Veruje da je brazilski predsednik, nakon dva mandata između 2003. i 2011, i potom čudesnog povratka 2022. kad je porazio Žaira Bolsonara na predsedničkim izborima, heroj. Odaje mu priznanje da je milione ljudi izvukao iz siromaštva i osnažio brazilsko društvo.
– Imao je dva neverovatno produktivna predsednička mandata. I bilo je divno, čini mi se da ne biste mogli da poželite dva bolja mandata – reči su američkog reditelja, koji se osvrnuo i na novi, treći Lulin mandat na čelu Brazila:
– Sviđa mi se njegov borbeni duh. Sviđa mi to kako je svima stavio do znanja da neće trpeti fašiste u vladi, da će ona biti čista.
U dokumetarcu Oliver Stoun dokumentuje Lulin pad. Ne samo s vlasti, zahvaljujući kojem je Žair Bolsonaro zaseo u predsedničku fotelju, već i suđenje, odnosno osudu na 12-godišnju zatvorsku kaznu zbog korupcije. Ali, Stoun za to krivi sudiju pod imenom Serđo Moro, koji je „šurovao“ s drugima kako bi bio pokrenut proces protiv Lule.
A naročito je to bilo jasno kad je postao ministar pravde za vakta Bolsonara.
– Postoje ozbiljni dokazi koji svedoče o neprikladnim Moroovim potezima – tvrdi Stoun, obrazlažući to time da je ovaj sudija delio poverljive informacije s američkim zvaničnicima tokom procesa protiv Lule. A to je još jedan dokaz da su SAD umešale svoje prste u previranja u tom regionu, što su decenijama radile i u Čileu i Salvadoru.
– Ako se pogleda istorija, imamo katastrofalnu statistiku u Južnoj Americi kad su posredi godine i godine intervencija. U poslednje vreme je „tiho na tom frontu“, ali znamo li zapravo šta se dešava iza kulisa – pita sineasta, koji ima 77 godina.
Ide čak toliko daleko da ne odbacuje mogućnost da su američki zvaničnici odigrali ulogu u odlasku predsednika Venecuele s ovog sveta 2013. godine, iako je Ugo Čavez, zvanično, preminuo od raka.
– Umro je pod misterioznim okolnostima. Odjednom je oboleo od raka. Ako ste upoznati s istorijom smrti od galopirajućih kancera, a jedan od primera može biti ubica Lija Harvija Osvalda – Džek Rubi, morate onda da se zapitate da li se tu nešto misteriozno desilo? Svakako, mnogo ljudi u Venecueli veruje da se Amerika umešala. Ali, mi to ne znamo, niti možemo da dokažemo. Međutim, i dalje stoji čudna senka nad Čavezovom smrću – smatra reditelj.
Stoun nije potpisao dugometražni igrani film još od 2016. godine kad je snimio biografsko ostvarenje o Edvardu Snoudenu s Džozefom Gordonom-Luitom u glavnoj ulozi – „Snowden“, već se posvetio dokumentarcima, od onog o ubistvu Džona Kenedija do poslednjeg o nuklearnom naoružanju. Međutim, konačno će se vratiti igranoj formi, i to u saradnji s novinarom Dejvidom Talbotom.
– Ne mogu da vam otkrijem o čemu se radi. Uradili smo nekoliko verzija scenarija i blizu smo kraja. Nadam se da ću ga završiti sledećeg leta – otkrio je na kraju Oliver Stoun.
Bonus video: Kanski filmski festival
