Nenad Jezdić pred 300. izvođenje "Knjige o Milutinu": Svaki vaš uzdah čujem i suzu vidim i spreman sam da igram i 3.000 i 300.000 puta

Komad je rađen po jednoj od najčitanijih i najkontroverznijih knjiga u posleratnom periodu - onoj Danka Popovića "Knjiga o Milutinu", koju je za teatarsku scenu adaptirao reditelj Savin.

Glumac Nenad Jezdić, koji tumači lik Milutina Ostojića u ovoj monodrami, uoči 300. izvođenja ističe da je čitavih 25 dana i noći, kada bi se sve sabralo, igrao komad:

- Dvadeset i pet dana i noći trajanja igre i neprestane težnje da što više osećam taj karakter, da mu budem, i da mi bude, u srcu, koži, telu, u opanku i u gunju, dovela me je u dosad neiskušenu dimenziju koju pokušavam da prihvatim i razumem. To scensko trajanje jeste naporno, ali je i poseban dug rodu i svom narodu, svakog od nas koji nešto znamo i možemo. Da svedoči o velikom ratu i svim našim ratovanjima, stradanjima koja su svetske sukobe na našem čvornovatom Balkanu pretvarale u bratoubilačke i građanske stradalne i žrtvene događaje. Jubilarnim povodom, tumaram po onome što je bilo i što će, Bože zdravlja, biti...

Zahvalan je, dodaje glumac, životu i svemu, a najviše publici na koncentraciji, budnosti i emociji koja ga pokreće:

- Svaki vaš uzdah čujem i suzu vidim, e to mi je tek tajnovito i čarobno i novo! Kad osetim da nisam dovoljno u sceni i tekstu, a pronađem u mraku, taj jedan pogled i jednu suzu i jedno lice sa kojim vredi plakati... Priželjkujem da se moja i vaša tajna produbljuje i umnožava!

Jezdić izražava želju da igra očekivanja publike i njegovog umeća traje i da svi zajedno "dobace, bez imalo glumačke gordosti, do umetnosti i izjednačavanja, pre svega, emotivnog, umnog, delatnog i čulnog sa scene":

- Pa na celu salu za sve vas poštovana i brojna publiko! Da u svoj nemoći i kratkoći ovog sveta našom zajedničkom emocijom i samo u pozorištu dogodljivom tajnom vaskrsnu naši preci i svi naši Milutini. Malo ih je danas u rečima pesnika i mislioca "Blago onom, ko dovjeka živi, imao se rašta i roditi". Neka žive naši veliki i slavni i čestiti preci u srcima i sećanjima našim i da se setimo da smo potomci njihovi i šta su nam dužnosti.

https://www.youtube.com/watch?v=7MkxaT9LAvA

Podseća glumac i na ono što je napisao Danko Popović: "Da je Bog hteo da ovo ostane zapisano, on bi ovakvu sudbinu dodelio kojem pismenijem narodu. Narodu čitljivijem i manje zaboravnom narodu nego što smo mi", dodajući još:

- Ipak, naša pozorišna publika koja iznova sluša i zajedno sa Milutinom proživljava sudbinu našeg naroda dokazuje da smo narod dostojan svoje istorije, svojih predaka i svog stradanja. Mnogi komentarišu - "nema danas Milutina, takvi su nestali". Taj iskaz, međutim, pre svega opovrgava naša potreba da se prisetimo i iznova vraćamo uprizorenim vrlinama i podvizima koji nam se, eto, danas ponekad čine izgubljenim i zaboravljenim. Da ta potreba postoji dokazuje, svakako i brzina kojom se rasproda svaka predstava u Zvezdara teatru i svako gostovanje. Ovom prilikom svima koji do sada nisu uspeli da pogledaju predstavu zbog nedostatka karata želim da obećam sledeće: 10. maja monodramu "Knjiga o Milutinu" ću igrati tristoti put, a spreman sam da je igram i 3.000 i 300.000 puta, sve dok svi koji osećaju potrebu da svedoče Milutinovoj priči ne budu mogli to da učine.

Bonus video: