21
Odlazak Mire Furlan veliki je gubitak ne samo za glumište, već za umetnost uopšte svih jugoslovenskih prostora, kaže za Nova.rs filmski reditelj Srđan Karanović.
Miru Furlan, koja je preminula 20. januara u 66. godini, Srđan Karanović poznavao je jako dugo, priča nam. Tačnije, još iz vremena stare Jugoslavije, kada je igrala u filmovima njegovog kolege i klasića sa praške akademije FAMU Rajka Grlića.
– A kasnije sam konačno imao i čast da sarađujem sa Mirom. Mislio sam oduvek o njoj sve najbolje, i kao glumici i čoveku – kaže Karanović.
Pratio je njenu karijeru i nakon devedesetih i odlaska sa ovih prostora, u Ameriku. Gledao je američku seriju u kojoj je nekoliko sezona igrala sa uspehom „Vavilon 5“.
– Serija je bila stupidna, ali ona je bila odlična. Sećam se da je imala neku čudnu masku, ali je to radila odlično. I u svim ulogama u kojima sam je gledao, Mira je bila sjajna. Koliko sam imao prilike da se družim sa njom i njenim suprugom Goranom Gajićem, koji je jedno kratko vreme bio i moj student na FDU, ona je bila jedna stvarno divna i pametna osoba – primećuje reditelj.
Upućen je i kako je Furlanova napisala pozorišni komad „Dok nas smrt ne razdvoji“ koji je 2013. godine prošao jako dobro u Beogradu u režiji Mikija Manojlovića u njegovom teatru „Radionici integracije“. Iako ga nije gledao, čuo je od svojih prijatelja i poznanika o komadu Furlanove sve najbolje, pominje reditelj.
Vraća se potom na saradnju sa glumicom u svom filmu „Za sada bez dobrog naslova“ iz 1988. godine, za koji je napisao i scenario. U ostvarenju kazuje priču o brutalno prekinutom ljubavnom odnosu kosovskog Srbina i Albanke, koji o tome pokušavaju da snime film, ali zapravo „crta“ na velikom platnu eskalaciju srpsko-albanskog sukoba na KiM.
– Mira u filmu nije igrala neku veliku ulogu. Niko tu praktično nije igrao veliku ulogu, sve su to bile manje role. Međutim, ona je to prihvatala veoma profesionalno i sećam se da smo radili bez ikakvih problema. Vrlo smo jednostavno i lepo sarađivali – priseća se Karanović.
Pominje potom i interesantne detalje sa snimanja.
– Bio je zanimljivo, meni pomalo i smešno što je htela da promeni svaku repliku koju je u filmu imala da kaže. Naravno, nije imala nameru da promeni značenje, već red reči u rečenici, ili nešto slično tome… Morala je nešto da uradi sa tom replikom da bi je usvojila, da bi ta replika bila njena, a ne moja… I ja sam joj to dopuštao sa velikim zadovoljstvom, jer to nije rušilo celu moju koncepciju filma i njenog lika Glumice – seća se reditelj.
Posle zajedničke saradnje na filmu, sledeći susret imali su dalekih godina na Filmskom festivalu u Motovunu.
– U okviru festivala organizovana je škola, i Mira Furlan je držala masterklas glume, a ja filmske režije. I tada smo se poslednji put i videli – priča reditelj.
On ukazuje na to da je glumicu, kao i njega, jako pogodio raspad Jugoslavije.
– Mislim da je nevoljno otišla u Ameriku... Ali, ovde je bila razapeta između Zagreba i Beograda i loše se osećala i tako je moralo biti – zaključuje Srđan Karanović.
