0
Krista Đorđević bila je sestra od strica čuvenog slikara Save Šumanovića, kuma Miloša Crnjanskog, jedan od osnivača paviljona "Cvijeta Zuzorić", predsednica Crvenog krsta Srbije, mecena čuvenih umetnika, celu deceniju sustanarka Dobrice Ćosića.
Piše: Kosta Stanković
Postala je veza između proganjanih komunista od Beograda do Pariza, jatak znamenitim partijcima u Beogradu. Za sve njih, kroz sve bure, pa i one ratne, ona je bila i ostala – Gospođa. Ova knjiga prvi je otškrinuti prozor u odaje vešto skrivanog i čuvanog života Kriste Đorđević. I deo slojevite i istinite biografije dostojne poštovanja i dubokog naklona. Ovo je samo jedan zanimljivi deo knjige „Gospođa“, u izdanju “Vukotić media“, u kojem je opisan važan deo odnosa Kriste i Tita.
Jednoga dana, 1938, u Strahinjića Bana 67, stiglo je pismo iz Carigrada u kojem je pisalo: „Poslovno sam bio sprečen da dođem kad sam obećao. Dolazim uskoro. Valter.“
Krista Đorđević nije poznavala nikakvog Valtera.
Nekoliko dana nakon pisma, dok se odmarala u sobi, ušla je sobarica i rekla:
– Gospođo, jedan gospodin, izvesni inženjer Brkić, moli da ga primite. Krista, naravno, nije znala inženjera Brkića, ali je shvatila da uloga jataka komunističkih ilegalaca podrazumeva da se ne pita mnogo.
– Nadam se da me se sećate, da vas nisam uznemirio?
Bio je to gospodin iz Pariza.
– Kako prvo Valter, pa sad inženjer Brkić?
Nije odgovorio.
Za razliku od drugih koji su stanovali kod Kriste, a koji su u šetnju izlazili noću, on je odlazio u duge šetnje tokom dana. Tako se bar prisećala Krista. Jednom prilikom, možda baš tada, inženjer Brkić joj je doneo i jedan kofer.
– Ako nešto skrivate, a ovaj kofer valja da sakrijete, dobro je da znate i šta krijete. Po mogućstvu i zašto to činite.
Otvorio je kofer. U njemu je bilo mnogo zlatnika i zlatnih poluga. Bila je to partijska blagajna. Najvažniji kofer partije poveren je Gospođi na čuvanje. Ona je kofer ćutke spremila pored svojih dragocenih predmeta. Samo je ona znala gde se kofer nalazi. Sobarici o tome ništa nije rekla. Tako je počelo poznanstvo Josipa Broza Tita i naše junakinje Kriste Đorđević, udovice čuvenog doktora Đurice. Po mnogo čemu poznate, ali za ovu priču biće dovoljno reći „čuvarke Titovog zlata“.
***
Krista Đorđević je tih godina sve partijske zadatke lako obavljala, a Partija je tačno znala koje zadatke treba da joj poveri. Često je putovala, imala je legitimaciju za povlašćenu vožnju Jugoslovenskim državnim železnicama. Rodoljub Čolaković je svedočio da je Ivo Lola Ribar Kristu slao u Pariz s partijskom poštom samo onda kad je bila reč o najpoverljivijim pismima.
„Kad je kurir morao biti osoba od ugleda, dobro odevena, koja putuje spavaćim kolima, uzima taksi na železničkoj stanici i odseda u prvoklasnim hotelima…“
Jednom prilikom inženjer Brkić joj je rekao:
– Sutra uveče otputovaćete za Pariz. Ovo su karte za spavaća kola. Povratna. Drugu koji vam se obrati predaćete ovu tašnu…
„Način na koji mi je naređivao da putujem bio je, najblaže rečeno, čudan. A ja se ipak nisam čudila“, prisećala se Krista. Začudilo ju je što treba da nosi pocepanu žensku tašnu.
– Moram li ovu tašnu da nosim? Ne ide zajedno s krznenim kaputom?
– Morate. One koje prodaju vaši tašneri imaju samo jedno dno. Sem toga, po ovoj tašni će vas poznati u Parizu.
Radila je onako kako su tražili. Ko bi posumnjao da takva osoba krije ilegalce već unapred osuđene po Zakonu o zaštiti javne bezbednosti i poretka u državi, ilegalce koji će srušiti državu u kojoj su Krista i njen suprug dr Đurica bili imena pred kojima se stajalo mirno i kojima se odavalo najdublje poštovanje.
***
Tog 6. aprila u 6.30 ujutru na Beograd su pale bombe. Mnogi Beograđani su još spavali. Bombe su probudile Kristu. Sobarica, kuvarica, domar i Krista pobegli su u podrum. Jedna bomba pala je na kuću i potpuno je uništila. Kada je sve prestalo, izašli su iz podruma. Krista je videla da od kuće ništa nije ostalo. Preživela je njena bista, rad Sretena Stojanovića, i ono partijsko zlato.
„Oni zlatnici koje mi je zajedno s koferom predao na čuvanje inženjer Brkić, bili su pretopljeni u jedan veliki grumen zlata, izmešan s malterom i ugljenisan“, svedočila je kasnije Krista.
Da li je Krista Đorđević zaista saznala ko je bio njen gost iz kuće tek 1942. godine? Da li je za partijsko ime Tito čula tek te 1942, a znala je samo Valtera, Brkića i Babića? Tek, one zlatnike i zlatne poluge, ogaravljene u bombardovanju Beograda 6. aprila 1941, koje joj je inženjer Brkić ostavio na čuvanje 1938, posle rata odnela je Josipu Brozu Titu. Više je verzija tog njihovog razgovora.
– Zadržite to, drugarice Krista, pa vama je sve izgorelo – rekao je Tito.
Krista je odbila da zadrži zlato. Tito se nasmejao i navodno rekao:
– Mnogi nisu vratili… Rat, pa mnogi postanu zaboravni.
Prema drugoj verziji, Tito je samo rekao:
– Vi ste jedini vratili!
Postoji i treća verzija priče. Prema toj verziji, Tito je rekao:
– Ti si, Krista, luda, da se to meni desilo, ja ga nikad ne bih vratio!
Koja god da je verzija priče tačna, zlato je predato banci, a Krista Đorđević je dobila još jedan „politički“ kredit kod novih vlasti. Nakon rata, ordenu koji je dobila od kralja Aleksandra mogla je da pridruži i priznanja koja je dobila od Josipa Broza Tita: Odlikovana je Ordenom Republike sa zlatnim vencem. Za mnoge će Krista ostati veza dva sveta, buržoaskog i komunističkog.
Kostić: Zašto je važno ko je Krista
Zanimajući se za ličnost Save Šumanovića, Stevan Kostić, novinar „Oko magazina“ na RTS, počeo je da istražuje i detalje iz veoma uzbudljivog života njegove sestre Kriste Đorđević. Tako je nastala knjiga „Gospođa“.
– Ćerka bogatog Srbina u Zagrebu, sestra od strica čuvenog slikara Save Šumanovića, kuma Miloša Crnjanskog i posrednik u njegovom povratku u zemlju, čuvar zlata Josipa Broza i Partije, jedan od osnivača paviljona „Cvijeta Zuzorić“, predsednica Crvenog krsta Srbije, mecena čuvenih umetnika, celu deceniju sustanarka Dobrice Ćosića. Pomiritelj buržoaskog Beograda i partizanskih drugova. Sve to se spojilo u imenu Kriste Đorđević, o kojoj javnost nedovoljno zna. Meni je bilo dovoljno da pokušam bar malo da doprinesem da se ponešto o njoj sačuva između korica ove knjige – kaže za „Novu“ Stevan Kostić.
Ćosić: Jedina partizanka – gospođa
„Krista Đorđević je bila jedina jugoslovenska partizanka koja je bila Gospođa“, zapisao je u knjizi „Prijatelji“ Dobrica Ćosić. „Jedini predratni simpatizer i saradnik Komunističke partije, poreklom iz buržoaskog staleža Zagreba i Beograda koju komunisti i partizani nisu ideološki i hijerarhijski izjednačili sa sobom i pretvorili u drugaricu… Svojom ličnošću, kulturom, ponašanjem, Krista Đorđević je odbranila građansku i duhovnu kategoriju – Gospođa“.
Bonus video: Konstantin Koča Popović – narodni heroj koji je odbio Tita, Miloševića i Tuđmana