Najmanje dve trećine čitalačke publike čine žene i zahvaljujući tome što one kupuju knjige održava se izdavačka delatnost u Srbiji, ističu izdavači i knjižari. Kako slikovito kažu, dok muškarci uglavnom troše vreme u kladionicama, bave se politikom i biznisom, žene čitaju, posećuju knjižare i druga mesta posvećena kulturi.
U jednoj knjižari u centru Beograda smo po ulasku zatekli sedam žena i dvojicu muškaraca. Takva ili tek nešto po muškarce povoljnija slika nije retkost, iskustva su i zaposlenih u drugim beogradskim knjižarama.
– Žena ima više, a i lakše im je ponuditi novi naslov. Muškarci obično kupuju knjige za poklon ili knjige sa političkim temama, a žene najčešće traže domaće autore i autorke, ljubavne drame i knjige po kojima su snimljeni filmovi i serije. Manje ih zanimaju knjige iz alternativne istorije ili teorije zavere, radije biraju biografije i popularnu psihologiju. Starije gospođe vole i porodične drame sa istorijskom pozadinom. Sve one prilično prate šta se dešava u književnosti. Čitaju i vladiku Grigorija, Begbedea, Knausgora… Primećujemo, recimo, i da posle gostovanja pisaca u medijima odmah bude povećana i potražnja za knjigama tog autora. Zanimljivo je da su „Zabludu Svetog Sebastijana“ Vladimira Tabaševića, nakon što je taj roman dobio Ninovu nagradu, kod nas kupovale i starije čitateljke – priča Jelena Timotijević iz „Lagunine“ knjižare u Knez Mihailovoj ulici.
Ovakva slika ne iznenađuje izdavače.
– Nema pouzdanih podataka, sveobuhvatna istraživanja nisu rađena sigurno više od 10 godina, ali iz neposrednog iskustva jasno je da bez čitateljki ne bi bilo ni izdavača. One su značajno brojnije i kada je reč o beletristici i humanistici, i kad je reč o popularnoj i vrhunskoj književnosti. To se vidi i na praktičnim primerima. Na Sajmu knjiga se vidi koliko je upadljivo više žena, a drugi dobar uzorak su klubovi čitalaca. U našem klubu čitalaca najmanje dve trećine su žene, a i kolege iz drugih kuća koje imaju svoje klubove kažu da je kod njih slično – navodi Gojko Božović iz „Arhipelaga“.
Ivan Bevc iz „Booke“ kaže da je, ako se procenjuje da su dve trećine književne publike žene, „to još i povoljno po srpskog muškarca“.
– Mislim da je slika i daleko nepovoljnija po muškarce. Ne samo što se tiče knjiga, nego i u drugim oblastima kulture. Pogledajte galerije, bioskope, pozorišta, koncerte… Konzumenti kulture kod nas su većinski žene. To je i globalni trend, ali je to veoma uočljivo kod nas, a to je veoma loše po srpskog muškarca. Oni su negde drugde, u kladionicama i na drugim mestima, gledaju kako da utroše vreme, dok su žene spremne da ga koriste da bi radile na sebi i negovale kulturu – kaže Bevc.
Njemu kao jasan pokazatelj služe i top liste.
– Dve su liste u pitanju. Na onoj, nazovimo je populističkoj, sa lakšom literaturom, u vrhu su spisateljice sa beletristikom upravo namenjenoj čitateljkama. Ali isto to može se videti i na listama koje se prave nezavisno od knjiga koje su predmet masovnog ukusa, na onima sa kvalitetnom savremenom književnošću. I na tom polju su dame neprikosnovene – navodi Bevc.
Promena oblasti u kojima dominira moć
Gojko Božović ima zanimljivu teoriju zašto je to tako.
– Ima više razloga. Jedan je činjenica da žene u čitanju vide jaku mogućnost socijalne emancipacije, da mogu da promene svoje pozicije u društvu i steknu novu afirmaciju. Drugi je taj što su preuzele oblast u kojoj više ne prebiva socijalni kapital moći. U čitavom nizu oblasti vidi se da su žene više uključene, u obrazovanju, medicini, medijima, a jedna od njih su i knjige i čitanje. Te profesije muškarci napuštaju i izmeštaju se tamo gde je moć dominantnija konstanta, poput politike, biznisa ili nekih praktičnih zanimanja – kaže Božović.
Božović ocenjuje i da je na promenu strukture čitalaca uticala i promena tema u književnosti.
– Dugo su, sve negde do devedesetih godina, dominantne teme bile istorija ili politički procesi, a potom su umesto toga počele da se pojavljuju intimne, kamerne teme iz subjektivne perspektive. Ispoveda se svet svakodnevice, porodice, sve iz individualne perspektive. Osim toga, primetno je i da se autori sve više prilagođavaju tržištu. Književnost je ostala bez uticaja, jer više nema socijalnu funkciju. Do osamdesetih godina prošlog veka, pogotovu na Istoku, književnost je bila najslobodnija oblast. Za razliku od istorije ili sociologije, autori su u književnosti imali veću slobodu, mogli su da o svemu progovore, istina u formi umetnosti, kroz svoje književne likove. Književnost je sada umetnost i to je bila ta velika promena – priča Božović.
Profil čitateljke
U internet knjižari „Knjige na dlanu“ su uradili i istraživanje o tome ko im je „najčešći kupac“.
– Naš kupac je žena od 40 do 50 godina, iz manjeg grada, poput Kruševca ili Kragujevca, porodična je žena, deca su joj već velika, zaposlena je u državnoj firmi, radi od osam do 16 sati, u dobrim je odnosima sa komšijama. Ima smartfon, ali ga ograničeno koristi, ima profil na Fejsbuku, ali ne i na Instagramu i – voli knjige – kaže Ivan Košutić, direktor ove internet knjižare, dodajući da su i prema njihovim iskustvima dve trećine osoba koje naručuju knjige ženskog pola.
Ivan Bevc kaže da su i na Fejsbuk i Instagram profilima njegove izdavačke kuće u 80 odsto pratilaca žene od 18 do 49 godina.
– Nije tačno ni to da devojke ne čitaju, čitaju knjige uprkos tome što su izložene informacijama sa elektronskih medija. I to ne čitaju digitalna izdanja, nego štampane knjige, one su opstale jer imate čitateljke koje vole njihov miris, vole da dodirnu papir, da ih prelistaju… – priča Bevc.
On primećuje i da su „na književnim večerima 95 odsto žene“.
– One i učestvuju u razgovorima sa autorima i autorkama, ne snebivaju se da postavljaju pitanja. Svi, i autori, i izdavači, i knjižari se ovde bore za pažnju žena, jer žene neguju kulturu u sebi – smatra on.
Bevc navodi i da je, nakon što su napuštene tradicionalne uloge, prema kojima je ona bila ta koja je dužna da se brine o kući i porodici, više žena dobilo priliku i da više čitaju i da se iskažu. Osim toga, iako ne priznaje podele na „mušku i žensku književnost“, kaže i da se njihov pristup pisanju razlikuje, da se „žene obraćaju ženama“.
– Navedimo samo Elenu Ferante, njene knjige prodate su u desetinama hiljada primeraka, ili knjigu priča „Moj muž“ makedonske spisateljice Rumene Bužarovske, prodate u 10.000 primeraka. Nedavno smo objavili i roman „Uhvati zeca“ Lane Bastašić, koji se takođe dobro prodaje. Muškarci kao autori više pišu žanrovsku književnost, a žanrovska književnost, ne računajući knjige Jua Nesbea, kod nas uglavnom nije u vrhovima lista, upravo zato što njih više čitaju muškarci. Recimo, Grišama ili Stivena Kinga na listama u Americi uglavnom dižu muškarci kao čitaoci, ali to kod nas nije slučaj – kaže Bevc.
„Ulazimo u doba spisateljica“
Na pitanje da li on, s obzirom na to da kaže da se „svi bore za pažnju čitateljki“, ciljano bira i nove naslove.
– Trudimo se da nas to ne opredeljuje pri izboru. Kroz ruke mi prođu desetine i stotine izdanja iz književnosti drugih zemalja, kao i rukopisa, i dešava se da tek kada iz sve te mase odaberem naslove koje nameravamo da objavimo ustanovim da su 70 odsto njih žene, a da uopšte nisam bio vođen takvom idejom. Žene su, čini se, nekako saživljenije sa stvarnošću, zanimaju ih teme koje se tiču onoga što je sada i ovde, dok muškarci pre pišu „velike romane“ i onda se dešava da od šume ne vide drvo – objašnjava Bevc.
I Božović kaže da je, pošto su žene postale brojnije među čitateljkama i više se posvećuju književnosti, „sasvim logično da imamo i više afirmisanih žena pisaca, sa vrednim knjigama iz svih žanrova, od poezije, preko priča i romana do eseja“.
Bevc ide i korak dalje. Kaže da „ulazimo u doba spisateljica“.
– Pritom mislim na zaista kvalitetne autorke poput, recimo, Dubravke Ugrešić. Dolaze nove spisateljice sa jednako dobrim knjigama. Da je to tako i na širem planu, vidi se kada se pogledaju nominacije za značajne književne nagrade poput Pulicera ili Bukera. To su sve češće žene, tako da mi muškarci treba da se zamislimo – zaključuje Bevc.
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare