5
"Tu divotu, koju ćeš uskoro sresti i videti, veoma je lako izgubiti iz vida, a način na koji se to može desiti ima skoro koliko i ljudi. Zato ti pišem ovu knjigu. Hoću da ti pokažem svet, kakav je, tik uz nas, sve vreme. Samo tako i ja mogu da ga ugledam", piše Karl Uve Knausgor u pismu nerođenoj ćerki na početku knjige "U jesen", prvog od četiri toma njegovog "kvarteta o godišnjim dobima" objavljenom ovih dana u prevodu na srpski jezik.
Norveški pisac Karl Uve Knausgor svojim delom „Moja borba“ postao je svetska literarna senzacija druge decenije novog milenijuma. Posle čitanja tih šest knjiga, mogao bi se čovek zapitati ima li još nešto što bi mogao da kaže. Odgovor je stigao u vidu četiri knjige, nastale 2015. i 2016. godine, naslovljene po godišnjim dobima („U jesen“, „U zimu“, „U proleće“ i „U leto“) i sasvim drugačije. Napisane iz pozicije oca koji opisuje i objašnjava svet još nerođenoj ćerki, ove knjige postale su neka vrsta leksikona, lične enciklopedije, ali i skrivenog dijaloga pisca sa svetom kakav je sada, kakav je bio i kakav bi mogao da bude.
Čitaoci „Moje borbe“ već će na prvim stranicama knjige „U jesen“ (Booka, prevod Radoš Kosović), kojom kvartet počinje, u trenutku kada Knausgor još ne zna ni pol svog četvrtog deteta („Video sam sliku na ultrazvuku, i držao sam ruku na stomaku u kojem ležiš, to je sve“) primetiće jednaku autorovu usmerenost na detalj, ali i odsustvo oporosti. Sav u želji da opiše novom biću svet oko sebe, on uspeva da istovremeno zvuči i kao da ga vidi prvi put i kao da zna sve o tome o čemu govori (pomalo prizivajući možda i pesmu „Man Gave Name To All The Animals“ Boba Dilana). Knausgor, iako neretko jesenje kontemplativan, melanholičan ili zabrinut, na mnogim mestima ove knjige od 200 stranica zvuči ponajviše jednostavno radosno. I sam kaže da mu je to bila namera.
– Hteo sam da uradim nešto drugačije od „Moje borbe“ – da budem mnogo više objektivan, a ne introspektivan. Hteo sam da ove knjige budu o spoljnom svetu. U njima jedva da ima išta od psihologije ili unutrašnjih previranja. Hteo sam da budu srećnije, da izbegnem sve što povezujem sa „Mojom borbom“ – ispričao je Knausgor u jednom intervjuu, govoreći o „kvartetu o godišnjim dobima“.
Karl Uve Knausgor Foto:EPA/Andreu Dalmau
„Hoću da ti pokažem naš svet, kakav je sada. Ti ćeš ga videti na svoj način, imaćeš svoja iskustva i živećeš svojim životom, te zato ovo čini zbog sebe: dok ti pokazujem svet, milo moje, moj život biće vredan življenja“, piše on u prvom od tri pisma nerođenom detetu u jesen.
Svako od ovih pisama uvod je u po 20 malih eseja za septembar, oktobar i novembar, o odabranim pojedinostima iz sveta koji okružuje autora. Teško je pronaći neku skrivenu vezu u izboru pojmova o kojima piše Knausgor, ali oni nisu ni nasumični. Pišući o septembru, Knausgor počinje sa jabukama i osama, potom govori o plastičnim kesama, suncu, benzinu, žvakama, pčelarstvu sve do dagerotipije. Oktobar mu počinje uz mali esej o groznici, pa o gumenim čizmama, a potom govori i o lišću, stidnim usnama, samoći, iskustvu, vaškama, sve do tankera i zemlje, a u novembru želi da prenese viđenja nečeg tako usputnog poput konzervi ili dugmadi, banalnog poput klozetske šolje ili nečeg možda manje očekivanog poput ambulantnih kola (kroz njihovu plavu svetlost i čoveka unutra, „u svom vremenu“), sve do „Lica“ i „Očiju“.
Ali to je više od opisa odabranih pojmova iz biologije, svakodnevnog života ili zapisa o umetnicima poput Van Goga („Van Gog uopšte nije bio slikar“, prva je rečenica), Flobera (u novembru o piscu „Novembra“, ali tako da to delo i ne spomene, jer „‘Gospođa Bovari’ je najbolji roman na svetu, u to uopšte ne sumnjam“) ili Augustu Zanderu (o njegovim „Ljudima dvadesetog veka“). Pišući o tišini, Knausgor piše i o jeziku, kada opisuje Sunce, piše i o Bogu, a kada govori o crkvama, pojednako govori i o prošlosti i čežnji… (Kratki esej nazvan „Crkva“ složen je posle „Žaba“, a pre „Mokraće“, a odmah iza „Tišine“ slede „Bubnjevi“).
Čitaoci će naići na rečenice koje pozivaju na promišljanje (ili će im se, što da ne, samo učiniti zgodnim za citiranje), a ponegde će jednostavno, iako sam pisac kaže da mu to nije bila namera, moći da uživaju u nekoj vrsti poezije u prozi.
„Kuće leže kao potkovica otvorena prema istoku, pa tako svakog dana cele godine gledam izlazak sunca. Teško je navići se na taj prizor. Ne zato što je začuđujući, jer ja naravno znam da sunce izlazi svakog jutra i da tama uzmiče pred njegovim svetlom, već zato što se odigrava na toliko različitih načina i, što je možda najvažnije, zato što stvara tako suštinski lep osećaj“, piše Knausgor u „Svitanju“.
U poslednjem od tri pisma ćerki u knjizi „U jesen“, Knausgor piše: „Ja ću imati četrdeset pet godina kada se rodiš, što znači da ne mogu računati da ću sa tobom deliti više od trideset godina, na kraju možda bolestan i slab. Ako budeš imala decu, možda će se roditi kada mene više ne bude“.
I taman kada čitalac pomisli da će se lament nastaviti, sledi obrt: „U izvesnom smislu ima i nečeg lepog u tome, protegnućeš se daleko u budućnost, a tvoja deca još dalje, i tvoji unučići, za koje će ovo – kuća u kojoj si odrasla, porodica čiji si deo bila – biti samo mutne, nejasne predstave. Ali trava će biti zelena, nebo će biti plavo, i zraci sunca što se pomaljaju na istoku preplavljivaće krajolik koji će se sijati svim svojim bojama, jer svet se ne menja, menjaju se samo naše predstave o njemu“.
Knausgor i od drugog toma „U zimu“, dok mu ćerkica još nije rođena, pravi ličnu enciklopediju sveta (piše o Mesecu, vodi, sovama, rođendanima…), a u trećem, „U proleće“, beleži jedan aprilski dan u životu tek rođenog deteta, ali i opisuje pritisak u braku podstaknut depresijom njegove tadašnje supruge Linde. Završni deo kvarteta („U leto“), sastavljen je ponovo od njegovih „dnevničkih“ zapisa i kratkih eseja namenjenih ćerkici, ali se Knausgor kroz njih priseća i svog odrastanja, odnosa sa svojim ocem, priča svog dede iz Drugog svetskog rata…
Izdavačka kuća „Booka“ otkupila je prava na sva četiri toma i pripremaju njihovo objavljivanje onako kako je kvartet, uglavnom, izlazio i u Norveškoj i još nekim zemljama.
– U januaru planiramo drugi tom, „U zimu“, u aprilu „U proleće“, a negde u julu „U leto“ – najavljuje izdavač Ivan Bevc.
