2
Ako postoji jedan film koji je očarao i publiku i kritiku na 77. Kanskom festivalu onda je to onaj premijerno prikazan sinoć - "Emilia Pérez". Novo ostvarenje francuskog reditelja Žaka Odrijara dobilo je, do sada, najveće ovacije. Trajale su one sinoć čak 11 minuta.
Ljubimac kanske publike – Žak Odijar vratio se na Kroazetu kako bi svetu predstavio jednu neobičnu ženu – Emiliju Perez. A deseti film francuskog sineaste, koji je imao svetsku premijeru u okviru Glavnog takmičarskog programa, i nadmeće se za nagrade, posle gotovo šest dana, od kako je otvoren Kanski festival, nametnuo se kao favorit za najznačajnije priznanje – Zlatnu palmu.
Holivudska glumica Zoi Saldana je frustrirana advokatica, pop zvezda Selena Gomez je supruga narko bosa, Edgar Ramirez potencijalno opasna simpatija, a Španjolka Karla Sofija Gaskon je kralj kartela koji žudi da pobegne od života u zločinu i postane žena. I ako ovo nije dovoljno iznenađenja i ludila, koje je Žak Odrijar “spakovao” u nešto više od dva sata, ima još jedno – „Emilija Perez“ je mjuzikl.
Kako je sinoć krenula odjavna špica, i pre nego što su se svetla u sali upalila, tako su krenuli aplauzi i povici – Bravo. Zoi Saldana i Karla Sofija Gaskon bile su u suzama, dok je Selena Gomez bila dirnuta, preneli su mediji.
I najpre se oglasio kritičar „Holivud riportera“, koji je ocenio da u filmu „postoji neforsirani almodovarski humor, s trenucima melodrame, noara, socrealizma, pa i nagoveštajem kempa, kakvim se odlikuju telenovele“.
– Vrhunac filma je eskalacija u neizvesnost. I ostajete, na kraju, dirnuti tragedijom – zaključio je kritičar pohvalivši Gaskon kao „čudesno otkriće“ i navevši da Zoi Saldana „nikada nije bila bolja“.
Zanimljivo je da je ovo jedan od tri naslova na ovogodišnjem Kanskom filmskom festivalu, iza kog je stala producentska kuća “Saint Laurent Productions”, filmski ogranak čuvene modne kuće.
A najnoviji film Žaka Odijara prati Ritu Moro Kastro, koju igra glumica Zoi Saldana, prekvalifikovanu i potcenjenu advokaticu koja, sticajem okolnosti, od zastupanja sitnih kriminalaca stiže do vođe narko kartela pod imenom Manita del Monte, ili Manitas. Taj narko bos, kojeg igra španska trans glumica Karla Sofija Gaskon, angažuje advokaticu kako bi mu pomogla da se povuče iz kriminogenog sveta i iz tog posla i ostvari plan za koji se tajno pripremao godinama – da se podvrgne operaciji promene pola i postane žena što je oduvek sanjao da postane…
A da je film na svetskoj premijeri ostavio snažan utisak u Kanu, bilo je jasno i danas. Naime, kad je ekipa filma ulazila u salu za pres konferencije danas aplauz je „eksplodirao“, preneo je izveštač „Dedlajna“. Najviše pažnje izazvala je glumica rođena u Madridu Karla Sofija Gaskon, koja je i sama trans osoba, a govorila je, pre svega, o svim predrasudama s kojima se suočavala i suočava još uvek u Španiji i Latinskoj Americi, i uopšte hispanskoj zajednici:
– Svi oni ljudi, koji su deklarišu kao trans osobe, izloženi se uvredama ili čak pretnjama smrću samo zato što su tu, zato što postoje. U Meksiku se koriste toliko grube, ma neprepričljive fraze u obraćanju trans osobama. Malo je reći koliko to može da bude odvratno – objasnila je glumica, poručivši da bi trans osobe trebalo prihvatiti onakvima kakve jesu:
– Moramo da nastavimo da se borimo za svoja prava. Svako od nas je gospodar svoga tela, i ima pravo da ga promeni. Mi smo samo normalni ljudi… Mislim da u svetu treba da se odnose sprem svakog s poštovanjem.
Trans glumica otkrila je i da na startu nije bila sigurna da li će igrati Manitasa, muškarca narko bosa, pre nego što započne proces promene pola, ali na kraju je smogla „hrabrost da to izvede“, a reditelj je naveo da su ga snimanju filma o Meksiku privukli svi oni problemi s kojima se ta zemlja suočava – „nestali ljudi, čitavi regioni u koje ne smete da kročite, jer nije bezbedno, i raspad demokratije u toj državi“.
Holivudska zvezda Zoi Saldana, govoreći o neobičnoj ulozi, onoj advokatice koja je, pored svega, prinuđena i da peva, s obzirom da je posredi mjuzikl, istakla je da se „potpuno predala poslu koji je bilo neophodno uraditi“.
– Morali smo da savladamo i koreografije. Svakoga dana trebalo je upiti sve ono što su nam „dobacivali“. Ali, onda sam počela da osećam da sve više razumem Ritu i ono od čega je morala da odustane, da bi dobila ono što je želela.
Odrijar je objasnio kako je inspiraciju za mjuzikl dobio kad je čitao roman o meksičkom narko-bosu i trgovcu ljudima koji žudi da promeni svoj identitet. A potpisao ga je Boris Razon, novinar i urednik pariskog „Monda“ i nazvao „Écoute“.
– Palo mi je odmah na pamet da je to opera!
Kritike su, nakon premijere, izvrsne. Po sudu kritičara „Dedlajna“ film na papiru deluje potpuno suludo:
– Zamislite, molim vas, mjuzikl, prevashodno na španskom jeziku, o meksičkom narko bosu koji menja pol, i u kom igra bivša Diznijeva tinejdž zvezda kao supruga kriminalca… I dok niko Žaku Odrijaru ne može da spočita da se nije uvek, tokom karijere, drznuo da donese nešto drugačije, opet bi ovakav kroki filma „Emilia Pérez“ delovao kao potpuni haos. Ali, kad ga vidite na velikom platnu, to je muzičko i svako drugo čudo.
Kao ruža koja niče na minskom polju, čudotvorno je da „Emilia Pérez“ Žaka Odrijara postoji. Jer, nije lako napraviti pop operu, smeštenu južno od američke granice, o najneverovatnijoj metamorfozi i ličnom iskupljenju koje se javlja usred hladnokrvnosti i kriminala, piše kritičar „Varajetija„, uz zaključak:
– Odrijar donosi moćan, nefiltriran portret osobe koja istovremeno dovodi u pitanje više stereotipa.
A kritičar „Gardijana“ otvara recenziju rečima da progresivci i liberali anglosaksonskog sveta mogu da brinu da li su oni ti koji bi trebalo da ispričaju izvesne priče, nastavljajući:
– Ali, to nije nešto što brine francuskog autora Žaka Odrijara. Jer, on s neverovatnom hrabrošću i zamahom donosi pomalo bizarnu, a opet gledljivu muzičku melodramu o kriminalu i polu, smeštenu u Meksiko. Ovo je poput trilera Amata Eskalantea, s muzikom i stihovima koje je potpisao Lin-Manuel Miranda, i s malo Almodovara…
Ovo je sedmi film koji Odrijar predstavlja u Kanu. Osvajao je, podsetimo, na Kroazeti nagradu za najbolji scenario, pa žirija za film „Prorok“, a ostvarenje „Dheepan“ je ovenčano Zlatnom palmom za najbolji film.
Bonus video: Kanski festival
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
