3
Predavanje-performans "Pravićemo nešto o ratu, rodu i slobodi, zvaće se: Šta bi rekla Čelsi meni" autora i izvođača Irene Ristić i Đorđa Živadinovića Grgura na repertoaru je Bitefa večeras i sutra (u 17 i 20 časova) u Kulturnom centru Beograda u Galeriji "Podroom".
„Pravićemo nešto o ratu, rodu i slobodi, zvaće se: Šta bi rekla Čelsi meni“ jedan je od radova koji na ovogodišnjem festivalu u fokus stavljaju format predavanje-performans, ali koji odlazi dalje od toga jer istovremeno predstavlja svojevrsni pozorišni pretres inspirisan američkom uzbunjivačicom Čelsi Mening, transrodnom ženom i bivšom obaveštajkom američke vojske.
Naime, 2010. godine Bredli Mening, kao obaveštajni analitičar američke vojske, putem Vikiliksa je obelodanio 720.000 poverljivih dokumenata, te otkrio javnosti kako američka vlada vodi ratove u Avganistanu i Iraku, i kako se tretiraju zarobljenici u zatvorima kao što je Gvantanamo. I sam je nakon hapšenja podvrgnut brutalnoj torturi, suočen sa 22 optužbe od kojih je najgora – pomaganje neprijatelju – nosila opasnost od smrtne kazne ili doživotne robije.
Sudski proces povodom otkrivanja državnih tajni okončava se presedanom u istoriji američkog pravosuđa: presudom od 35 godina zatvora. Prvog dana nakon izricanja presude, Mening podnosi zahtev za medicinski tretman promene pola, što je takođe predstavljalo novu borbu koju je Mening dobila. U poslednjem mesecu predsedničkog mandata Barak Obama odlučuje da joj smanji kaznu na sedam, tada već gotovo odsluženih, godina zatvora. Privremeno je puštaju, potom ponovo zatvaraju jer odbija da svedoči pred Velikom porotom protiv Džulijana Asanža, pokretača Vikiliksa i uzbunjivača najvišeg nivoa.
Tek u maju 2020. godine Čelsi Mening konačno izlazi na slobodu. Njena životna priča i borba opisani su u knjizi Readme.txt objavljenoj u oktobru 2022, koja je polazište ovog pozorišnog pretresa.
Dodatna zanimljivost ovog pretresa jeste i saradnja sa studentima arhitekture koji su, zajedno sa autorima, promišljali izgled prostora u kojima se Mening nalazila u ključnim trenucima svog poduhvata uzbunjivanja o ratnim zločinima američke vojske. Osim toga, specifičnost ovog izvođenja leži u tome što se publika opredeljuje između toga da bude posmatrač iza scene (ponekad i doslovno iza zavese) i toga da aktivno učestvuje u pretresu i time, u nekoj vrsti koautorstva, svojim uvidima, delovanjem i promišljanjima doprinosi razvoju ove uzbudljive i važne priče.
Reč je o pozorišnom pretresu koji je posvećen postupcima uzbunjivanja i konceptu radikalne transparentnosti. Pripremljen je po motivima knjige Readme.txt – svedočanstvu bivše vojne analitičarke koja je svojim potezima promenila našu percepciju imperijalnih ratova i proširila opseg borbe za rodnu pravdu. Njena životna priča i borba polazište su ovog pretresa u kome se pokreće niz pitanja: U kojoj meri znamo o nasilju koje se vrši u službi profita, pod izgovorom liberalizacije? Kakav je naš odnos prema onome što znamo? Da li su uvidi dovoljni za pokretanje akcije? Jesu li ljudi spremni za društvene pomake? Čega bi se odrekli i koliko su voljni da rizikuju.
3
0
0
Polemike koje i danas pokreće Čelsi Mening sve kontroverznijim delovanjem u javnoj sferi, mogu se posmatrati u svetlu koncepta radikalne transparentnosti koji objedinjuje pitanja lične i društvene promene: utemeljene s jedne strane u disonanci u kojoj se nasilje zapadne hegemonije i ratnička ideologija kapitala sučeljava sa ljudskom savešću, a s druge strane u borbi za ostvarivanje transrodnog identiteta, spram militantnog sistema koji utočište ima u patrijarhalnoj patologiji. Ovi procesi su komplementarni, dakako, te samo kada se posmatraju zajedno, isprepletani, otkrivaju puteve daljih delovanja, jer se ukrštaju u direktnoj akciji koja je u ovom trenutku možda jedini mogući ishod, poručuju iz Bitefa.
Ovo je umetnički omaž Čelsi Mening, ujedno i ogled zasnovan na dinamičkoj formi u kojoj publika postaje saučesnica, dok se lokalni odjeci makropolitičkih kretanja traže i izvode u javnom pretresu imerzivnog karaktera.
Bonus video: Reditelj Milo Rau na Bitefu o Rio Tintu