Srednjoškolci spojili umetnost i humanost: Događaj "Knjige, braćo, knjige" okupio više hiljada posetilaca širom Srbije, prikupljeno 700 hiljada dinara

Miris papira i štampe, glasovi mladih koji se smenjuju oko štandova prepunih knjiga, domaćini i mladi humanitarci - srednjoškolci koji su ovog puta bili rešeni da pomognu NURDOR-u i neprekidna struja ljudi - tako je protekao prvi nacionalni humanitarni sajam "Knjige, braćo, knjige", koji je tokom 25. i 26. aprila ujedinio 16 gradova Srbije u jednu, zajedničku priču.

​U Beogradu, na platou u Čumićevom sokačetu, gde je sajam svečano otvoren, već u prvim satima bilo je jasno da ovo nije još jedan u nizu kulturnih događaja, već akcija sa ciljem i srcem. Od Subotice do Leskovca, od Užica do Zaječara, isti prizor: štandovi puni knjiga, improvizovane blagajne, kutije za donacije i mladi koji su sve to osmislili i izneli do kraja.

​Knjige su se razgledale pažljivo, često uz kratke razgovore, a preporuke su davali srednjoškolci, koji su se snalazili kao pravi knjižari.

​U senci štandova odvijale su se čitalačke radionice, razgovori, susreti. Deca su listala knjige, roditelji su zastajali da popričaju, a stariji su sa blagim osmehom posmatrali mlade koji su, bar na trenutak, preuzeli ulogu pokretača društva. Upravo tu, između korica i reči, osećala se suština događaja - spoj kulture i humanosti.

- Kao mladi ljudi, verujemo da zajedno možemo da napravimo stvarnu razliku. Ovo je tek prvi ovakav događaj i planiramo da postane tradicija. Ponovićemo sigurno i sledeće godine - poručili su organizatori.

​Podršku su im dali brojni kulturni radnici, među kojima je i književnica i rediteljka Vida Ognjenović, koja je i svečano otvorila sajam 24. aprila u 19 sati u Čumićevom sokačetu, dok su na samom otvaranju bili mnogobrojni glumci i kulturni radnici.

​Tokom dva dana, kroz sajam je prošlo više hiljada posetilaca, a prikupljeno je skoro 700 hiljada dinara.

​Posebnu vrednost sajmu dala je činjenica da se istovremeno održavao u više gradova, čime je kultura izašla iz uskih okvira velikih centara i postala dostupna svima. U manjim sredinama, gde su ovakvi događaji ređi, interesovanje je bilo podjednako veliko, što je pokazalo da potreba za knjigom i za solidarnošću ne poznaje granice.